Države ex-YU: O priznavanju Kosova

Mediji prenose iz izvora bliskih slovenačkom predsedništvu u Briselu da će o priznavanju Kosova najpre odlučivati slovenački parlament, ali da za to još uvek nije pokrenut ni postupak. To potvrđuje i predsednik odbora za spoljnu politiku slovenačkog parlamenta Jožef Jerovšek, koji je juče rekao da parlament od vlade još uvek nije dobio bilo kakav predlog u vezi sa priznavanjem Kosova.

Parlament bi o tome mogao da odlučuje na redovnoj, ali i na vanrednoj sednici, samo pod uslovom da to najpre predloži vlada, a nakon toga bi se time pozabavilo nadležno radno telo.

Sličan postupak je bio izveden u slučaju priznavanja nezavisnosti Crne Gore, pre dve godine, pišu slovenački mediji. Predsednik opozicione Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič, za slovenački portal 24ur.com kaže da bi Slovenija, zbog pritiska SAD i Brisela, mogla da bude šesta država po redu koja bi priznala nezavisnost Kosova, dodavši da se njegova stranka sa time ne slaže, jer bi Slovenija morala da insistira na tome da se radi o pokrajini koja je integralni deo Srbije.

Jelinčič je upozorio i da je mir na Balkanu jako krhak, zbog čega može brzo da dođe do novih sukoba, kao i da se može očekivati da, ako Kosovo proglasi nezavisnost, to učini i Republika Srpska.

On smatra da je moguće očekivati i gore reakcije Srbije, nego što je bila bomba pred Merkatorom.

Menadžeri pisali Rupelu

Prenagljivanje sa priznavanjem nezavisnosti Kosova moglo da ugrozi privredne veze Slovenije sa Srbijom i Rusijom, upozoravaju slovenački menadžeri.

Predsednik slovenačkog Udruženja Menadžer i predsednik uprave Gorenja, Franjo Bobinac, juče je poslao slovenačkom šefu diplomatije Dimitriju Rupelu pismo u kome, u ime 1.100 slovenačkih menadžera, poziva slovenačku vladu i parlament da ne prenagljuju sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, jer bi to moglo da ugrozi privredne veze Slovenije sa Srbijom, Rusijom i još nekim državama.

"Neka Slovenija ne bude prva ili među prvim državama, koje će predavati štafetu priznavanja Kosova", naveli su slovenački menadžeri u pismu Rupelu i dodali da su zabrinuti zbog posledica narednih političkih koraka slovenačke države.

Slovenački menadžeri mole vladu i parlament da pri daljim političkim koracima uzmu u obzir i interese slovenačke privrede, jer su to i interesi slovenačke države.

Menadžeri posebno ističu da je krhke političke odnose Slovenije sa državama nekadašnje Jugoslavije, godinama, polako i istrajno, "krpila" upravo privreda.

Zato menadžeri veruju da su, na taj način, upravo privrednici u zahtevnim i teškim uslovima, trasirali put kasnijem političkom obnavljanju veza sa državama Zapadnog Balkana.

"Razmišljanje u pravcu toga da je slovenačka privreda otporna i da može da podnese nove udarce na jugoistočnim tržištima je danas, kada nas potresaju i unutrašnji privredni problemi, opasno. Uspešnost slovenačke države zavisi od slovenačke konkurentnosti. Inflacija i zatvaranje tržišta koja obećavaju je slabljenje te konkurentnosti", navodi se u pismu.

Slovenački menadžeri su zaključili da bi "u ovako odlučnim trenucima i odgovornim odlukama slovenačka politika i privreda morale da nastupaju sa rukom u ruci".

"Priznanje je moralna dužnost"

Priznanje Kosova je moralna dužnost međunarodne zajednice, piše slovenački institut Ifimes.

U analizi, pod naslovom "Kosovo država", član slovenačkog instituta Ifimes Drago Flis, navodi i da ta moralna obaveza proističe iz dosadašnjeg ustavnog razvoja te zemlje, kao i da je slučaj "kosovske zemlje" slučaj sui generis, za koji Ahtisarijev plan utvrđuje da ne može predstavljati presedan za druge međunarodne slučajeve.

Ifimes podseća i da je kosovsko rukovodstvo još 1990. godine proglasilo nezavisnu republiku, ali da se međunarodna zajednica nije na to obazirala.

Flis piše i da je proces priprema novog ustava na Kosovu, započeo krajem januara ove godine, kao i da su procesi usvajanja ustava duži, ali da je kosovsko rukovodstvo ocenilo da je potreban ubrzan proces.

"U tom procesu 'međunarodnjaci' ni ne mogu da učestvuju, između ostalog i zbog jezičkih barijera", piše Flis i ocenjuje da se tu radi o izrazito unutrašnjem, tj. suverenom kosovskom procesu.

