Pogrešna računica MMF-a

U svom Globalnom finansijskom izveštaju o stabilnosti 2009. MMF je imao brojne greške, kao što su duplo računanje i greške pri unosu podataka, potvrdila je ta institucija, najavivši da će brojevi biti izmenjeni. Austrija je, na osnovu tih podataka, posebno u anglosaksonskom prostoru, zbog svog jakog angažovanja na istoku, tretirana kao kandidat za bankrotstvo.

Greške u izveštaju MMF-a odnosile su se, pre svega, na odnos stranog duga i deviznih rezervi, što je indikator za prezaduženost.

Za Češku je MMF, na primer, utvrdio vrednost od 236 odsto, što znači da je zaduženje ove zemlje tri i po puta veće od deviznih rezervi. Ovu vrednost MMF je sada prepravio na 89 odsto.

Za Ukrajinu ranija vrednost u visini od 208 prepravljena je na 116 odsto.

Ispravke su usledile nakon zahteva centralnih banaka i ministara finansija, koji su ukazivali na to da objavljeni podaci ne mogu biti ispravni.

Guverner Narodne banke Austrije Evald Novotni istakao je da ovaj slučaj predstavlja upozorenje svima koji objavljuju brojeve pre njihove detaljne provere.

Austrija je zbog izveštaja MMF-a bila svrstana u zemlje rizika, tako da su na nju primenjivane uvećane stope pri kreditiranju.

Austrijska centralna banka je od objavljivanja, zajedno sa Ministarstvom finansija Austrije, kritikovala podatke MMF-a, ukazujući da ne mogu biti tačni.

Novi kredit MMF-a za Ukrajinu

MMF je odobrio Ukrajini tranšu zajma od 2,8 milijardi dolara, navodeći znake jačanja političke stabilnosti i ekonomsku politiku koja mnogo obećava.

Izvršni odbor MMF-a odobrio je isplatu drugog dela zajma, koji ukupno iznosi 16,5 milijardi dolara, pošto je Ukrajina pristala na reforme koje je tražio MMF. To će ukupnu isplatu MMF-a po sporazumu o kreditu povećati na oko 7,3 milijarde dolara.

Vršilac dužnosti predsedavajućeg Izvršnog odbora MMF-a Džon Lipski je izjavio da će ekonomski plan Ukrajine "vratiti poverenje u bankarstvo i očuvati održivost poreskog sistema, uz to štiteći najranjivije stanovništvo".

"Dobrodošla je namera vlasti da sprovede bitne strukturne reforme, među kojima penzionog i poreskog sistema", istakao je Lipski.

Odugovlačenje druge tranše je podstaklo Kijev da se za pomoć obrati Moskvi. Premijerka Julija Timošenko je nedavno zamolila Rusiju za zajam od pet milijardi dolara, ali sporazum nije postignut.

MMF je procenio da bi ove godine, zbog uticaja svetske krize, privredna aktivnost u Ukrajini mogla opasti do osam odsto, a inflacija dostići 16,8 procenata.

Privredna kriza u Ukrajini je jedna od najtežih u Evropi.

Industrijska proizvodnja je u januaru i februaru opala za 32 odsto u poređenju sa istim mesecima 2008. godine, a građevinarstvo za 57 odsto, saopštila je Svetska banka.