Monopol utvrđen još 2006. godine

Do danas sud nije potvrdio nijedno rešenje Komisije u kom se navodi da vlasnik „Imleka” - „Denjub fuds grup”, investicioni fond „Salford”, ostvaruje monopol na tržištu mleka.

Prema navodima Komisije, taj investicioni fond učestvuje sa 47,6 odsto u otkupu, a zakon kaže da dominantan položaj ostvaruje onaj ko ima više od 40 odsto tržišnog udela.

Prvo ovakvo rešenje komisija je donela krajem 2006. godine. Zloupotreba dominantnog položaja, prema tvrdnji Dijane Marković-Bajalović, predsednice Komisije za zaštitu konkurencije, sastojala se u nametanju nepravičnih uslova poslovanja proizvođačima mleka.

Proizvođači nisu znali na koji način se izračunava konačna cena koju će mlekare isplatiti.

Ustanovljeno je, takođe, da je način kontrole kvaliteta mleka koje se otkupljuje takav da proizvođač ne može da proveri utvrđeni kvalitet jer mlekare samostalno to čine.

Konstatovano je i da ove mlekare bolje tretiraju velike proizvođače, jer im nude povoljnije ugovorne uslove.

Tako je PKB imao pravo, na osnovu ugovora, da proverava utvrđeni kvalitet mleka, ali ne i mali proizvođači.

Mlekare su tako za sebe zadržavale pravo jednostranog raskida ugovora u odnosu na male proizvođače.

Ugovori su male proizvođače obavezivali da „Salfordovim” mlekarama, prijave svaku bolju ponudu. To je registrovano u rešenju komisije kao direktan način suzbijanja konkurencije drugih mlekara.

Na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije u kojem je sve ovo ispisano, „Denjub fuds grup” podneo je tužbu višoj instanci - Vrhovnom sudu.

On je, pak, odugovlačio proces. I, konačno, dve godine kasnije, tačnije 2008, poništio rešenje komisije.

Iz objašnjenja Vrhovnog suda vidi se da on nije ni ulazio u suštinu nalaza komisije. Njegove zamerke bile su proceduralne prirode. Vrhovni sud pozvao se na navode iz žalbe „Denjub fuds grupa” da „Imleku” i ostalim njenim mlekarama komisija nije omogućila uvid u identitet svedoka od kojih je uzimala izjave.

„To smo uradili da bismo zaštitili sitne poljoprivredne proizvođače“, kaže Bajalovićeva.

U svakom slučaju, komisija na presudu Vrhovnog suda uzvraća novim, istovetnim rešenjem te 2008. godine. „Denjub fuds grup” ponovo ulaže žalbu Vrhovnom sudu, ali sud nije doneo presudu, već je predmet ustupio Upravnom sudu. Ali ni taj spor još nije okončan.

Slobodan Petrović, generalni direktor „Denjub fuds grupe”, rekao je za „Blic” da je prvostepena odluka oborena i da se nada da će tako biti i s drugom.

„Nemamo procenat za monopol i to možemo dokazati. Te godine je proizvedeno 1.600.000.000 litara mleka, a komisija je uzela kao merodavno tržište 700 miliona, što je manje od polovine. Normalno je da ćemo, ako računaju na taj način, ispasti monopolisti, ali ima dosta farmera koje nisu računali. Kada bismo sada gledali na taj način, kada su subvencije prepolovljene, onda bismo imali više od 60 odsto tržišta i ispali bismo još veći monopolisti“, rekao je on.

Upravni sud formiran je početkom 2010, pred njim je ukupno oko 20.000 predmeta prebačenih iz Vrhovnog suda.

„Sada on rešava tek predmete iz 2007. godine. Do nas nisu ni stigli. A naših je desetak rešenja pred tim sudom“, kaže Bajalovićeva.

Imlek će platiti zbog nestašice

Da „Imlek“ ima neku vrstu odgovornosti za nestašicu mleka misli bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov, i dodaje da će „Imlek“ biti taj koji će u ovoj situaciji najviše izgubiti.

„Kada je mogao, Imlek nije ispoštovao proizvođače, a sada su proizvođači u situaciji da mogu da ucenjuju i ’Imlek’ će morati da plati tu cenu. A plaća je time što ne prodaje mleko“, kaže Živkov za „Danas“.

On kaže da mleka „generalno nema, ali da ga u stvari ima dovoljno“.

„Čak jedan i po milion litara godišnje se proizvede, međutim, samo 55 odsto ide kroz mlekare. Pažnju treba obratiti na onih 45 odsto jer to mleko nije dovoljno kvalitetno da bi se na taj način distribuiralo“, rekao je Živkov.

On dodaje da ako se proizvođači sada ne izbore za veću cenu mleka, nikad neće. Rešenje sadašnje situacije je u tome kako rešiti problem „na duge staze“.

„Ne bih razmišljao kratkoročno, već kako da se problem reši na duže staze. Sve će to u ovom naletu platiti potrošač. U svemu ovome ima više igrača, postoje cene proizvođača i cene mlekara, ali i potrošači i Ministarstvo kao dodatni igrači. Problem je kod nas što Ministarstvo ne izdvaja dovoljno, u Evropi država mnogo više ulaže“, zaključio je Živkov.