SAD: Kosovo bi vojsku pa u NATO

To je, podseća list, preduslov za eventualni prijem u NATO.

Mada kosovski lideri tvrde da takva vojska ne bi bila pretnja nikome i uprkos činjenici da Sjedinjene Države podržavaju tu ideju, još nije jasno kakav je stav Alijanse o tome, piše taj vojni portal.

Vojska bi bila formirana od postojećih Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), koje imaju 2.500 ljudi, što bi, prema pisanju lista, moglo da se pokaže kao "težak zadatak za mladu državu koja još nije obezbedila potpuno međunarodno priznanje" i prema kojoj Beograd gaji "duboko nepoverenje".

BSK su, između ostalog, zadužene za operacije potrage i spasavanja, uklanjanje eksploziva i gašenje požara. "Moramo da proizvedemo sigurnost, a ne da je konzumiramo", izjavio je Redžep Seljimi, član odbora kosovskog parlamenta zaduženog za nadzor BSK: "Iz tog razloga želimo da završimo posao što je pre moguće kako bismo mogli da se priključimo NATO."

Predstavnici ambasade SAD u Prištini nisu želeli da komentarišu zahteve Kosova za formiranje vojske, rekavši samo da Vašington podržava sadašnje bezbednosne snage i njihovu buduću reorganizaciju, koju će sprovoditi američki vojni savetnici, piše list. Na Kosovu je trenutno razmešteno skoro 5.600 pripadnika NATO-a, od kojih su 800 Amerikanci.

Prema podacima američke ambasade, SAD obezbeđuju između 5,5 i sedam miliona dolara godišnje za obuku i vojne nabavke za BSK, čiji je ukupni budžet 35 miliona dolara, navodi "Stars end strajps".

"SAD su naš strateški partner i zauvek će to biti", izjavio je komandant BSK general Kadri Kastrati. "Sve što radimo, radimo u koordinaciji sa američkim vojnim atašeom u Prištini i kolegama koji rade u savetničkom timu NATO ili Kancelariji za saradnju u domenu odbrane." Američka vojska će, prema navodima lista, imati glavnu ulogu i u sledećoj fazi kosovskih snaga, čije preoblikovanje bi trebalo da počne u junu 2013. godine.

Kosovski ministar bezbednosnih snaga i bivši premijer Agim Čeku izjavio je nedavno u jednom intervjuu da su odbrambene snage nužnost.
"Mi sada ne samo što izgrađujemo državu, već i društvo", rekao je Čeku. "Smatram da su vojne snage za nas važan faktor nacionalnog identiteta."
On je ocenio da su vojne snage odličan instrument za modernizaciju društva. "Možemo da služimo kao dobar primer discipline, službe naciji, ispunjavanja dužnosti", kazao je Čeku.

I Čeku i Kastrati žele malobrojne snage, u skladu sa standardima NATO-a, prenosi list. "Ne želimo da budemo u ravnoteži s bilo kojom drugom zemljom, već samo da ispunjavamo sopstvene bezbednosne potrebe", rekao je Čeku i dodao da "ne žele da predstavljaju pretnju nikome".

Mnogi kosovski lideri priželjkuju prijem Kosova u NATO, ali nejasno je kako Alijansa vidi kosovsku vojsku, napominje američki vojni list, dodajući da je i dalje sporan čak i status BSK. Zemlje članice NATO-a još nisu odlučile da li da bezbednosne snage nazovu "potpuno operativno sposobnima" - što je uglavnom tehnička ocena - za šta se zalažu SAD.

"Pokušavamo da postignemo konsenzus po tom pitanju i krećemo se u pozitivnom smeru", rekao je Majkl Krajdlerk, političko-vojni funkcioner ambasade SAD u Prištini. "Međutim, proces postizanja konsenzusa u Briselu je veoma mučan." Još jednu brigu za međunarodnu zajednicu predstavlja napeta situacija na severu Kosova, navodi "Stars end strajps".

Iljir Deda, direktor Kosovskog Instituta za političko istraživanje i razvoj, upozorio je i na mogućnost da zemlje NATO-a koje nisu priznale Kosovo možda neće prihvatiti ideju o kosovskoj vojsci. Priština, prema njegovim rečima, treba da se koncentriše na najuticajnice saveznike - SAD i Veliku Britaniju.