Pučisti "uvučeni u zamku"; Ko je kriv za neuspeh?

To piše grčki novinar, poznavalac prilika u Turskoj, Hristos Zervas.

U članku na sajtu "Press Pubica" Zervas konstatuje da je zato Erdogan dugo ignorisao snagu oficirskog kadra Vojske, da se, "uz nameštene provokacije", zato sudilo za zavere i "izdaje", za mešanje u javni život.

U to doba, na početku svoje vlasti, Erdogan je u zajedničkom pokušaju da izmene "svetovni karakter" Vojske bilo blizak sa islamskim sveštenikom Fetulahom Gulenom s kojim se potom razišao, a Gulen pobegao u SAD.

Sve ukazuje da su privilegovani odnosi Erdogana s policijom, službom bezbednosti i obaveštajnom službom MIT, kao i s delom pravosuđa, uz njegov veliki uticaj na većinu lokalnih vlasti, što je sve prošle noći i aktivirao zahvaljujući i društvenim mrežama, doveli do velikog izlaska naroda na ulice - u osnovi svojih fanatičnih pristalica. To je bio odlučujući faktor koji je jutros u zoru prevagnuo u korist režima, piše Zervas.

Važno je ito što je najveći deo Oružanih snaga odlučio da se ne priključi puču.

To što je, kako se procenjuje, u vojnom udaru učestvovalo svega 5.000 pripadnika Vojske koja ima više od milion ljudi, i to što se niko od najviših oficira nije aktivno uključio, ukazuje da je to bio "operetski puč". Ima i mišljenja da se može zaključiti da izgleda kao da je pobunjenike "neko uvukao u zamku".

Najčudnije je to što je puč bio najavljen marta ove godine kada je u međunarodnoj štampi bilo napisa da predstoji državni udar u Turskoj da bi se zbacio konzervativni proislamski predsednik Erdogan, optužen za autarkičnu vladavnu. Glasina je bilo toliko, da je Vojska Turske morala da ih demantuje što su tada široko preneli turski mediji, piše Zervas.

Po tadašnjem pisanju vioskotižanog turskg lista "Hurijet", pripremanje puča je bilo pripisano oficirima bliskim bivšem savezniku i potonjem neprijatelju Edogana, svešteniku Fetulahu Gulenu koji živi u izbeglištvu u SAD.

Gulena turska država goni zbog "upravljanja paralelnom strukturom" unutar državne vlasti, uključujući snage bezbednosti i pravosuđe, da bi srušio Erdogana koji je na vlasti od 2003, tada kao premijer.

Jutrošnja propast puča nije iznenađenje, piše Zervas i nabraja kao jedine uspehe pučista to što su na nekoliko sati zaposeli dva mosta i aerodrom u Istanbulu, kao i državnu TV TRT.

Šef katedre Političkih nauka i međunarodnih odnosa na istanbulskom Univerzitetu Bahčešehir, Gjulnur Ajbet rekao je za BBC da je puč propao iz tri razloga: mali broj učesnika, brzo distanciranje vrha Vojske od njih, i izalazak građana na ulice.

Po informacijama iz Turske, policija i opštinske vlasti su u stvari bike "nefomalna Erdoganova garda", piše u članku.

Uz to, pučisti nisu uspeli da zauzmu Komandu policije i sedište obaveštajne službe MIT u Ankari, te su nastavili da deluju ti bitni delovi mehanizma podrške Erdoganu.

U Istanbulu su aktiviranje građana predvodili opštinski službenici, te ih je tako 17 i poginulo u sinoćnim sukobima na ulici, kako je saopštila gradska uprava.

U mnogim gradovima, navodi dalje Zervas, aktivnost policije i opštinskih službenika je bila koordinirana, posbeno pri blokiranju kapija kasarni Vojske policijskim i komunalnim vozilima - kamionima za odnošenje smeća.

U većini slučajeva policijske snage su se direktno sukobile sa snagama pučista, a samo u Ankari je tako poginulo 17 policajaca, u svom štabu. Indikativno je i nedelovanje policajaca kada su pred njihovim očima ogorčene Erdoganove pristalice linčovale uhvaćene pučiste.

Odmah po proglašnju neuspeha puča, vlast se jutros bacila u veliku kampanju čišćenja državnog mehanizma, naročito i pravosuđa. Smenjeno je 2.500 sudija u celoj zemlji, uhapšeno je i optuženo deset članova Vrhovnog upravnog suda Turske zbog učešća u puču.

To najavljuje i druge mere u okviru očekivanog zaoštravanja unutrašnje politike Erdogana, "ojačalog propašću operetskog puča", zakjlučuje Zervas.