U analizi piše i da je taj ustavotvorni proces zaokružen bez prisutnosti javnosti, jer mediji ni nemaju dopisništva u Prištini, već se "zadovoljavaju praćenjem" Kosova iz Beograda.

Ifimes piše i da međunarodna zajednica prosto više ne može da održava postojeći protektorat, a pored toga ne može ni da zaustavi sistematski državotvorni proces, što na sreću ni ne želi.

"Iako će, po Ahtisarijevom planu, kosovska nezavisnost biti još nekoliko godina nadzirana, odnosno ograničena, ipak nije moguće spregledati osnovne namere Ahtisarija - postepena puna nezavisnost u okviru evroatlantskih struktura", piše Ifimes i zaključuje da je, uprkos drugačijim glasovima, međunarodno priznanje kosovske nezavisnosti praktična žurba i moralna obaveza međunarodne zajednice.

"Albanci imaju pravo na samoopredeljenje"

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je izjavio da je Hrvatska svesna opravdane težnje kosovskih Albanaca za svojom državom, te da neće poricati pravo na samoopredeljenje "za koje se i sama izborila u Domovinskom ratu".

"Svesni smo legitimnih težnji Albanaca na Kosovu. Mi niti hoćemo niti možemo drugima poreći pravo na samoopredeljenje koje smo za sebe tražili i morali s oružjem u ruci izboriti u procesu krvavog raspada jugoslovenske federacije", rekao je Mesić za zagrebački "Večernji list".

"Niko pametan u BiH neće pokrenuti pitanje Kosova"

Srpski član u Predsedništvu BiH Nebojša Radmanović smatra da niko pametan u BiH neće pokrenuti pitanje priznavanja jednostrane nezavisnosti.

Radmanović je na konferenciji za novinare u Banja Luci rekao da je ubeđen se ovakav način proglašenja nezavisnosti ne uklapa u međunarodni poredak, koji se dugo stvara, jer se krše principi UN i EU.

On je rekao da je BiH imala jedinstven stav da se dogovore Beograd i Priština uz pomoć međunarodne zajednice o statusa Kosmeta.

Komentarišući izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da Hrvatska podržava "legitmno pravo Albanaca na Kosovu", Radmanović je upitao da li to znači da se od Hrvatske uskoro može očekivati da podrži legitmno pravo Hrvata u BiH ili možda Srba u BiH.

Radmanović je rekao da se nakon jednostranog proglašenja Kosova, može očekivati rezolucija Narodne skupštine RS, koja proizilazi iz toga da situacija oko Kosova ne može biti izuzetak i da će ona pokreteti razna pitanja širom Evrope i sveta.

Crna Gora: Prvo rasprava u parlamentu

Predsednik spoljnopolitičkog odbora crnogorskog parlamenta Miodrag Vuković izjavio je da će Crna Gora zauzeti stav povodom nezavisnosti Kosova nakon rasprave održane u Skupštini.

"Kada bude doneta odluka o statusu Kosovu, bez obzira na njen konačan ishod, crnogorski stav će biti rezultat dijaloga Skupštine i Vlade, uključujući i otvaranja rasprave u samom parlamentu. Neće, dakle, biti nikakve jednostrane odluke bilo kog državnog organa Crne Gore po tom pitanju", kazao je Vuković listu "Republika".

On je kazao da Crna Gora "neće trčati, ali ni kasniti" kada su u pitanju odluke u vezi statusa Kosova, kao i da Podogorica smatra da proces rešavanja kosovskog pitanja nije završen, bez obzira na nagadjanja o skorašnjem proglašenju nezavisnosti Kosova.

Albanci u Makedoniji najavljuju proslavu

Partije Albanaca u Makedoniji i njihove pristalice proslaviće na različite načine za sutra najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova.

Demokratska partija Albanaca, koja je deo makedonske vlade, uputila je apel građanima da ne izlaze na masovne proslave, već da nezavisnost proslave u svojim domovima mirno i dostojanstveno, a opoziciona Demokratska unija za integraciju organizovaće proslave na trgovima Skoplja, Tetova i Gostivara, gradovima naseljenim većinskim albanskim stanovništvom.

DPA je apelovala "da se građani suzdrže od incidenata i pucnjave u toku slavlja zato što nasilje ne ide u prilog kosovskoj nezavosnosti". Opoziciona DUI već je počela da postavlja bina na trgovima Skenderbeg u Skoplju i Tetovskom tgu.

Ministartvo unutrašnjih poslova Makedonije je najavilo da će sutra biti omogućeno svim građanima koji žele da pređu granicu ka Kosovu da to urade i da će se "obezbediti kvalitetna kontrola granice sa obe strane".