Nuklearni materijal Pakistana

Razlog za strahovanja je mogućnost da islamistički ekstremisti ukradu nuklearni materijal iz pakistanskih nuklearnih postrojenja i tako naprave "prljavu" atomsku bombu.

BBC-jev diplomatski urednik kaže da objavljena prepiska govori o neuspelim američkim pokušajima da dođu do obogaćenog uranijuma iz reaktora u Pakistanu i vrate ga u SAD odakle je stigao u Pakistan.

Prepiska otkriva da je prošle jeseni u Vaziristan, u štab pakistanske vojske, upućena mala grupa visoko specijalizovanih američkih vojnika u okviru "neborbene" misije.

Ove dve procurele informacije su - kako strahuju neki analitičari - primeri "saradnje visoke osetljivosti" kakva se neće ponoviti pošto je u celini postala poznata javnosti.

Trka u naoružanju na Potkontinentu

Nova grupa dokumenata, iz američkih poverljivih diplomatskih izveštaja, otkriva i rastuću nervozu među diplomatama zbog trke u naoružanju između Indije i Pakistana.

Tokom ove godine, prema objavljenim depešama, američki ambasador u Delhiju je upozorio Vašington da bi Indija "zaigrala nuklearni rulet" ako se ikad odluči da odgovori na ono što doživljava kao pretnju da Pakistan sprovede plan o brzoj invaziji susedne Indije.

Britansko obećanje Americi

U trećoj grupi američkih poverljivih dokumenata objavljenoj od početka nedelje govori se i o tome da je Britanija obećala da će braniti interese SAD tokom istrage o činjeničnom stanju (tzv Čilkotove istrage) - koja je pokrenuta u Britaniji kako bi se istražile okolnosti pod kojima se Britanija angažovala u ratu u Iraku od 2003. godine.

U jednom od objavljenih dokumenata na vikiliksu se kažu da je ovo obećanje dato tokom sastanka britanskih vojnih zvaničnika i jedne američke delegacije koja je boravila u poseti Britaniji.

Britanski predstavnici su rekli tom prilikom, stoji u procurelom diplomatskom dokumentu, da su "preduzete mere" za zaštitu američkih interesa.

Predsednik istražne komisije u Britaniji, lord Čilkot, posle ovog sastanka je izrazio nezadovoljstvo jer nije u stanju da dođe do nekih dokumenata ključnih za istragu koju vodi.

Amerika istražuje gde dokumenti "cure"

Iz Amerike je u utorak javljeno i da je Stejt department (američka vlada) ukinuo vojnim strukturama pristup jednoj od svojih baza podataka - pošto je ukupno 250 hiljada diplomatskih depeša "iscurilo" i objavljuje se već tri dana za redom na sajtu vikiliks i u svetskim medijima.

Vlasnici sajta vikiliks nisu otkrili svoj izvor informacija, tj ko im je omogućio da dođu do poverljive diplomatske prepiske Vašingtona, ali je jedan američki vojnik uhapšen pod simnjom da je umešan u odavanje dokumenata.

Predstavnik za štampu Stejt departmenta je rekao da je pristup Pentagona pomenutoj bazi vladinih podataka samo privremen.

Različita minitarstva američke vlade su počela da dele zajedničke baze podataka više nego ranije, nastojeći da tako deluju usaglašenije posle napada od 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington.

Asanž van domašaja vlasti

I dok mediji u svetu već danima prenose diplomatsku prepisku SAD sa sajta vikiliks, njegov osnivač - po rođenju Australijanac - Džulijan Asanž se krije u okolini Londona prema nekim izveštajima.

Interpol je izdao poternicu za Asanžom u kojoj se kaže da ga švedske vlasti traže radi saslušanja u vezi sa optužbama za seksualni prestup - što Asanž odbacuje i povodom čega se žalio švedskom sudu.

Ova poternica, kako se naglašava, nije i nalog za hapšenje već zahtev za informacije o tome gde se Asanž tačno nalazi.

Istovremeno, američka vlada pojačava potragu i analizira mogućnost pokretanja sudskog postupka protiv Asanža i njegovog internet portala Vikiliks.

Vašington tvrdi da je - umesto pobede u borbi za slobodu informacija - objavljivanje depeša obična krađa.

Američka vlada razmišlja o mogućnosti da protiv Asanža pokrene pred sudom postupak na osnovu Zakona o špijuniranju.

Džonatan Turli je profesor prava na američkom univerzitetu Džordž Vašington, i rekao je povodom ove mogućnosti BBC-ju da tužiocima neće biti lako da pronađu pravnu osnovu za gonjenje Asanža.

"Najočigleniji zakon koji bi mogao da bude upotrebljen je Zakon o špijuniranju iz 1917. godine od kada je, međutim, Vrhovni sud usvojio odluke kojim je zaštitio novinare koji objavljuju informacije od nacionalnog značaja. Sam zakon iz 1917. je formulisan vrlo široko i odnosi se na svakoga ko neovlašćeno poseduje informacije koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost. Dakle ovde bi najvažnije moglo da bude pitanje da li je internet portal Vikiliks medij kao i neke novine. Pri tome je važno napomenuti da su američki sudovi tradicionalno naklonjeni novinarima u ovakvim slučajevima a veoma su oprezni kada je reč o pravljenju razlike između tradicionalnih i tzv novih medija", objasnio je američki profesor prava Džonatan Turli.