Da li je i koliko Srbija religiozna

Ako je čovek vernik i veruje u Boga, ne mora da ide u crkvu, niti da postupa po pravoslavnim ili nikim drugim običajima. Pravoslavna crkva je sama dosta kriva što odbija vernike pre svega mlade da odlaze u crkve i hramove. Popovi pevaju na nekom nerazumljivom jeziku, hladno je, treba satima stajati, a da pri tome većini nije jasno šta se i zašto dešava. A i vladike su posebna priča jer kad god vidim Amfilohija sve sam dalje od crkve. O šurovanju sa SPS, SRS, DSS, Karadžićem i ostlima svetlim pravoslavcima neću da govorim na današnji praznik.

Pre dve godina je RTS snimao na ulici lomljenje pogace gde su se ljudi tukli, da uzmu deo pogace (i naravno da nadju zlatnik), a posle toga su pitali nekoliko prisutnih nekoliko pitanja tipa gde je rodjen Hrist, a jedna zena lepo odgovorila u: Vijetnamu! Jeste da Vitlejem i Vijetnam pocinje slicno ali toliko o tome...Kao i silni politicari sto se kunu a boga, a ne poste i kradu i krse zavete...ali sta drugo ocekivate kada popovi pipkaju decu ili ispracaju tenkove...cast izuzecima.

Jedno vreme sam se igrao testirajući "vernike": trebali su da navedu deset Božijih zapovesti. Najbolji su znali 5...
Nemam problema sa Bogom, imam sa njegovom administracijom na zemlji.

Jedva cekam da dostignemo zaposlenost i standard dostojan drustva 21 veka pa da se bistre glave i slobodnog uma pozabavimo ozbiljno ovim temama. Doci cemo do interesantnih vidjenja pa cak i onih da cemo istinski religiozne ljude pronaci upravo medju onima koji u ovoj buci od koje se ne cuje muzika, lice na ateiste.
Gde se nalazi humanost, covekoljublje, deljenje, pozitivne misli i pozitivno govorenje i delanje, skromnost, altruizam, solidarnost, bezuslovna ljubav, vera i nada, tu se nalazi i religioznost.

Ma kakva religioznost kod Srba. Polovina ljudi koja slavi slavu ne veruje u boga i u svece. Ali slava mora da se slavi jer ko zna sta ce reci komsije. Jer kod nasih sirokih narodnih masa vlada misljenje da onaj koji u boga ne veruje i nije pravoslavne vere ne moze biti pravi Srbin. Kod masovnog secenja badnjaka nema niceg religioznog nego je to odlican povod za pijancenje i lumpovanje a pritom se bezpotrebno unistava veliki broj mladica Hrasta.

Mi Srbi i dalje imamo paganski odnos prema hriscanstvu. Prisutna je i velika doza idolopoklonstva. Slavski sveci su cesto postuju i vise nego i sâm Isus. U crkvi se pale svece za zive i za mrtve (paganizam), na kraju liturgije se nazdravlja (”neka vam je nazdravlje liturgija!”), dzara se i bara se (obredi sa svecenjem, okadjivanjem itd itd).
Svi ti obicaji iako pomalo anahronicni su lepi a bili bi jos lepsi kada bi bili propraceni istinskom verom. Koliko nas je procitalo Bibliju? Koliko nas posti (ne samo jelom nego i delom)? Koliko nas postuje Zapovesti? Koliko nas se suzdrzava, je pomirljivo, solidarno i odupire se iskusenjima (prevare, smicalice, namestanja, ogovaranja, kradje, itd.). Sve to je izraz vere i stepena hriscanstva. Vera nije odlazenje u crkvu, paljenje sveca, badnjaka, razvaljivanje od jela za slave i blagdane. Nego dobrota, postenje, solidarnost, privrzenost zajednici, porodici, bliznjima, prijateljima. Razumevanje i tolerancija. Pogledajte samo srpski parlament, koliko tu ima istinskih vernika? Pogledajte kako saradjuju i kako se ponasaju pa zakljicite sami. Srecan Bozic!

