Grci kaznili dve najmoćnije stranke

Nijedna partija neće osvojiti 151 mesto koliko je potrebno kako bi samostalno formirala vladu.

Ozlojeđeni teškom krizom, Grci su kaznili dve glavne stranke - Novu Demokratiju i PASOK, čiji su lideri Antonis Samaras i Evangelos Venizelos podržali formiranje koalicije. Analitičari kažu da će biti potrebni višednevni pregovori za njeno formiranje.

Po zvaničnim podacima posle prebrojavanja 73 odsto glasova sa prevremenih poslaničkih izbora održanih u nedelju, pobednik je desničarska Nova demokratija sa 19,68 odsto glasova što je 13,8 odsto manje nego što je dobila na prethodnim izborima 2009. godine.

Na drugom mestu je koalicija levičarskih stranaka i pokreta "Siriza" sa 16,34 odsto glasova, odnosno 11,7 odsto više nego 2009.

Treći je doskora vladajući socijalistički PASOK sa 13,55 odsto glasova, uz gubitak čak 30,4 odsto glasova u odnosu na izbore 2009.

Na četvrtom mestu je nova stranka, "Nezavisni Grci" sa 10,47 odsto glasova, na petom je Komunistička partija Grčke sa 8,38 odsto – ona je izgubila svega 0,8 odsto glasova u odnosu na izbore 2009.

Po prvi put u Skupštinu su ušle neonacistička "Hrisi avgi" (Zlatna zora) sa 6,89 odsto glasova, i nova partija DIMAR (Demokratska levica) sa 6,04 odsto.

Iako je do sada bio u Skupštini, cenzus nije preskočio nacionalistički LAOS (Narodni pravoslavni zbor) koji je dobio 2,86 odsto glasova, gotovo upola manje nego na prethodnim izborima.

Primenom formule za izračunavanje broja osvojenih poslaničkih mesta uz favorizovanje vodeće stranke, Nova demokratija imaće 110 poslanika u Skupština sa 300 mesta - a za formiranje vlade je potebna apsolutna većina od 151.

Slede Siriza sa 50 poslaničkih mesta, PASOK sa 42, "Nezavisni Grci" sa 32, KPG sa 26, "Hrisi avgi" sa 21 poslanikom i DIMAR sa 19.

Lideri tri prvoplasirane stranke - Nove demokratije, Sirize i PASOK-a su sinoć, po objavljivanju prvih zvaničnih rezultata predložili formiranje koalicione vlade, ali još nije jasno koje bi sve stranke u njoj učestvovale.

Glavni zadatak buduće vlade, rekao je pobednik izbora i vodja Nove demokratije Andonis Samaras, biće opstanak Grčke u zoni evra, ali uz promenu dosadašnje politike štednje kakvu zahtevaju strani poverioci. Lider Zlatne zore Nikolaos Mihaloliakos poručio je da je "došlo vreme da se plaše oni koji su izdali Grčku", javila je grčka novinska agencija ANA.

"Grci ne treba da nas se plaše, jedini koji treba da nas se plaše su izdajnici", rekao je lider stranke koja je, između ostalog, obećala da će osloboditi Grčku ilegalnih imigranata.

Ovi izbori će odrediti budući kurs zemlje posle više godina mera štednje koje su razbesnele birače, ali koje su bile preko potrebne da bi se međunarodni kreditori ubedili da Grčkoj daju zajam od više milijardi evra i održe njenu privredu, ocenjuje AP.

Grčka, koja zavisi od međunarodnih zajmova EU i MMF-a, mora idućeg meseca da uvede dodatne mere štednje, kako bi održala priliv novca.

Lider Nove demokratije Andonis Samaras već je predložio formiranje "vlade nacionalnog spasa", kako bi Grčka opstala u zoni evra. On je ponudio formiranje vlade, ali uz promenu dosadašnje politike štednje na zahtev poverilaca Grčke.

Evangelos Venizelos (Foto: Beta)

Samaras je rekao da je za koalicionu vladu sa dva cilja: da bi Grčka ostala u zoni evra i da bi popravila uslove koje su joj postavili međunarodni kreditori, a Cipras je međutim za promene uz odustajanje od do sada ugovorenog paketa pomoći.

Promene je zatražio i vođa na izborima drugoplasirane koalicije levice Siriza Aleksis Cipras.

Lider socijalista Evangelos Venizelos, čija je stranka PASOK danas pretrpela istorijski poraz i plasirala se na tek treće mesto, takođe se založio za formiranje "proevropske vlade nacionalnog jedinstva" da bi izvela zemlju iz ćorsokaka, javila je agencija AFP.

Lukas Papadimos (Foto: Beta)

Odlazeći grčki premijer Lukas Papadimos izjavio je ranije danas da su izbori u Grčkoj od ključnog značaja za dalji put zemlje i da očekuje da će nova vlada biti formirana ove nedelje.

Nakon što je glasao u Atini, na vanrednim parlamentarnim izborima, upitan da li bi nova vlada mogla biti uskoro formirana, Papadimos je odgovorio da veruje da će se to vrlo brzo dogoditi, iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će to biti teško ostvarivo, preneo je AFP.

Voða radikalne levice Aleksis Cipras (Foto: Beta)

"Svi se slažemo da su ovi izbori od ključnog značaja i svi moraju da se opredele, ne samo za onog ko će vladati, već i za put kojim će ova zemlja krenuti u narednim decenijama", poručio je tehnokratski premijer na kraju mandata, koji je od novembra predvodio koaliciju koja je pregovarala o drugom međunarodnom paketu finansijske pomoći Grčkoj.

Profesor Dimitris Kacikas sa Atinskog univerziteta smatra da je najveća opasnost u ovom trenutku za Grčku to što neće biti većine jedne stranke.

"Biće neophodna koaliciona vlada, a to nije grčka tradicija", rekao je on.