LE: Deca progovorila na engleskom, muče se sa srpskim

Dvogodišnji Dimitrije i trogodišnja Maja iz Leskovca svoje prve reči izgovorili su na engleskom jeziku, a tek kasnije iz usta su im se čule reči "mama i tata".

Izvor: Blic
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Šest mesci kasnije zabrinuti roditelji zatražili su pomoć stručnjaka zbog nemogućnosti sporazumevanja sa decom na maternjem jeziku, piše "Blic".

"Osim mama, tata, daj i neću, ništa drugo nije znala da izgovori na srpskom jeziku, ali je zato na engleskom počela i da sklapa rečenice", rekla je za beogradski list majka male Maje. Kako je navela, nakon meseci agonije, nerviranja i stresa, sada je malo opuštenija, jer njeno dete pod nadzorom stručnjaka obogaćuje fond reči srpskog jezika.

Slična situacija je bila i sa Dimitrijem, koji je permutovao slogove u izgovoru najjednostavnijih reči. Oba deteta se nisu odvajala od igrica na engleskom jeziku na televizoru i mobilnom telefonu.

"Nije se odvajao od bebi-kanala koji emituju crtaće na engleskom jeziku. Ma koliko da smo u početku smatrali da nam je dete napredno i inteligentno pa je naučilo strani jezik tako rano, shvatili smo da se suočavamo sa velikim problemom, jer sa svojim vršnjacima odbija da komunicira na srpskom, babe i dede, kada ga čuvaju, ne razumeju ni jednu jedinu reč koju izgovori, a mi smo u čudu i strahu da će imati ozbiljnih problema u komunikaciji ako to ne sprečimo na vreme", kazala je dvadesetšestogodišnja majka ovog mališana iz Leskovca.

Stručnjaci: To je alarm za roditelje

Stručnjaci kažu da prva dečja reč izgovorena na stranom jeziku predstavlja signal za promenu navika dece, a u ozbiljnim situacijama, tvrde, neophodno je zatražiti medcinsku pomoć budući da su takve pojave i simptom ozbiljnijih razvojnih poremećaja.

"U takvim slučajevima savetuje se hitno ukidanje bebi-kanala i uključivanje deteta u vršnjačke grupe, da se dete pošalje u vrtić zbog razvoja komunikacije i jezika, a što se samih roditelja tiče, neophodno je uspostaviti što češću i prirodniju komunikaciju sa detetom u tom razvojnom periodu", objašnjava psiholog Razvojnog savetovališta u Dečjem dispanzeru u Leskovcu Snežana Stojanović Plavšić, kojoj se za pomoć obratila jedna od dve majke, sagovornice "Blica".

Ovo dvoje mališana, kako kaže, nisu izolovani, već učestali slučajevi, a Plavšićeva kaže da problem u komunikaciji na maternjem jeziku može da ukaže i na problem iz spektra autizma.

"Bez potrebe da zastrašujemo roditelje, treba im skrenuti pažnju na to da ako se te engleske reči pojavljuju izolovano i ne služe komunikaciji, onda je to sigurno problem zbog koga se treba obratiti stručnjacima. Jedan od simptoma nekog od oblika autizma je da dete ima problem u komunikaciji", upozorava Stojanović Plavšićeva.

Nažalost, roditelji to često ne primećuju ili ne žele da prihvate.

"Ono što oni primećuju jeste da njihovo dete govori strani jezik i ponose se time. Ali ne primećuju da njihovo dete ima stereotipnu igru i ponašanje, da se njihovo dete ne uklapa adekvatno u vršnjačku grupu i druge stvari koje su od suštinskog značaja zbog kojih oni moraju da se konsultuju sa specijalistima", navodi ona, dodajući da se strani jezici uče u školama i na kursevima u većem uzrastu i pod nadzorom učitelja i nastavnika.

Igranje sa mobilnim telefonom početak problema

Kristinu M. iz Leskovca novinari "Blica" su zatekli ispred vrata logopeda sa svojom šestogodišnjom unukom. Čeka na zakazani čas vežbe. Devojčica, priča inače obrazovana baka, ne zna da izgovor šest suglasnika i teško sklapa rečenice, uglavnom bez pomoćnih glagola. Pažnja joj se ne zadržava duže od pola minuta na pregršt igračaka.

"Prva igračka joj je bio mobilni telefon. Počelo se od bojenja i formiranja nekih geometrijskih šara, završilo sa crtaćima i pesmicama na engleskom. Na srpskom je počela da govori tek sa tri godine kada je krenula u vrtić i to vrlo nerazgovetno, a sve se to desilo jer je mojoj deci bilo lakše da joj daju telefon u ruke nego da pričaju sa njom", priča Kristina M.

Ekranizacija detinjstva, kako objašnjava Plavšićeva, takođe negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole (napade besa), te zato, smatra, deci treba zabraniti korišćenje mobilnih telefona.

"Dete ne treba da komunicira sa mobilnim telefonom ili tabletom. Ono mora da se druži sa svojim vršnjacima i svojim okruženjem. To je ono što roditelji često ne prepoznaju nego se diče time kako im je dete jako pametno jer zna da u drugoj godini života koristi telefon ili tablet", zaključuje psiholog Razvojnog savetovališta Dečjeg dispanzera u Leskovcu Snežana Stojanović Plavšić.

Prati B92 na Viberu

Društvo

strana 1 od 6286 idi na stranu