Pa svi ti "veliki" vernici docekuju Bozic uz petarde i vatromet! Sta vise reci?!

Slažem se sa ovim zaključcima. Dodao nih da je, po mom mišljenju, vrlo mali broj građana Srbije (manje od 10%) koji imaju čvrsta ubeđenja o svojoj religioznosti i, uopšte, ideološkoj pripadnosti. Da nije tako, ne bi se broj ateista smanjio desetostruko za poslednjih dvadeset godina a broj deklarisanih vernika u istoj meri povećao. To se nije desilo u svim tranzicionim zemljama (u Češkoj i danas ima oko 40% ateista) što ukazuje na nizak civilizacioni nivo građana Srbije.

Zasto bi meni trebao posrednik izmedju mene i Boga ako sam vernik. Popovi su sami krivi zasto nema vise vernika, a kako se ponasaju sve ce ih manje i biti.

Samo primer: moja komšinica kojoj nikada nije palo na pamet da spomene crkvu, pre jedo godinu dana me pitala kako treba da se krsti i ponaša u crkvi. Ja to zovem "novokomponovani bogomoljci" ja sam inače ateista.

Mislim da nismo religiozni jer su u crkvama u prvim redovima najveci lopovi iz vremena Josipa Broza i Milosevica koji misle da ce bog da im okaje grehe. Crkva je postala biznis i pomodarstvo i to mi strasno smeta, zato izbegavam svaki razgovor o tome.

Biti religiozan covek, u sustini, znaci ciniti dobra dela. Onda je totalno nebitno kojoj veroispovesti neko pripada. Koliko nasih ljudi moze zaista time da se pohvali? Cini mi se da smo dominantno sujeveran narod (idemo u crkvu kako se nama i nasim porodicama ne bi desilo nesto lose), pre nego istinski religiozni.

Religija je za slabe, za one koji ne mogu da se snađu u ovom svetu, pa pokušavaju da se priklone nekoj natprirodnoj sili da bi im dala smisao životu. To su sve besmislice. Niti Bog postoji, a još manje mu je Hrist sin. To je sve jedna bajka, nešto kao Hans Kristijan Andersen. Ljudi probudite se. Uzmite svoj život u svoje ruke i proživite ga najbolje što možete, naravno poštujući neke moralne norme, a pre svega ne ugrožavajući druge. Pozdrav...

Pa nismo mi krivi sto neverujemo ni u sta. Moja generacija je naucena da veruje u nauku a ne u Boga.

U Holandiji su pre par godina uoci 24-25. decembra pitali mlade na ulici zasto se slavi Bozic. Jedna devojka je odgovorila: zato da bismo isli u shopping. Druga, koju je novinar pitao ko je rodjen na taj dan, pocela je da redja sve moguce hiphop zvezde i holivudske glumce, pokusavajuci da nadje barem jednog pevaca ili glumca koji je rodjen u decembru. Toliko o poboznosti mladih zapadnoevropljana, koji su, poput vecine normalnih Srba, takodje razocarani totalnom nesposobnoscu crkve da se ispravno postavi prema nekim novim pojavama u drustvu gde se njihova pomoc itekako ocekuje. Ne moze se u 21. veku ziveti po kanonima Svetog Save prilagodjenim zivotu u 12. veku.

Situacija u zemljama kao sto su SAD ili Britanija je da ne vise od 5% ljudi stvarno praktikuje svoje verske obaveze. Uskrs i Bozic su znacajno komercijalizovani i uglavnom sluze kao dobar povod za marketinske kampanje velikih prodajnih lanaca.

