Rusija - Turska: Šta će biti posle obaranja aviona

Analitičari ipak ne predviđaju sukob svetskih razmera zbog ovih dešavanja.

Pre samo godinu dana ruski predsednik Vladimir Putin je tokom posete Turskoj govorio o strateškom partnerstvu dve zemlje.

Međutim, danas, nakon obaranja ruskog vojnog aviona, dve zemlje su takoreći na ivici rata.

"Pretpostavljam da će NATO učiniti sve da smiri tenzije između Turske i Rusije i da tu koaliciju koja je najavljena protiv Islamske drzave ponovo vrati u fokus", kaže analitičar Bojan Dimitrijević.

Ipak, to ne znači da će Rusija sedeti skrštenih ruku, smatra Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije. Već su najavljene ekonomske mere prema Ankari, u trenutku kada je trgovinska razmena između dve zemlje 25 milijardi dolara na godišnjem nivou.

"Ekonomske posledice već vidimo. Zabranjen je uvoz živinskih proizvoda iz Turske, ruskim turistima je posavetovano da više ne posećuju turska odmaralista", kaže Gajić.

A da je upravo novac često iznad svake politike i ideologije, pokazuje i pisanje medija da je sin turskog predsednika Erdogana, Bilal bio posrednik između Islamske države i ilegalnih trgovaca naftom.
Procenjuje se da islamisti dnevno zarade oko milion dolara na ovaj način, ali je ceo taj biznis ozbiljno ugrožen vojnom intervencijom Rusije u Siriji.

Pored sirijskog sukoba, Zapad i Moskva su obnovili Hladni rat na više polja, samo što sada nema direktnog sukobljavanja dve sile, već za njih to sprovode lokalni saveznici u određenim delovima sveta.

"Područje koje je zahvaćeno ovim sukobima je mnogo, mnogo šire. Dakle, od severa Afrike, pa sve do Avganistana i Pakistana. Od juga Jemena pa do severa Evrope, to jest do Ukrajine", kaže Gajić.

Ugledni američki list "Forin polisi" navodi da bi sledeći korak Rusije mogao da bude jačanje kurdskih snaga u Siriji, što bi bio direktan udarac za Erdoganovu vlast u Turskoj.