"ID Al Kaidu njenim oružjem šalje u istoriju"

Islamska država, nastala iz frakcija koje su 2006. počele borbu za vlast na svetskoj džihadističkoj scen, jeste prva teroristička organizacija koja je došla u posed velikih delova teritorija Iraka i Sirije, prenosi „Jutarnji list“.

Tu organizaciju osnovao je u Iraku Abu Musab el Zarkavi, a danas je vodi Abu Bakr el Bagdadi.

Tobajas Fikin i Benedikt Vilkinson iz Australskog instituta za stratešku politiku ocenjuju da je Islamska država istinska dilema za Al Kaidu, čiji ostareli šefovi gube bitku na terenu i da bi uskoro mogli da postanu deo istorije.

"Islamska država neprestano puni naslovne strane i grabi sav medijski prostor presudan za terorističke grupe. Ne samo da Al Kaidi preti drugi plan, već joj preti i potpuno gašenje. Munjevit uspon ID egzistencijalna je pretnja Al Kaidi", dodaju Fikin i Vilkinson.

Islamska država privlači u područje kalifata hiljada boraca iz celog sveta. To je "organizacija broj jedan za sve mlade ljude koji teže da postanu džihadisti", pa je u tom smislu "Al Kaida pobeđena na sopstvenom terenu i vlastitim oružjem", kažu australijski stručnjaci.

Pristupiti Al Kaidi koju je osnovao Saudijac Osama bin Laden, bilo je teško, skupo i opasno, a njena uporišta su u nepristupačnim predelima Pakistana i Avganistana.

Za pristup Islamskoj državi dovoljno je kupiti jednosmernu kartu za Istanbul, zatim autobusku kartu do Sirije i Iraka gde je Islamska država proglasila svoj "kalifat". Taj put, svakog meseca, pređu stotine dobrovoljaca iz celog sveta.

Krajnja okrutnost džihadista medijski se plasira kroz video-snimke na televiziji i na internetu, a odbojna je javnom mnjenju. S druge strane je snažan magnet za potencijalne džihadiste.

Ritualno odsecanje glave ima i drugi medijski učinak- zastrašivanje neprijatelja koji će ponekad radije da odaberu da beže nego da se izlože opasnosti da postanu žrtve islamista.

"U Tunisu i Kuvajtu, kao nekad u Jemenu ili Arabiji, ID seje teror među stanovništvom i želi da se pokaže nemilosrdnijom od Al Kaide", objašnjava profesor na Institutu za političke studije u Parizu Džen Pijer Filiju.

Od Nigerije do Pakistana, Al Kaidu napuštaju borci i prelaze u redove islamista. Taj proces počeo je u jesen 2014, kada su grupe iz Egipta, Libije, Alžira, Jemena i iz Saudijske Arabije, pristupile kalifatu i preuzele njegove brutalne metode i komunikacijski kodeks.

U Egiptu se grupa Ansar Beit el Makdes, proglasila grupom "Sinajske pokrajine" Islamske države.

U Avganistanu i Pakistanu zasad su niže rangirane vođe prešle u redove Islamske države. U Nigeriji je odanost Islamskoj državi proglasila zloglasna grupa Boko Haram koja je sebe prozvala "afričkom zapadnom pokrajinom" kalifata.

"Šarmu" džihadista nisu odoleli ni islamistički pobunjenici iz Rusije, koji su krajem juna meseca proglasili "Kavkaski emirat".

Nesuglasice su počele pre gotovo deset godina razmenom pisama vođe Al Kaide i osnivača ID Abu Musab el Zarkavija, kojem su zamerali nepotrebne pokolje nad šiitima.

Te trzavice su prerasle u sukobe i danas u Siriji borci Fronte el Nusre, koja je saveznica Al Kaide, ratuju protiv džihadista. U Libiji se dva pokreta bore za kontrolu nad teritorijima.

Prava je prekretnica, upozoravaju stručnjaci za tu tematiku, nastala u junu kada je ID objavila video- snimak odsecanja glave dvanaestorici članova protivničkih pobunjeničkih grupa, među kojma je bio i jedan član el Nusre koja je na to odgovorila smaknućem 18 navodnih pripadnika ID, takođe pred kamerama.

Time je počeo put bez povratka, zaključuju stručnjaci.