Srbija jeste religiozna ali kvazi. Vise se ne zna sta je iskonsko verovanje i ucenje hriscanstva. Tolerantnost je smanjena na najmanju mogucu meru. Prihvatamo obicaje i odredjene radnje, i ne znamo zbog cega. U ime Hrista i Boga se cine takve zastrasujuce stvari. Setimo se Boga 2 puta u godini kada "postimo" a sta je sa ostalim danima? Koliko vredjamo jedni druge, koliko mrzimo i sebe i druge? Prevare, afere, zlocini svakim danom u novinama. Sta je sa ljubavi, kreativnoscu i razvojem? Sve vise gladnih, sve vise beskucnika. Sa zlatom zlocinackog porekla "vernici" ulaze u Bozju kucu, sa oruzijem za pojasom, demonstrirajuci pred Bozjim slugama moc i raskos. U Boga se kunemo i istog bar 10 puta dnevno opsujemo. Izivljavanje na nejakima i drugacijima pokazuje "istisnke narodne obicaje". Bog je u svakom u nas, i gleda i sudi za sve sto cinimo. I pre nego opsujemo, zapitajmo se da li su nam drugi krivi?

Zaista religioznima nije potrebna crkva gde se ritualima, odnosno spoljašnjim gestovima dokazuje religioznost pred sobom, popovima,drugima, pred komšijama i nacijom. "Dela se broje, a ne reči", piše u knjizi koju su iskrojili tako da se sve može tumačiti kako im odgovara. Ni Isus nije išao u crkvu, a nije ni ratovao ni klečao pred drugim ljudima zbog krsta, vere i nacije. Automatizam kojim se samim svojim rođenjem neko samoproglašava vernikom neke religije je štetna po tu osobu, jer se tako zatvaraju mnogi vidici. Ali, na globalnom planu, ovaj automatski program koji tišti sve narode sveta je doneo mnoga, mnoga zla.

Vjera i religioznost su nesto sto je stvar dubokog licnog iskustva i rezultat traganja ljudske duse za odgovrima na sustinska pitanja covjeka, prirode i stvarnosti. Ljudi i ne treba da idu u crkvu radi ovog ili onog popa, koji je bolji ili gori, treba da idu u crkvu da bi se bili blize vjecnoj i beskranoj Ljubavi i sjedinili se sa njom kroz svete tajne (ako je u pitanju Pravoslavna crkva). Ja molim i pozivam ljude koji su nekada u zivotu bili u prilici da ne odu u crkvu jer im se nije svidio svestenik ili nesto drugo, da odu uprkos svemu, da odu na liturgiju, da zatvore oci na prve rijeci molitve i u svojoj dusi pokusaju da osjete mir i prisustvo Bozije. Svestenici, ili Bozija administracija kako rece neko ovdje, su zivi ljudi i nerealno je od njih ocekivati da budu bezgresni. Naprotiv, podlozni su svim gresima - srebroljublju, zavisti, bludu ... Problem je sto se isticu u medijima samo negativni primeri, a malo ko pominje svetle primere, so zemlji i svetionike danasnjice: Decanske, Gracanicke, Devicke monahe i mnoge druge moderne Hristove stradalnike. Hristos se rodi!

Nema ovde pomena o religioznosti. To su isti ljudi koji su danas komunisti, sutra veliki vernici. Pa zar se bozic slavi tako sto se bacaju petarde i puca u vazduh iz pistolja...Sve je to zato da bi se manje radilo a vise slavilo i pijancilo. A crkva zna to da iskoristi. Jer vera jeste opijum za ovce, uostalom ko nema savest, nema ga ni sa bogom ni bez njega. Ljubav i postovanje za druge to je prava vera u boga.

Pitanje religioznosti, vere i Crkve ne treba banalizovati. Za religioznost nije bitno ko je u prvom redu u crkvi. Stajanje u prvom redu nije nužno i pokazivanje jer za verujuće je crkva hram Božji, tu su najbliži Bogu. Broj deklarisanih vernika je velik jer se naši ljudi izjašnjavaju - Srbin, pravoslavac, ne ulazeći u suštinu. Broj stvarno verujućih je daleko manji, a onih koji tu veru praktikuju u svakodnevnom životu još manji. Pravljenje cirkusa od verskih praznika samo je posledica primitivizma koji je u svim sferama našeg života zavladao u poslednjih 15-20 godina. Izvorna tradicija je sačuvana u selima i porodicama koje još neguju neke vrednosti u vremenu opšeg gubitka istih. Hristos se rodi!

