Zapadni Balkan ponovo bure baruta, protesti se nastavljaju

Međutim, imajući u vidu da se najavlje nastavak protesta, istraživali smo koliko je zapadni balkan opet bure baruta.

Balkanski lonac ili bure baruta. Nazivi su različiti ali već dugo opisuju situaciju na ovim prostorima. Čak je i potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček nedavno izjavila da postoji opasnost da EU uslovno rečeno izgubi Zapadni Balkan.

Protesti već dugo traju u Makedoniji, sve su češći na Kosovu, bilo ih je u Crnoj Gori, a poslednji su održani u Republici Srpskoj.

“Ono što je ovaj put interesantno je da to ludilo ne dolazi zbog sukoba između država ili nacija kao što je nekad bilo u bivšoj Jugoslaviji, nego je proizvod političkih trvenja unutar tih novonastalih država , koje prosto nijedna nije uspela da izgradi do dovoljnog nivoa demokratski kapacitet, niti je uspela da osnaži dovoljno institucije da bi one mogle da daju neke odgovore na bitna pitanja kuda te države i kuda ta društva treba da idu u trenutku kada na globalnom planu imate ozbiljnu preraspodelu karata“, naveo je Branko Miljuš, direktor nedeljnika “Ekspres“.

Svi se slažu da ovakva rovita situacija ne odgovara građanima Zapadnog Balkana, iz koje god države da dolaze. Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da iza svega ne stoje spoljni uticaji, i da EU, na čelu sa Nemačkom kao najjačom zemljom neće dozvoliti eventualnu eskalaciju sukoba.

“Svakako da nema nijednog događaja koji se dešava u jednoj državi, da se ne odrazi po principu spojenih sudova i na ostatak Zapadnog Balkana. Svakako da bi eskalacija te krize bila problematična. Međutim ja ne verujem u mogućnost nekih većih izazova po pitanju regionalne bezbednosti. Mislim da će i ovi vidovi koji sada postoje biti sanirani kroz politički dijalog, i u BiH, i u CG i u Makedoniji i na Kosovu“, rekao je Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Kao uzrok nezadovoljstva najviše se pominje loša ekonomska situacija i nepostojanje jakih institucija. Analitičar Vlade Simović kaže da je to kroz istoriju donosilo druge probleme.

“Ja se bojim jednog drugog scenarija. Balkanske zemlje su zemlje koje nemaju još uvek dovoljno konsolidovanu demokratiju. U zemljama koje još nisu završile proces demokratske tranzicije u potpunosti, kao takve su prostor gde je demokratija još uvek neizvesna, odnosno opstanak demokratije je neizvestan. Ja se zaista bojim da u ovakvoj situaciji velike ekonomske krize se ne desi situacija da se pojave neke snažne autoritarne struje koje bi mogle da ovaj prostor odvedu u neke forme autoritarnosti, diktature ili slično“, kaže analitičar Vlade Simović.

Neki ovakvu situaciju vide kao Balkansko proleće, povlačeći paralelu sa Arapskim prolećem. Ono u čemu se svi analitičari slažu je da je potpuno izvesno da će se protesti na Zapadnom Balkanu nastaviti.