Da li je i koliko Srbija religiozna

Poštuju se i obeležavaju verski praznici, grade se hramovi, veronauka je uvedena u škole. Prema poslednjem popisu iz 2002, čak 95 odsto građana se izjasnilo da su vernici. Bez obzira na izjašnjavanje građana i druge vidljive pokazatelje, sociolozi religije smatraju da se ne može tek tako zaključiti da su građani Srbije duboko religiozni.

Naime, izjašnjavanje prilikom popisa, prema kome je čak 95 odsto građana religiozno, ustvari ne govori gotovo ništa o religioznosti, kaže sociologinja Zorica Kuburić.

"To nije prava religioznost, to je samo konfesionalno deklarisanje. Nisu se više deklarisali da su ateisti, kao što je to bilo poželjno u prethodnom periodu, već su se deklarisali po konfesionalnoj pripadnosti religiji u kojoj su rođeni", kaže ona.

"To još uvek ne znači da su oni u isto vreme i religiozni, već je tu reč o jednom pripadanju, o identitetu", kaže ona.

I sociolog Mirko Blagojević se slaže da je taj indikator nepouzdan - biti vernik znači verovati u boga i pridržavati se određenog učenja, a istraživanja pokazuju da pravih vernika ima znatno manje.

"Podaci iz više istraživanja se mogu uopštiti na taj način da se može reći da sebe kao religiozne ljude doživljava od 60 do 65 posto ispitane populacije. Nešto preko polovine ispitane populacije izjavljuje da veruje u boga", kaže on.

"Podaci o ispunjenju crkvenih obaveza i dužnosti pokazuju da su postoci praktikovanja ipak manji nego kod indikatora tradicionalne vezanosti za religiju i crkvu", navodi on.

"Pobožnih vernika, koji ispunjavaju sve svoje verske dužnosti i javno izražavaju svoju pobožnost, je višestruko manje i sigurno samo koji procenat ukupnog stanovništva", kaže on.

Ni široko rasprostranjeno slavljenje verskih praznika nije znak prave religioznosti, kaže Zorica Kuburić.

"Pitanje pridržavanja verskih običaja i slava i slavlja pripada jednoj potrebi ritualizacije i strukturisanja celokupnog života. Sve to nije toliko povezano s religioznošću koliko sa jednom vrstom zajedništva u okviru nacije", objašnjava ona.

"A religioznost je nešto što je čovekov svakodnevni doživljaj ogovornosto pred bogom i pravi vernici ne upadaju u euforiju slavlja, oni se čak povlače u tom periodu, jer se tu ne ispoljava toliko religiznost koliko potrošački mentalitet i nešto što nema veze s religijom", kaže ona.

Građani u raznim anketama uvek ističu da su religiozni i da slave verske praznike, ali je primetna i nesigurnost oko smisla i značenja tih praznika.

Iako u Srbiji, kao i u svim bivšim komunističkim zemljama, dolazi do obnove religioznosti, treba razlikovati deklarativnu religioznost, koja više ima veze sa nacionalnom pripadnošću i obnovom tradicionalnih vrednosti, i pravu religioznost, koja se ogleda kroz strogo pridržavanje verskog učenja, napominju sociolozi.

Bez obzira na 95 odsto vernika prema popisu, religioznih u Srbiji, prema svim istraživanjima, ima mnogostruko manje.