Vazno je postovati bozije zapovesti, a ne znati ih nabrojati, vazno je biti dobar covek, a ne poznavati Hristov zivot, religioznost podrazumeva dobrotu, prastanje i postenje u svakom momentu, lako je otici u crkvu i pricestiti se, tesko je pomoci drugome. Svako moze izjaviti da veruje u Boga, samo istinski religiozni ce se iskreno pokajati kad uvrede drugog coveka.

Valjda ljudi znaju sta osecaju, paternalizam ovih takozvanih strucnjaka je smesan. Crkve su svake godine sve punije i to je dobro. Naravno da crkva nije potrebna da bi se verovalo, ali je vitalna za ocuvanje kulture i tradicije naseg naroda.

Naš je problem što nam je vera u Boga postala folklor, zbir sujeverja, običaja, čak i okultizma; a Boga ne poznajemo. Čini mi se da to i ne želimo, jer makar podsvesno znamo da to iziskuje odgovornost i promenu života: odbacivanje nekih nama veoma dragih navika. Sveto pismo ne čitamo, jer se bojimo da nam ne progovori i izazove našu savest. Ovako je lakše i lepše: slavimo verske praznike, usput jedemo (da ne kažem, žderemo), pijemo, lumpujemo, zabavljamo se... imamo osećaj da smo zadovoljili ljude, crkvu, a pomalo i Boga. Istovremeno držimo Boga na sigurnoj distanci, jer ne daj Bože, da moramo da činimo Njegovu volju umesto svoju.

Čudan mi je ovaj Božić sa svim ovim zastavama, pištoljima i pijankama koji je tako stran Subotici. Nekako se u ovoj velikoj orgiji se zaboravlja na rođenje Isusa Hrista, sina božijeg. 25-og decembra prilikom katoličkog Božića osećao se taj dostoljanstven mir na ulicama koji mi sad tako nedostaje...

Kamo srece da je bar deseti deo od ukupnog broja verujuci. Nebi nam se sve ovo desavalo u zadnjih 15 godina. Crkva mora da iskoristi ovaj trenutak povecanog interesa za tradiciju i identitet i da ga kanalise ka postovanju hriscanskih vrednosti,a da spreci pomodarstvo i pravljenje cirkusa od vere i obicaja. Za pocetak je dobro sto se to pominje u Poslanici P atrijarha i tekstu Bigovica na sajtu SPC. S verom u bolje sutra i nas i nase SPC mnogo pozdrava iz Backe Palanke sa usklikom HRISTOS SE RODI.

Moja vera je moja savest.

Zasto bi neko uopste trebao da bude kriv ili odgovoran da religiozno prosvecuje narod. Prosao je srednji vek. Crkva treba da se drzi po strani. Ko hoce da ide u crkvu neka ide. Tradicija i obicaji odrzavaju narod, a ne religija i crkva!
Za resavanje zivotnih problema okrenimo se sebi i jedni drugima i ne trazimo boga (jer ga necemo naci).

Čitajući ovaj tekst, setio sam se tog perioda kada je ustvari počela ta velika zainteresovanost za religiju i Pravoslavnu crkvu. To je bio period koji je počeo 90-ih godina prošlog veka kada je Srbija bila u dubokoj krizi po svim aspektima. Jasno je bilo da se narod okrenuo Crkvi i religiji jer mu ništa drugo nije preostalo. Nažalost, to naša Pravoslavna Crkva nije adekvatno kanalisala već je sveštenstvo palo na tom ispitu i odalo se najprizemnijim požudama kao što je sticanje bogatstva itd. Bacanje petardi na Božić je mislim dno nepoštovanja običaja, ne mogu da kažem da sveštenstvo ne apeluje da se to nikako ne radi, ali izgleda da naš narod razume na žalost samo jezik sile, pa kada se budu hapsili oni koji Božić doživljavaju kao derbi Partizana i Zvezde onda ćemo u miru ići na bogosluženja na ovaj veliki praznik.

