"Zastoj dijaloga loš za obe strane"

Politički analitičar Dušan Janjić kaže u izjavi Tanjugu da implementacija sporazuma ipak direktno zavisi od Beograda i Prištine, odnosno od toga koliko su aktivni.

"Bilo bi opasno da je sve stalo. Medjutim, bojim se da će Brisel vršiti pritisak da do kraja godine završi sva otvorena pitanja i da se dodje do tog završnog sporazuma", istakao je Janjić.

Kaže da je i ranije iz Brisela stizala poruka da ceo proces zavisi od Beograda i Prištine, te da ako Priština želi viznu liberalizaciju i studiju izvodljivosti mora da bude aktivnija.

"Takodje, ako Beograd želi prvu medjuvladinu konferenciju mora da bude aktivniji", rekao je Janjić.

Govoreći o samom sporazumu, Janjić kaže da su u njemu postavljeni nerealni rokovi i da se od potpisivanja znalo da oni neće biti na vreme ispunjeni.

"Konkretno, Zajednica srpskih opština trebalo je da bude formirana odmah posle lokalnih izbora, a poznato je da niti EU niti Priština nisu spremile budžet za novoformirane opštine koje su ušle u sistem vlasti na Kosovu", objasnio je Janjić i podsetio da je Briselski sporazum potpisan u aprilu prošle godine i da sadrži 15 tačaka.

Sprovodjenje sporazuma je trenutno usporeno, naglašava Janjić i dodaje da je najbitnije da on ne stane.

"Lagano se vrti slika, bitno je samo da ne stane. Kosovska vlada je u tehničkom mandatu, ali se mora priznati asimetrija - dok je (Ivica) Dačić bio u tehničkom mandatu bilo je sedam sastanaka sa (Hašimom) Tačijem. Od kad je Tači u tehničkom mandatu nema nijednog", ukazuje Janjić.

Srbija kao da je digla ruke od Kosova, primećuje, i uopšte ne vidi da postoje ljudi koji su zainteresovani, koji imaju neku vezu s Kosovom i koji bi želeli tamo da rade...

Janjić ocenjuje i da je vlada u ovom trenutku više fokusirana na EU nego na Kosovo, zbog čega, uveren je, opada i podrška javnosti evrointergacijama (ispod 50 odsto), a, kako kaže, stvorena je i percepcija da predsednik Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić nisu na istim pozicijama po pitanju EU.

I politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi slaze se da je sprovodjenje Briselskog sporazuma u zastoju i konstatuje da su omogućene izvesne ingerencije Srbima sa severa u kosovskoj policiji, ali da je sve ostalo u totalnom zastoju.

"Nema suda na severu, nema formiranja ZSO, nema otklanjanja paralelnih srpskih struktura, pogotovo na severu i nema nikakve politicke volje da Fond za sever počne u potpunosti da se funkcioniše", kazao je Šeholi.

Zastoj u sprovodjenju Briselskog sporazuma, kako kaže, posledica je izbora i u Srbiji i na Kosovu, "ali pretežno totalne institucionalne blokade na Kosovu".

"Mehanizmi odlazaće vlade Kosova koja je učestvovala u pregovorima sa Beogradom u Briselu više nisu legitimni, jer se očekuje formiranje nove vlade, pri čemu je i tehnički deo pregovora blokiran. Sve ove komponente, još uz izbore u EU u septembru, maksimalno otežavaju dalji tok pregovora Beograda i Pristine i prolongiraju ih", ocenio je Šeholi.

Nekadašnja poslanica u Skupštini Kosova Rada Trajković kaže da se Srbi na KiM bore za puki opstanak, da im u tome ne pomažu sve glasnije najave o novim hapšenjima na severu, kao i da se sve jasnije vidi politika kosovskih Albanaca o čišćenju KiM od Srba.

"Veliki je problem što naša država ne izlazi sa svojim uslovima. Beograd je trebalo da Briselski sporazum od početka poveže sa jasnim principima koji bi podrazumevali da nijedan medjunarodni ugovor izmedju Kosova i Albanije ne može da bude ratifikovan ukoliko se ne složi i Srbija", rekla je Trajković.

Osim što Zajednica srpskih opština još nije formirana, Srbi na KiM se susreću, kako kaže, i sa problemom diploma. Naime, kako ističe, da bi se neko zaposlio na Kosovu morao bi da nostrifikuje diplomu stečenu u Srbiji.

"Time se onemogućava integrativni proces Srba i vlasti u Prištini, ne dozvoljava se da intelektualci Srbije uzimaju pozicije unutar sistema koji se dogovara u Briselu....Sporazum o diplomama, nažalost pre svega je dogovoren za Albance sa juga Srbije", tvrdi Trajković.

Ona podseća da je taj sporazum dogovarao pregovarački tim Srbije koji je vodio Borislav Stefanović, te da je njime praktično omogućeno Albancima s juga Srbije (Preševo, Bujanovac, Medvedja) da legalizuju diplome s prištinskog univerziteta, koji tada naša država nije priznavala.