Deo nastave u gimnazijama "onlajn"

Ključni cilj je povećanje broja visokoobrazovanih na 38,5 odsto u populaciji od 30. do 34. godine.

"Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine” Vlada Srbije trebalo bi da usvoji ove nedelje, potvrdio je za ”Novosti” prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nakon usvajanja, ovaj strateški obrazovni dokument ići će sledeće nedelje i na javno čitanje u parlament, da bi potom počela njegova realizacija.

Već u novembru ključni tekst za razvoj obrazovnog sistema biće predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a potom i u Privrednoj komori Srbije, esnafskim udruženjima...

"Na svim dosadašnjim javnim raspravama bavili smo se samim tekstom i kako da ga unapredimo. Sada, kada Strategija bude usvojena, treba da razgovaramo o njenoj primeni. Zato ćemo prvo da govorimo o njoj sa naučnicima i privrednicima, jer je važno da svaka institucija zna na koji način treba da se uključi u njeno realizovanje", objašnjava prof. Mitrović.

A kada bude usvojena, Strategija će zaposlenima u prosveti doneti pune ruke posla, jer su mnoge stvari ambiciozno zamišljene, a neke će morati da se menjaju iz korena.

Obrazovanje maturanata imaće niz novina. U starijim razredima profilisaće se četiri tipa nastavnih programa, zavisno od interesovanja đaka. Osmišljen je i model gimnazijskog obrazovanja u kome bi deo nastave bio ”onlajn”.

Verovatno najambiciozniji cilj strategije je podizanje stope visokoobrazovanih sa sadašnjih 6,5 odsto u celoj populaciji na 38,5 odsto kod ljudi od 30. do 34. godine. Ovo nije ”domaći zadatak” samo za univerzitete, već za ceo sistem, od vrtića. Strategija precizno predviđa za koliko treba da se poveća procenat dece koja upisuju osnovnu školu, za koliko da se smanji broj onih koji odustaju od školovanja i kako da se rasporede srednjoškolci - manje u stručne škole, a više u gimnazije.

Umesto sadašnjih 75 odsto đaka koji idu u srednje stručne i 25 odsto gimnazijalaca, predviđeno je da njihov broj bude jednak. Jer namera je da više maturanata upisuje fakultete, a u tom slučaju stručno obrazovanje, koje je mnogo skuplje od gimnazijskog, im je suvišno.

Trebalo bi, takođe, da bude smanjen nedeljni fond časova u školama, kao i broj učenika u odeljenjima na 22-25. Predviđeno je i da se nastava odvija samo u jednoj smeni, mada i dalje u Srbiji postoje škole u kojima đaci uče u čak tri smene.

Jedna od ključnih novina je i ukidanje prijemnih ispita i uvođenje različitih matura - zavisno od studija koje žele da upišu. Predviđeno je i da se školuje manje ”društvenih” kadrova. Biće više stručnjaka na prirodnim i tehničkim fakultetima, tako što će budžetske kvote na tim studijama da budu povećane.

Deo strategije oko koga je bilo najviše sporenja tiče se finansiranja i mogućnosti da deo budžetskog novca za obrazovanje odlazi privatnim fakultetima.

Ovaj ključni dokument trebalo je da bude usvojen još za mandata prethodne vlade, ali je njegovo izglasavanje sačekalo izbore i nove ministre. Stručnjaci i autori strategije kažu da bi prvi efekti strateških promena u prosveti mogli da se vide već za tri godine.