Svetske berze beleže pad

Time je taj indeks zabeležio najnižu vrednost u poslednjih 11 godina. Do pada na berzi došlo je nakon što je američki gigant u poslovima osiguranja AIG prijavio gubitak od 61 milijarde 700 miliona dolara. Islamske banke međutim u krizi koja je zahvatila svet vide svoju šansu za proboj.

HSBC, korporacija koja radi širom sveta, objavila je da joj je u prošloj godini profit pao za 70 odsto, zbog čega će toj banci biti potrebno 17, 7 milijardi dolara novog kapitala.

Ipak, ta korporacija neće pozajmicu tražiti od vlade, već će se okrenuti investitorima, odnosno prodavaće deonice po znatno nižim cenama. Kako bi uštedeli, iz banke su takođe najavili da će smanjiti dividende i bonuse zaposlenima na rukovodećim položajima. Ipak, u banci HSBC kažu da su prošli bolje od drugih banaka. "Naša banka očigledno nije imuna na finansijsku krizu koja odjekuje oko nas. Ipak, imali smo sreće, i prošli smo mnogo bolje od mnogih", rekao je Stiven Grin, predsedavajući te banke.

"Ovi novi rezultati pokazuju i našu finansijsku snagu. Imali smo profit od skoro 20 milijardi sa porezom", kaže on.

Pad vrednosti akcija na Vol stritu analitičari objašnjavaju događanjima i na američkom i na evropskom finansijskom tržištu. "Mislim da je ključno bilo objavljivanje AIG-ja da je kompanija izgubila 61 milijardu dolara i da im je potreban kapital", smatra analitičar Sem Stoval.

"Uz to, vidimo i da je veoma poštovana banka HSBC takođe objavila da joj je potreban kapital. Uz sve to, mislim da su ljudi dodatno zabrinuti da će globalna recesija biti gora nego što to priznajemo", kaže on.

Šansa za islamsko bankarstvo

Dok berze u SAD i u Evropi beleže pad, islamske banke u krizi nude mogućnost za napredak. Predsednik Indonezije na svetskom islamskom ekonomskom forumu, pozvao je islamske banke da zauzmu jače pozicije na svetskoj ekonomskoj sceni.

"Islamsko bankarstvo sada bi trebalo da bude sposobno da preuzme vodeću ulogu u bankarskom svetu. Islamske banke su manje pogođene finansijskom krizom od konvencionalnih banaka. One funkcionišu na realnoj ekonomiji", rekao je Susilo Bambang Judhojono, predsednik Indonezije.

Islamski principi bankarskog poslovanja imaju jasna i stroga pravila- nema skupljanja kamate, nema prodaje bez pokrića i nema potpisivanja ugovora koji se smatraju visoko rizičnim, objašnjava Dod Vikari Abdulah, stručnjak za islamske finansije.

“Ovo je alternativa na koju treba obratiti pažnju. Sistem upravljanja u islamskom bankarstvu je vrlo transparentan. Zatim, uvek postoji i potporna transkacija. Nema magle, postojaće za svaki posao neki potporni poslovni razlog ili vrednost kao garant", kaže on.

Islamsko tržište, međutim, kako je podsetio predsednik Malezije Abdulah Ahmad Badavi, podeljeno je zakonima po kojima funkcioniše, a koji se razlikuju od države do države.

Prema Badavijevim rečima, sve dok se taj problem ne reši, ovo tržište neće preći granice muslimanskog sveta.