AFP: Zimska rasprodaja u Tribunalu

Frans pres piše da kritike stižu čak i iz samog suda koji je, prema mišljenju nekih, pretrpeo nepopravljivu štetu.

Francuska agencija primećuje da za skoro 20 godina rada, Tribunal nije osudio nijednog visokog hrvatskog, kosovskog ili bošnjačkog vojnog ili političkog lidera za zločine nad Srbima, dok su brojni Srbi u zatvoru zbog svojih zločina.

Pored uobičajenih optužbi da je antisrpski, ovaj ad hok tribunal sada optužuju i neke od njegovih sudija za presude koje "protivreče svakom osećaju za pravdu".

Dok su, kako navodi AFP, mnogi očekivali oslobađanje bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja jer su slučaj pratile tvrdnje da sud nije uspeo da zaštiti svedoke, prethodno oslobađanje generala Ante Gotovine, prvobitno osuđenog na 24 godine, bilo je veliko iznenađenje.

Jedan novinar sa Balkana koji je pratio rad Tribunala kaže da se zbog ova dva slučaja stiče "utisak da je u tribunalu zimska rasprodaja" dodavši da je on "uvek branio Tribunal od optužbi da je politički sud, ali da je sada prvi put ostao bez argumentata".

Podsećajući da je za oslobađajuću presudu Gotovini glasalo troje od pet sudija žalbenog veća, AFP navodi da je jedan od dvojice sudije koji su izneli izdvojeno mišljenje, sudija Fausto Pokar rekao da je odlučio da se ne složi sa "rezonovanjem i bilo kojim zaključkom većine" zbog "velikog broja grešaka i pogrešnih konstrukcija" prilikom donošenja odluke o presudi i da su argumenti nekih kolega "jednostavno groteskni".

Frederik Svinen, specijalni savetnik glavnog tužioca Serža Bramerca, opisao je sudijski jezik kao "neubičajen" rekavši za AFP da je posle presude "bilo više kritika nego obično".

Čak je, kako navodi agencija, i glavni haški tužilac Serž Bramerc preduzeo neuobičajen korak izdavši saopštenje u kojem izražava "razočaranje" presudom.

Haradinaj, Balaj i Brahimaj (Foto: Beta/AP)

Neki tvrde da je tribunal bio pod uticajem američkih vojnih i vojno-pravnih eksperata koji nisu želeli da se postavi pravni presedan za ono što jeste ili nije prihvatljiva margina greške za artiljerijsku vatru u civilnom okruženju.

Pitanje da li je narušena reputacija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je kompleksno, kaže stručnjak za Balkan Marijan Dukas-Rožije sa Instituta Klingendal u Hagu.

"Kompleksno je zato što kad je Tribunal osnovao Savet bezbednosti UN 1993. bilo je previše ciljeva koje je trebalo da ostvari", rekla je ona za AFP.

Tribunal je imao pravni cilj, ali je takođe trebalo da se bavi i političkim ciljevima, kao što su sprečavanje sukoba i nastavak pomirenja na Balkanu, dodaje ona.

Međutim, poslednje dve oslobađajuće presude će malo pomoći pomirenju na Balkanu.

"Mislim da su se sudije usudile, u teškim okolnostima, da se drže ekstremno strogih standarda dokazivanja", rekao je Vilem van Genugten, međunarodni profesor prava na holandskom Tilburg univerzitetu.

"Ali za nekoliko godina će udžbenici istorije govoriti da je Tribunal doneo neke kontroverzne odluke i to neće popraviti bilans suda kada se bude iznosila konačna ocena o njemu", dodao je on.