Vojnike muči posttraumatski stres

Prema istraživanjima sa Vojnomedicinske akademije, oko 10 odsto ratnih veterana od oko 400.000 vojnika koji su učestvovali na ratištima u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, ili za vreme NATO agresije na Srbiju, pati od posttraumatskog poremećaja.

Ovo oboljenje, prema objašnjenju lekara, javlja se uglavnom kod muškarca koji je bio na ratištu, koji je preživeo ranjavanje, prisustvovao smrti ili ranjavanju prijatelja saborca, učestvovao u bliskim borbama u teškim uslovima, živeo u rovu... A sindrom prate povišen stepen sumnjičavosti, nepoverenja, slaba kontrola agresije, doživljaj povređenosti i izmanipulisanosti... "Ekstreman događaj se u glavi veterana odigrava ponovo i on oseća kao da je ponovo na ratištu. Budi se i u trenutku i ne zna gde se nalazi. Traži pušku, ili udara osobu koja je pored njega, jer misli da se bori za svoj život", kaže psihijatar Željko Špirić, načelnik Prvog odeljenja Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu. Od posttraumatskog sindroma u Srbiji u toku prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" bolnički se lečilo 60 pacijenata, što je bilo dvostruko više nego tokom prethodne dve godine. U 2010. lečilo se 25, a godinu pre toga 30. Ali zato su u 2008. lečena 73 vojnika. "Ovaj broj se odnosi samo na ljude koji su zbrinuti u nekoj od stacionarnih ustanova, bilo direktno zbog ove, ili zbog druge bolesti, pa je konstatovana i ova", objašnjavaju u "Batutu". Iskustva psihijatara koji se u praksi suočavaju s PTSP, govori da se veliki broj ratnih veterana razvodi. Od desetoro ljudi koji izazivaju nasilje u porodici, šestoro su veterani.

Veliki broj samoubistava među populacijom bivših vojnika samo je jedan od pokazatelja koliko je ovaj problem ozbiljan. Ne postoje tačni rezultati koliko je njih izvršilo samoubistvo, ali prema istraživanjima nekoliko ratnih udruženja, više ih je od 500.

Bivši vojnici tvrde da danas o njima niko ne brine. Kažu i da postojeći uslovi života, slaba ekonomska situacija i često podsećanje na rat, pogoršavaju njihovu bolest. Preovladava osećaj izdaje, nasamarenosti...

"Vojni veterani koji pate od ovog sindroma su tema od koje svi okreću glavu", kaže "Novostima" Mile Milošević, predsednik Udruženja srpskih ratnih veterana, koje ima više od 20.000 članova.

Ti ljudi su žive bombe koje svakog trenutka mogu da eksplodiraju. Prema našem istraživanju, od deset slučajeva u kojima otac ubije suprugu, dete, majku ili oca, njih šestoro su ratni veterani. U svetu postoje specijalne bolnice za ovakve slučajeve, a mi smo molili Ministarastvo rada i socijalne politike za pomoć, ali nam oni nikada nisu izašli u susret.

Prema njegovim rečima, Ministarastvo raspisuje konkurse za projekte po kojima veteranima sa PTSP nude rehabilitaciju po banjama.

Logično, takav tretman ne može da pruži nikakve rezultate u suzbijanju ove bolesti, jer je reč o rehabilitaciji, a ne o lečenju. U Ministrastvu rada i socijalne politike kažu da se za ratne veterane svake godine izdvaja određena suma novca za lečenje. Deo izdvojenih sredstava odlazi na ortopedska pomagala, a deo na lečenje u banjama.