Britanija menja zakon zbog Ganića?

Cilj ovog poteza Gordana Brauna je da se prekine zloupotreba britanskih sudova preko naloga za hapšenje stranih zvaničnika koji posećuju Britaniju, piše list. Po dosadašnjem sistemu, britanski sudovi su obavezni da razmotre svaki nalog za hapšenje koji dobiju od bilo kog lica.

"Sada postoji znatan rizik da ovakav propis koriste organizacije ili pojedinci iz političkih razloga", naveo je Braun u pisanoj izjavi za "Dejli telegraf".

Braun će podneti parlamentarnoj komisiji predlog izmena ovog zakona kako bi tužilaštvo preuzelo odgovornost za procesuiranje ratnih zločina i drugih kršenja međunarodnog prava.

Kao primere zloupotreba britanskih sudova pomoću naloga za hapšenje zbog dela ratnog zločina list navodi pretnje hapšenja bivše izraelske ministarke spoljnih poslova Cipi Livni i bivšeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela.

Cipi Livni je otkazala posetu Londonu u decembru zbog straha da će biti uhapšena, pošto je jedan britanski sud izdao poternicu za njeno hapšenje na osnovu tužbi Palestinaca, a Kolin Pauel je takođe prošle godine odbio da poseti Britaniju zbog straha od mogućeg hapšenja.

Najnoviji slučaj, piše list, jeste hapšenje Ejupa Ganića koga je sud odbio da pusti uz kauciju.

Hapšenje bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića u Londonu sigurno nije politički motivisano, izjavio je ambasador Srbije u BiH Grujica Spasović.

On je istakao da nema smisla da Ganićevo hapšenje bude politički motivisano iz Srbije, pošto je Beograd prihvatio kandidaturu Boriše Arnauta za ambasadora BiH u želji da se normalizuju odnosi između dve zemlje.

"Hapšenjem Ganića i zahtevom Srbije za njegovo izručenje ne krši se prošle sedmice potpisani sporazum između ministarstava pravde BiH i Srbije", rekao je Spasović.

On je kazao da se u utorak nekoliko ljudi okupilo ispred zgrade Ambasade Srbije u Sarajevu, a jedna osoba uzvikivala je uvrede na račun zaposlenih i Ambasade.