Prednost Porošenku, strah od Rusije

Ovo su prvi opšti izbori otkako je lider Viktor Janukovič, koji je uživao podršku Moskve, zbačen u februaru, a Porošenko ih je sazvao kako bi "očistio" parlament od Janukovičevih lojalista i napravio nov saziv s proevropskom većinom.

Ankete pokazuju da bi samo četiri od 29 političkih grupa, koliko ih učestvuje u izbornoj trci, sa 3.114 kandidata na stranačkim listama, moglo da pređe prag od pet odsto koji je potreban za ulazak u sastav 450-člane Vrhovne Rade.

Porošenkova stranka Solidarnost bi, zajedno sa savezničkom partijom Udar,sa bivšim bokserom Vitalijem Kličkom na čelu, mogla da osvoji 20,5 odsto glasova, dok je podrška Radikalnoj stranci populiste Oleha Lijaška skočila na 8,6 sa šest odsto koliko je iznosila pre samo mesec dana, pokazuju rezultati istraživanja.

Nagli porast podrške Lijaškovoj stranci ugrožava šanse bivše premijerke Julije Timošenko da uđe u novi saziv parlamenta, prema istraživanju koje je sprovela Fondacija za demokratsku inicijativu.

Ukoliko bi proruske snage otišle iz parlamenta, Porošenko bi lako mogao da oformi prozapadnu koaliciju sa saveznicima kao što je partija Narodni front predvođena premijerom Arsenijem Jacenjukom, kako bi nastavio da sprovodi proevropske reforme, piše britanska agencija.

Međutim, ako se Lijaškova stranka bude izuzetno dobro plasirala, Porošenko će možda imati neugodan zadatak da traži podršku od političara koji je oštro kritikovao njegov mirovni plan i njegove kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

S druge strane, jedan od očekivanih gubitnika je stranka Julije Timošenko Batkivščina (Otadžbina), čija je podrška opala na 4,7 odsto.

Timošenkova, koja je bila jedan od najpopularnijih ukrajinskih lidera u proteklih 10 godina, sa radikalno prekrojenim političkim programom, sada nije uspela da ponovo vrati masovnu podršku glasača, a ako u nedelju ne osvoji nijedno poslaničko mesto, to bi moglo da znači njen politički sunovrat.

Janukovičeva Partija regiona, koja je nekada imala najveći broj poslanika u parlamentu, praktično je ugašena kao politička snaga, a njihovi saveznici komunisti, verovatno, neće imati nijednog predstavnika u parlamentu, prvi put otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991.

Novi parlament će imati rok od mesec dana da formira većinu koja treba da oformi novu vladu.

Lista kandidata iz skoro svih glavnih proevropskih partija puna je imena ratnih veterana i političkih aktivista, što odražava burnih 10 proteklih meseci kroz koje je Ukrajina prošla.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje i da je 32 odsto od 2.025 ispitanika još neodlučno.

Anketom je obuhvaćena podrška samo za kandidate na stranačkim listama koji će popuniti polovinu od 450 poslaničkih mesta, dok o drugoj polovini odlučuju individualna nadmetanja u takozvanim izbornim okruzima sa jednim mandatom.

Generalno, u takvim okruzima se glasa za vladajuću elitu te komentatori izražavaju očekivanja da će to i ovoga puta biti slučaj.

Centralna izborna komisija, međutim, očekuje da će biti izabrano 424 poslanika, a ne 450, pošto isključuje mogućnost glasanja u 14 oblasti u istočnim regionima Donjeck i Lugansk.

Naime, proruski aktivisti prete da će blokirati glasačka mesta u 14 oblasti u istočnim regionima i organizovati odvojene izbore početkom novembra, za šta očito imaju prećutno odobrenje Kremlja, navodi AFP.

"Cilj Moskve ostaje isti", kaže Nikolaj Petrov, profesor na Višoj školi ekonomije u Moskvi, "a to je da ili kontroliše vladu u Kijevu ili da blokira odluke koje Moskvi ne odgovaraju".

Neki eksperti smatraju da će, ako se obistine predviđanja o ubedljivoj pobedi Porošenkovog bloka, taj rezultat odgovarati Moskvi.

"Za razliku od običnih Ukrajinaca, Porošenko shvata da će morati da potraži kompromis u odnosima sa Rusijom", kaže Konstantin Kalašev, direktor Političke ekspertske grupe sa sedištem u Moskvi.

Zamenik direktora Instituta za zajednicu nezavisnih država koji je povezan sa Kremljom, Vladimir Zarihin, smatra da Rusija zapravo nema koga da podržava na ovim izborima.

Većina analitičara je mišljenja da će parlamentarni izbori u Ukrajini teško promeniti Putinov način razmišljanja, bez obzira na ishod.

"Naravno, ovi izbori neće izmeniti odnose između Rusije i Ukrajine", kaže Zarihin i dodaje da su "u igri faktori koji su daleko ozbiljniji od sastavljanja nove Rade".

Francuska agencija primećuje i da Rusija, očigledno, ne može da utiče na ishod izbora u Ukrajini.

Jacenjuk strahuje da bi Rusija mogla destabilizovati situaciju u Ukrajini pred izbore

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk upozorio je danas na mogućnost da će Rusija pokušati da destabilizuje predstojeće parlamentarne izbore i naredio pojačano obezbeđenje kako bi se sprečili “teroristički akti”.

Jasno je da će ruski pokušaji destabilizacije situacije biti nastavljeni. Nisu uspeli tokom predsedničkih izbora u maju, ali njihovi planovi su ostali”, naveo je ukrajinski premijer na sastanku sa šefovima bezbednosti i dodao da je potrebna “puna mobilizacija”.

Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je da je njegovo Ministarstvo spremno da zaustavi provokacije tokom izbora u Donjecku i Lugansku.

"Tvrdim da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u potpunosti opremljeno svim potrebnim rezervama u saradnji sa Nacionalnom gardom kako bi zaustavilo svaku provokaciju”, izjavio je Avakov.

On je istakao da će sva biračka mesta u Donbasu u nedelju na dan izbora biti pod posebnom kontrolom i da poslanička mesta neće moći da se izbore “kriminalnim aktom”.