"Nisam u komisiji za nestale bebe"

"Nisam dobio poziv na sastanak sa predstavnicima roditelja nestalih beba i Ministarstva zdravlja, niti ću biti član komisije za rešavanje slučajeva, jer to ne spada u moju nadležnost", kaže u razgovoru za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ministarstvo zdravlja je, podsetimo, najavilo da će narednom sastanku sa roditeljima prisustvovati i poverenik i zaštitnik građana, kako bi se dogovorili oko formiranja komisije koja bi radila na slučaju nestalih beba. Država Srbija je, prema presudi Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, obavezna da do 9. decembra stvori mehanizme kako bi roditelji koji sumnjaju da im deca nisu mrtvorođena, već ukradena u porodilištu i žrtve trgovine, saznali istinu i dobili odgovore šta se zaista desilo sa njihovim bebama.

"U medijima sam video da ćemo biti pozvani zaštitnik građana i ja, ali nikakav poziv nisam dobio", naglašava Šabić.

Na pitanje da li će učestvovati u radu komisije koja bi trebalo da se obrazuje, kaže:

"Ne, naravno, jer to nije primereno ni ulozi ni ovlašćenjima poverenika. Ali, naravno, u okviru raspoloživih mogućnosti i ovlašćenja nastaviću da pomažem roditeljima".

Govoreći o ovom problemu, kaže da on nije od juče i da "nije vezan samo za jedan slučaj koji je država izgubila u Strazburu".

"Problem je u objektivno postojećem i u mnogo čemu realno zasnovanom nepoverenju roditelja nestale dece u državu i njene institucije. Država mora da uradi sve što može da povrati to poverenje. Nije posao poverenika da traži i predlaže institucionalno rešenje, to je zadatak za Vladu i Skupštinu. Ali, svakako mislim da u traganju za rešenjem treba maksimalno da uvažavaju „glas“ roditelja. Ja lično u tom pogledu uvek bih bio bliži njihovoj strani, razume se u granicama ustavnih mogućnosti".

Na pitanje da li misli da će se ikada utvrditi prava istina, s obzirom da se spominju brojke i do 10.000 nestalih beba u proteklih 40 godina, kaže:

"Ima ona dobra izreka „vreme je jedina stvar koju kad je izgubite ne možete je pronaći“. Suviše dugo, godinama, država je ignorisala problem i nije radila ništa. Objektivno, čist je idealizam verovati da se može utvrditi puna, prava istina. Pogotovo ne mislim da je uputno spekulisati sa ciframa. I daleko manji broj od ovog koji pominjete je svejedno neprihvatljiv. Ali, ako ne može sve, ipak treba utvrditi sve što je moguće. I što je još važnije, mogu se i moraju iznaći institucionalna rešenja koja će potpuno isključiti mogućnost nekih sumnji koje su danas prisutne".