Raseljeni Romi moraju iz hostela

Romi su morali da napuste hostel jer je vlasnik otkazao najam smeštaja koji je plaćala leskovačka lokalna samouprava. Porodice su se preselile u nedovršene objekte, iznajmljene kuće i kod rođaka.

"Morali smo da otkažemo ugovor jer smo ranije imali rezervisane sobe od 1. avgusta, a njihov boravak u hostelu se odužio", rečeno je Agenciji Beta u hostelu "Mimi".

Direktorka Centra za socijalni rad Snežana Milojković rekla je da je grad za dve porodice, od kojih jedna ima devetoro dece, iznajmio kuću
u selu Vlase, jedna porodica se uselila u sopstveni nedovršeni mini objekat, a jedna se privremeno smestila kod rođaka.

"Tri porodice su od grada, preko našeg centra, dobile po 20.000, a jedna 30.000 dinara prilikom iseljenja. Ostali smo dužni jednoj porodici 40.000 dinara za završetak započetog mini objekta. Grad će i dalje pomagati te porodice", kazala je Milojkovićeva.

Dodala je da je grad Leskovac za ishranu i stanarinu za 18 članova te četiri romske porodice platio 1,5 miliona dinara.

"S tim smo se baš 'zaglibili', ali nekako smo uspeli da rešimo problem. Dolazili su predstavnici Amnesti internešenela i ocenili da su Grad Leskovac i Centar za socijalni rad učinili sve što je bilo moguće", istakla je Milojkovićeva.

Četiri porodice su u međuvremenu, po navodima Snežane Milojković, postale stalni korisnici socijalne pomoći.

Iz neformalnog naselja kod "Belvila" u Novom Beogradu u leskovački kraj je stiglo 47 Roma. Njih 29 upućeno je u svoje oronule kuće u Bojniku, Lebanu i leskovačkim selima Kutleš i Brestovac, a četiri porodice sa 18 članova su bile u leskovačkom hostelu "Mimi", u četiri sobe.

Porodice su u Leskovac iz Beograda došle krajem aprila ove godine.

Ombudsman: Kršenja prava dece

Zaštitnik građana saopštio je da je gradska uprava u Leskovcu postupila suprotno preporuci omudsmana jer je iselila romske porodice "na ulicu" bez poštovanja i zaštite ljudskih prava, posebno prava dece.

"Romske porodice su iseljene uz jednokratnu novčanu pomoć i uz usmeno obećanje predstavnika gradske uprave 'da će njihov problem biti rešen do petka, a do tada da se snađu'", piše u saopštenju zaštitnika građana.

Kako se navodi, zaštitniku građana koji je pratio raseljavanje tih porodica iz Beograda i njihovo smeštanje u Leskovcu, nije poznato da je iseljenje obavljeno uz odgovarajuće rešenje i uz zaštitu interesa građana, poštovanje i zaštitu ljudskih prava, posebno prava dece.

"Štaviše, postupak iseljavanja je sproveden suprotno preporuci zaštitnika građana gradskoj upravi u Leskovcu da bez odlaganja pripremi plan trajne integracije ovih porodica u lokalnu zajednicu. Takođe, preporučeno je i da utvrdi razloge neekonomičnog i neracionalnog višemesečnog smeštaja porodica u lokalnom hostelu", piše u saopštenju ombudsmana.

Praksis: Pronaći trajno rešenje

Nevladina organizacija "Praksis" najoštrije je osudila postupak Gradske uprave Leskovca.

"Oni ne znaju gde će noćas spavati i planiraju da privremeno pronađu smeštaj kod rodbine u Leskovcu i okolini, saopštio je "Praksis".

Prilikom iseljenja nije bilo incidenata, a porodice iseljene iz hostela primile su jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara uz obavezu da sami obezbede stambeno rešenje do kraja nedelje, kada bi Gradska uprava Leskovca trebalo da im pronadje trajna stambena rešenja.

Predstavnici Gradske uprave Leskovca nisu obezbedili alternativni smeštaj, već su teret pronalaženja smeštaja prebacili na bivše stanovnike "Belvila" koji su nezaposleni, uglavnom se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i svakodnevno su suočeni sa marginalizacijom i otežanim pristupom pravima koja se podrazumevaju ostalim građanima Srbije, ukazali su iz "Praksisa".

Pored toga što je novim iseljenjem narušeno dostojanstvo i povređena ljudska prava bivših stanovnika "Belvila", "Gradska uprava Leskovca je neekonomično i neracionalno, prema gruboj proceni, potrošila više od dva miliona dinara za privremeni smeštaj iseljenih porodica", smatra ova nevladina organizacija.

Taj novac je mogao biti utrošen, kako je navedeno, na trajno rešavanje stambenog problema tih porodica, što bi se povoljno odrazilo na njihov izlazak iz siromaštva i socijalne isključenosti.

Pored toga, ovim iseljenjem Gradska uprava Leskovca postupila je suprotno preporuci zaštitnika gradjana i pokazala da nema plan za integraciju Roma, niti da je zainteresovana da postupa po preporukama čiji je cilj unapredjenje rada organa uprave i ostvarivanje ljudskih prava najugroženije i najmarginalizovanije društvene grupe.

Zbog svega toga, "Praksis" je pozvao nadležne da hitno pronađu trajno stambeno rešenje za porodice koje su danas iseljene.

Uz to traži da utvrde odgovornost za neracionalno trošenje novca koji je umesto za privremeni, mogao biti potrošen za pronalaženje trajnog smeštaja tim porodicama.

"Praksis", takođe, zahteva da nadležni hitno naprave plan integracije bivših stanovnika neformalnog naselja "Belvil" koji su iseljeni u Leskovac i počnu sa njegovom primenom s ciljem punog poštovanja ljudskih prava svih stanovnika koji su danas iseljeni.