Bez TV programa iz regiona?

Pored sportskih događaja, gledaocima neće biti dostupni filmovi, ali i serije. Dok u Republičkoj radiodifuznoj agenciji ističu da je reč o Zakonskoj regulativi koja se mora poštovati, nezavisna novinarska udruženja i predstavnici hrvatske manjine u Srbiji upozoravaju da će u tom slučaju doći do kršenja evropskih konvencija i direktiva o prekograničnoj televiziji.

Novim pravilnikom na udaru bi se mogli naći HRT1 i HRT2, ali i BN i OBN iz Bosne i Hercegovine, televizije čiji se filmovi, serije, ali i sportski programi rado gledaju u Srbiji.

Zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić objašnjava međutim za B92 da cilj usvajanja Pravilnika nije ukidanje televizijskih programa susednih zemalja u Srbiji.

Ipak, kako je naglasio, moraju se ukinuti sadržaji za koje ne postoje autorska prava.

“To se radi tek sada, ja sam video primedbe kolega iz NUNS-a i NDNV-a, a razlog je sledeći - prvo smo delili dozvole za nacionalne emitere, među kojima je bila i RTV B92, pa za regionalne, zatim za lokalne, a sada je na red došla oblast kablovskog emitovanja“, kaže Karadžić.

“Mi taj pravilnik donosimo generalno i one će važiti za sve, bez obzira da li je reč o stanicama iz okruženja, satelitskim programima, kodiranim, nekodiranim“, objašnjava on.

“Znači ne pravi se nikakav pravilnik za HRT, RTL, crnogorski Atlas, stanice iz regiona. Radi se pravilnik kojim treba da se uvede red u kablovsko emitovanje“, navodi zamenik predsednika Saveta RRA.

U RRA su za B92 rekli da nije reč o zabrani već o uvođenju reda. Tvrde da neće biti prepreka da se regionalni program emituje ako se televizije registruju i ako već neka domaća televizija ne emituje isti sadržaj.

Nezavisna novinarska udruženja u Srbiji iznenađena su potezom RRA.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić naglašava da u Srbiji još nije rešen problem sa piratskim stanicama zbog kojih ispaštaju legalni emiteri.

Zbog toga bi priroritet za RRA trebalo da bude obračun sa piratima i uvođenje reda u toj sferi, kaže Gruhonjić.

“Želimo da podsetimo da Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji, kao i Evropska direktiva o prekograničnoj televiziji propisuje da članice Saveta Evrope, a Srbija je da podsetim jeste članica Saveta Evrope, ni na koji način ne smeju da sprečavaju da se legalni program susedne zemlje, koji ima dozvolu za emitovanje u matičnoj zemlji, gleda i u njihovoj zemlji“, podseća on.

“Po našem mišljenju ovakva najava neodovoljivo ima i politički prizvuk pokušaja zatvaranja Srbije u samu sebe“, ocenjuje Gruhonjić.

“Pozivamo Savet RRA da se okrene rešavanju problema medija u samoj Srbiji, pošto piratske radio i TV stanice ponovo bujaju pred čime ta agencija žmuri, pravdajući se da nema dovoljno zakonskih nadležnosti da piratima stane na put“, poručuje predsednik NDNV-a.

Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Nadežda Gaže smatra da ovaj problem treba da se reši kao i što se rešavaju autorska prava stranih muzičara, preko udurženja kao što je SOKOJ.

Na najave iz RRA reagovao je i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.

Oni su, zbog moguće zabrane emitovanja određenih programskih sadržaja hrvatskih TV-stanica preko kablovske mreže u Srbiji, optužili Savet RRA za diskriminaciju.

O toj temi su se u međuvremenu oglasili i predstavnici hrvatske medijske scene.

Član Veća za elektronske medije u Hrvatskoj Damir Hajduk rešenje vidi u zatamnjivanju ekrana u momentu emitovanja programa za koji nisu regulisana autorska prava.

Portparol HRT-a Janoš Remer smatra da bi dogovor o tome trebalo da postignu kablovski operater i nadležna institucija za emitovanje programa.