Osmi dokument o Kosovu za 10 godina

Najnoviji dokument, deklaraciju o stanju na Kosovu i Metohiji nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini, predložila je Vlada Srbije.

Skupština Srbije je prvu rezoluciju o južnoj pokrajini usvojila za vreme mandata premijera Zorana Ðinđića, 4. maja 2001. godine, a potom 31. maja iste godine usledila je Deklaracija o stanju na Kosovu i Metohiji, obavezama međunarodne zajednice i Vlade Srbije.

Polazna tačka te deklaracije bila je da se ne prihvata dokument "Ustavni okvir za privremenu samoupravu", jer se njime prejudicira konačno rešenje na štetu državnih interesa SRJ, Srbije, Srba i ostalog nealbanskog stanovništva u pokrajini.

Vlada premijera Zorana Živkovića utvrdila je 12. avgusta 2003. godine Deklaraciju o Kosovu i Metohiji, koja je verifikovana u parlamentu 15 dana kasnije.

Njom je postignut nacionalni konsenzus za izgradnju demokratskog društva u pokrajini zasnovanog na vladavini prava i doslednom poštovanju ljudskih i građanskih sloboda.

Tim dokumentom nadležne institucije i organi Srbije obavezali su se da preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju daju maksimalan doprinos i podršku misiji UN u pokrajini u doslednom sprovođenju Rezolucije 1244. Posle martovskog pogroma Srba i drugog nealbanskog življa na Kosovu i Metohiji 2004. godine, 26. marta, u vreme vlade Vojislava Koštunice, u parlamentu je usvojena nova Rezolucija o Kosovu i Metohiji.

U njoj je navedeno da su Srbi na Kosovu i Metohiji i njihova imovina, srpske svetinje, cela Srbija i Državna Zajednica Srbija i Crna Gora, još jednom izloženi masovnom i organizovanom nasilju albanskih separatista i terorista.

U prvoj tački Rezolucije navedeno je da pogrom nad srpskim stanovništvom od 17. do 19. marta te godine predstavlja posledicu nespremnosti UNMIK-a i Kfora da izvrše svoje obaveze prema Rezoluciji 1244, kao i da je to direktan rezultat prenosa nadležnosti sa međunarodne administracije na privremene organe Kosova.

Na predlog vlade, 21. novembra 2005. godine Skupština je usvojila Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije.

Tada su Skupština Srbije i svi državni organi izrazili punu spremnost da preuzmu svoj deo odgovornosti u procesu političkog rešavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta.

Samo u 2007. godini usvojene su tri rezolucije o južnoj pokrajini, prva početkom te godine, 14. februara, koja je predstavljala osnovu za nastavak pregovora o statusu pokrajine, sedam dana kasnije u Beču, koji su neuspešno završeni.

Potom, nekoliko meseci kasnije, 24. jula, usvojena je još jedna rezolucija kojom su potvrđeni ranije usvojeni stavovi o neotuđivosti teritorije Kosova i Metohije i zalaganje da se do rešenja statusa pokrajine dođe pregovorima.

U decembru 2007. godine Skupština Srbije se treći put u istoj godini izjašnjavala o Kosovu i Metohiji, pa je tako usvojila Rezoluciju kojom je definisan okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije. Poslednji dokument o južnoj srpskoj pokrajini najviše zakonodavno telo Srbije donelo je pre godinu dana, kada je parlament u kasnim večernjim satima posle dvanaestočasovne rasprave izglasao Odluku o nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.

"Narodna skupština smatra da je neophodno da se putem mirnih pregovora dođe do trajnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Srbije, koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda, kao i mir i stabilnost regiona", istakla je tada Skupština Srbije.