Zakon kažnjava nacističke simbole

Nacrt zakona na osnovu koga će se kazne izricati izazvao je žučnu debatu o slobodi govora u državi koja je osnovana nakon holokausta u Drugom svetskom ratu, u kome su nacisti ubili 6 miliona Jevreja.

Sedam decenija kasnije sećanja na to su prisutna u mnogim aspektima života u jevrejskoj državi. Izraelski parlament, Kneset, dao je preliminarno odobrenje za takve mere u sredu, ali su potrebne dodatne diskusije i procedure da bi postao zakon. Slična nastojanja 2012. godine su propala.

Sponzor predloga je Šimon Ohajon iz tvrdolinijaške partije Izrael naš dom je rekao da će zahvaljujći tome Izrael biti ravan drugim nacijama koje se bore protiv antisemitizma i da će primena zakona uveliko zavisiti od prijava kršenja policiji. "Želimo da sprečimo nepoštovanje holokausta. Dozvolili smo isuviše sloboda koje prevladavaju na štetan način," rekao je on.

Protivnici zakona upozoravaju da će se dovesti u opasnost sloboda govora u zemlji koja se ponosi što je demokratska u osetljivom regionu kojim dominaraju monarhije i autoritaritarni lideri. Liderka levičarske partije Merec Zehava Galon rekla je da je to želja da se " zatvore usta i naruši sloboda izražavanja."

Osnovan 1948. godine, Izrael je pružio utočište stotinama hiljada izbeglica oslobođenjih iz nacističkih logora smrti. Danas u njemu živi oko 200.000 ostarelih ljudi koji su preživeli holokaust. Čuvanje sećanja na holokaust je postalo centralno načelo identiteta Izraela i učenici od malih nogu uče o tome i hiljade srednjoškolaca odlazi svake godine u Aušvic i druge bivše nacističke logore u Evropi. Na Dan sećanja na holokaust sirene širom zemlje označcavaju trenutak ćutanja.

Lideri stranih zemalja u poseti Izraelu redovno odlaze u Memorijalni centar Jad Vašem u Jerusalimu da se direktno suoče s dimanzijama tragedije. Međutim, za razliku od Nemačke i Francuske, na primer, Izrael nema zakon koji posebno zabranjuje korišćenje nacističkih simbola, tako se oni pojavljuju na demonstracijama, između ostalog.

Još su sveža sećanja na demonstracije koje su prethodile ubistvu izraleskog premijera Jicaka Rabina 1995. godine, kada su demonstranti nosili njegove fotografije u nacističkoj uniformi. Zbog poziva na njegovu smrt i optužbi da je izdajnik kritičari su smatrali da je klima huškanja na nasilje ohrabrila Rabinovog ubicu, religioznog jevrejskog ekstremistu koji se protivio njegovoj politici mira sa Palestincima.

Ultraortodoksni Jevreji kada demonstriraju protiv vladine politike stavljaju žutu Davidovu zvezdu u nacističkom stilu i viču " nacisti" na izraelske policajce koji ih rasteruju. Jevrejski naseljenici nose takve oznake kada ih izraelski vojnici teraju iz divljih naselja tokom evakuacije.

Ljubitelji sporta vređaju igrače povicima "nacista." Poređenje s nacističkom Nemačkom koristi i izraelski premijer Benjamin Netanijahu kada govori o nuklearnim ambicijama Irana. Takozvani golubovi na izraelskoj političkoj sceni takođe su upoređivali izraelsku okupaciju Zapadne obale i pojasa Gaze i odnos prema Palestincima s ponašanjem nacista.

Mnogi eksperti kažu međutim da ne vide potrebu za takvim zakonom u Izraelu. Istoričar Tom Segev dovodi u pitanje primenu zakona, jer ne vidi kako se može svako ko pomene reč "nacista" oterati u zatvor. Robert Rozet iz Jad Vašema smatra da obrazovanje i javne ličnosti moraju da budu vodilja odnosa društva prema simbolima jer će takio "ljudi razumeti da ne bi trebalo da koriste te simbole tamo gde ne pripadaju."