Šta je Trampov Votergejt i da li polako postaje Gorbačov

Kako navode, njegova budućnost možda zavisi od toga šta će izroniti iz kongresne istrage o Trampovim poslovima s ruskim režimom.

Neki "dobro upućeni" veruju da bi se ishod mogao uporediti sa zloglasnim skandalom Votergejt i ostavkom Ričarda Niksona, navodi "Jutarnji".

U tekstu se navodi da u Kongresu raste sumnja da je nedavno otpušteni savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin tokom izborne kampanje obećao Moskvi ublažavanje sankcija u zamenu za hakovanje mejlova Hilari Klinton, što je pomoglo Trampu da pobedi na izborima.

Osim toga, prema informacijama koje su iscurile iz američkih obaveštajnih službi, i drugi članovi Trampove kampanje redovno su komunicirali s ruskim obaveštajnim operativcima. To otvara ključno pitanje koje bi moglo ubrzati opoziv – da li je Tramp, ili članovi njegovog tima, sarađivao sa stranim neprijateljima kako bi srušio američke izbore?

Nadalje, pokušava li Trampova administracija sakriti skandal skrivajući se iza kamuflaže "lažnih vesti"?

"Jutarnji" tu navodi da opoziv nije jednostavan pravni mehanizam, nego politički akt.

Dok republikanska kongresna većina veruje da Tramp može progurati njihovu zakonodavnu listu želja, opoziv se čini malo verovatnim. Ipak, ako se dokaže da je Tramp bio u zaveri s ruskom obaveštajnom službom, tada bi čak i republikancima bilo teško ignorisati dokaze.

Kako se navodi, američki utemeljitelji namerno su upotrebili širok pojam "ozbiljni zločini i prekršaji" kako bi predsednika, potpredsednika i članove kabineta mogli pozvati na odgovornost.

Foto: GettyImages

Opozvanog zvaničnika ne optužuju tužilac ili sudovi, nego se proces vodi pred Zastupničkim domom, sudi mu Senat i ako ga osude, uklanja se kako bi se obnovilo poštovanje Ustava.

I druge optužbe protiv Trampove administracije nastavljaju da eskaliraju posebno kad je reč o njegovom navodnom sukobu interesa koji bi mogao potkopati nacionalnu sigurnost. Postoji zabrinutost zbog mogućeg kršenja ustavne klauzule o primanjima koja je napravljena kako bi se sprečili korupcija i spoljni uticaj na političke odluke.

Demokrate u Kongresu traže transparentnost za Trampove poslovne dogovore i objavu njegove poreske prijave. Tvrde da se Tramp nije udaljio od vlasništva nad svojim globalnim poslovima pa je stoga moguća meta podmićivanja ili ucene stranih sila koje žele uticati na njegovu politiku.

Neki iz Kongresa upozoravanju na legalne korake, uključujući i mogućnost opoziva. Slični se procesi odvijaju i u vezi s Trampovim izvršnim uredbama koje su blokirale imigraciju iz odabranih zemalja s muslimanskom većinom.

Ako predsednik naredi saveznim agencijama da ignorišu pravosudne odluke koje zaustavljaju njegove naredbe o imigraciji, Kongres bi mogao doneti rezoluciju o prigovoru. Ali, ako predsednički unilateralizam ustraje, moglo bi doći do novog pokušaja opoziva.

Moskva ostaje u centru Trampovih problema i Putin je napravio niz različitih kalkulacija oko nove Bele kuće, piše "Jutarnji".

Američki ministar obrane Džejms Matis, potpredsednik Majk Pens i drugi visokorangirani zvaničnici razjasnili su da će NATO ostati ujedinjen i da nikakvi veći dogovori s Kremljom nisu mogući ako se nastavi okupacija Krima i potpirivanje rata u istočnoj Ukrajini.

Ako Rusija zaključi da ne bi mogla imati korst od Trampovih spoljnopolitičkih odluka, tada će želeti da eksplodira bilo kakvo neslaganje u novoj administraciji.

Foto: GettyImages

Ruski komentatori se nadaju da će Tramp polarizovati i podeliti Ameriku. Neki zvaničnici se čak nadaju da će Tramp postati američki Gorbačov koji će kreirati veliku unutrašnju krizu i tako smanjiti američki globalni uticaj.

Ruska propagandna ofanziva protiv Vašingtona mogla bi čak da osigura podršku bilo kome u zemlji ko podstiče konfrontaciju s Trampom.

Ako Tramp postane politički slab zbog brojnih skandala, tada će se Kremlj pripremiti za brzi pad i mogući opoziv, navodi zagrebački portal.

Unutrašnji metež mogao bi osigurati Moskvi jedinstvenu priliku da sprovede ekspanzionističke politike oko svojih granica bez straha od američkog odgovora. Disfunkcionalna Bela kuća sama bi postala pretnja američkoj nacionalnoj sigurnosti koju bi mogle da eksploatiše brojne agresivne sile.

Međutim, postoji i drugi mogući obrat u sagi Tramp - Putin. Kako bi se zaštitio od optužbi za dosluh s Rusijom i za svoje navodne veze s moskovskim oligarsima, Tramp bi mogao raširenih ruku da prihvati sukob s Rusijom kako bi obnovio svoj legitimitet i verodostojnost.

Od inauguracije Putin testira Trampa raspoređivanjem raketnih sistema koji su zabranjeni sporazumom, napadačkim nadletanjima američkih ratnih brodova u Crnom moru i smeštanjem špijunskog broda uz američku istočnu obalu.

Putin očito računa da je Trump prezauzet kako bi odgovorio ili previše odlučan da sarađuje s Rusijom na Bliskom istoku da bi se suprotstavio Moskvi.

No, Kremlj bi se mogao preračunati. Besan i pritisnut Tramp bi mogao da odluči da pokaže svoju čvrstinu i odlučnost povećanjem američkih trupa uz istočni bok NATO ili naoružavanjem Ukrajine sofisticiranim oružjem.

Tramp bi čak mogao da sruši ruski avion koji je preblizu američkom brodu. Putin mora biti oprezan kad provocira ranjenu Belu kuću, zaključuje "Jutarnji".