Njujork: Dan zatvaranja računa

Cilj pokreta je da se sredstva iznesu iz pohlepnih banaka, a računi otvore u bankama u vlasništvu radnika ili kreditnim zadrugama čiji su vlasnici članovi zadruge, i koje podržavaju pokret „Okupiraj Vol strit“ (OWS - Occupy Wall Street). Plan je počeo da se ostvaruje još u oktobru, maršem na dve banke: Čejs Menhetn (Chase Manhattan) i Sitibank (Citibank).

Od tada su demonstranti svoj bes iskalili i na plan Banke Amerike (Bank of America) da mesečno naplaćuje transakcije debitnom karticom proviziju u iznosu od US$ 5.

Od tada su učesnici pokreta OWS tvrdili da je njihov potez dugoročan, a ne reakcija na jednu odluku jedne banke.

„Potrošači se 'bude' i uviđaju da imaju izbor. Ljudi koji podržavaju akciju, na veliko prenose svoja sredstva i zatvaraju račune u bankama. Narod Amerike je svedok ponovnog buđenja potrošača, što nije viđeno decenijama,“ objašnjava Kristen Kristijan (Kristen Christian - 27), vlasnica privatnog preduzeća, koja je i stvorila Pokret „Dan bankovnih transfera“ (BT).

Dolar po dolar...

Anonymous: Svaki dolar uzeti iz velike banke

Analitičari procenjuju da organizovano zatvaranje računa u velikim bankama neće izazvati velike potrese u ovim titanima finansijske grane ekonomije.

Ipak, broj ljudi u SAD koji su zatvorili svoje bankovne račune već se broji u stotinama hiljada. U suštini, to je ne sjajno organizovani pokret, ali od oko 58 hiljada ljudi koji su akciju podržali na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), stvarna akcija je imala mnogo više učesnika.

Ideja BT-a je jednostavna: zatvaranje računa u velikim bankama i otvaranje računa u kreditno-štednim zadrugama.
Neke statistike otkrivaju da je trend počeo još u septembru, i da je od tada preko 650 hiljada ljudi svoj novac i račun poverilo zadrugama čiji su vlasnici - sami članovi zadruge.

Uzrok tome su često „neuočljive“ ili neiskazane provizije, loša usluga korisnicima, i svakovrsna pohlepa svake velike banke.

Ocena da zatvaranje stotina hiljada računa u bankama koje drže po više desetina miliona tekućih i štednih računa neće izazvati veliku štetu je tačna u smislu da Čejs Menhetn (Chase Manhattan), Sitigrup (Citigroup), Banka Amerike (Bank of America) ili Vels Fargo (Wells Fargo) neće propasti. Ipak, sve te banke ljubomorno čuvaju podatke o broju zatvorenih računa.

Na kraju je Banka Amerike odustala od svog plana da mesečno naplaćuje proviziju od $ 5 za korišćenje debitne kartice.

„Sjedinjene Kreditne Zadruge“

HSBC: Jedna od banaka na meti demonstranata (05.11.2011.)

Nije nikakvo izneađenje to što ljudi u Americi sele novac iz banaka, jer postoje mnogo bolje mogućnosti na finansijskom tržištu.

„Ima mnogo sigurnijih mesta, u celoj zemlji. U SAD imamo kreditne zadruge - one su odlična alternativa. Povezane su sa zajednicom, i odlično su rešenje za ljude koji žele da se oslobode velikih korporativnih banaka, koje su odgovorne za uništavanje ekonomije“, objašnjava Nil Spouka (Neil Spoka), predstavnik za štampu Kampanje za progresivne promene (Progressive Change Campaign - PCC).

On objašnjava zašto je lokalno bankarstvo efikasnije, i to na duže staze:

„Vaš novac ostaje u zajednici i ne morate da brinete zbog povećavanja bankarskih provizija, da bi se skupilo za platu nekog bogataša.“

Chase Manhattan: Simbolièno seèenje kartice

Bankari tvrde da imaju „pravo da stvaraju profit“. To je tačno, ali je to bio i razlog za stvaranje pokreta BT:

„Oni imaju pravo da ostvare profit, a ja imam pravo da im svoj novac dam ili ne. Za razliku od pokreta OWS, cilj nije da se nekome nanese šteta. Pokret Transfera banke je pokret prenošenja fondova s nivoa korporacija na lokalni nivo,“ tvrdi Kristen Kristijan i dodaje: „Ne verujem da je okupljanje ljudi ispred banke efikasno. Već vidimo poboiljšanja na lokalnom nivou“.

Političari tvrde da je ceo pokret OWS u svojoj suštini socijalistički, što je u SAD neoprostiva negativna konotacija. Pokret Dan transfera nema nikakve veze sa socijalizmom, već predstavlja „ponovno buđenje“ društva, tvrdi Kristen Kristijan.

„Definitivno ne mislim da je Dan transfera pokret ka socijalizmu u političkom smislu. Mislim da se potrošači i zajednice ponovo bude, da ljudi ponovo počinju da sprovode u praksu tri principa: živi od svojih prihoda, voli svog suseda, ulaži u svoju zajednicu,“ kaže Kristen Kristijan.