Kod Srba je sve (sve!) stvar poze i neumerenog ispoljavanja povisenih emocija pa tako i u ovom konkretnom slucaju. Ateista sam (ili barem agnostik) i sa religijom nemam apsolutno nista ali iz ljubavi prema ostatku porodice kao i prema svom nasledju postujem - mada bez velikog entuzijazma - najosnovnije pravoslavne kanone, a svoja nacela i moralne principe sam izgradio sam i tu mi pravoslavlje zbilja nije bilo niti ce ikada biti potrebno ili od koristi. Uprkos tome, Hristos se rodi, pozdrav svima i lepo i u miru provedite praznik.

U vreme jugoslovenskog komunizma, bilo je nezamislivo javno izražavanje religioznosti. Sada, u ovom pljačkaškom kapitalizmu, čudno je kad ne pokazuješ religioznost. Kakva je, onda, razlika između ova dva perioda? Nikakva. I jedan i drugi sistem pokušavaju da ukalupe duhovnu sferu naroda kako bi ga (narod) lakše kontrolisali.Ne mislim da priče iz Biblije imaju ikakvu vrednost osim folklorne. Ne zaboravite da su pod firmom verske čistote počinjeni najveći zločini u istoriji-Krstaški ratovi, Inkvizicija, Alkaida, Jasenovac i dr.(uostalom, i pod komunizmom je bilo sličnih "poduhvata"). Mislim da je strašnije ne znati ko je npr. napisao operu Aida,ili roman Rat i mir,ili ne znati pravopis sopstvenog jezika, nego ne znati zašto se slavi Božić. Razlozi za druženja i porodična okupljanja uvek mogu da se nađu i bez njihovog povezivanja sa religijom.U eri svemirskih putovanja i manipulacije genima, smešno je verovati u neku svemoćnu silu (to je danas SAMO Amerika), koja se NE MOŽE dokazati. Sve dobro i zlo ISKLJUČIVO je posledica ljudskog delovanja.

Sta ocekivati od naroda koji Bozic slavi tako sto puca u vazduh iz vatrenog oruzja?

Da li je Srbija religiozna? Ha!Ako je suditi po politicarima onda je Velja pravi pokazatelj.Na jednoj strani price o ovcama i slicne prostoce, a posle celiva ikone i ruke popovima.Izgleda da je ovom narodu strasno vazna forma i prezentacija.Megalomansko slavljenje Bozica(tuca za badnjak), Uskrsa(grabljenje za vrbov prut),slava (sada se slavi po restoranima, uz "zivu" muziku).Ako Srbi veruju u Boga zasto ne osude svestenike pedofile?Ili se zapovest "ljubi bliznjeg svog bas odnosi na decu?Ako veruju u Boga zasto ne pognu glavu nad zrtvama Srebrenice? I ti ljudi su deca Bozija.Pa zar nisu i Legija i njemu slicni veliki vernici?Verovatno i u zatvoru poste.Smeta mi kada se odnos prema pojedincima iz redova svestenstva poistovecuje sa Bogom.Smeta mi sve to pomodarstvo i sto se niko ne zapita zasto su Srbi jedini hriscanski narod koji liturgiju ne slusa na govornom jeziku,vec nekom davno zaboravljenom.Da li se i na taj nacin pastvi daje do znanja da je tu da slusa i krsti se kada treba?Razni obredi i obicaji vezani su za ruralno, patrijarhalno drustvo kod kojeg se velicaju vrline sada vec malo prevazidjene.Ne mislim da to treba izbaciti, ali crkva mora da prihvati promene i cinjenicu da ni ljudi 21. veka nisu kao oni iz 16.Verujem u Boga , ali ako mi danas neko brani da nosim pantalone ili preporucuje da pokrijem glavu kao znak postovanja prema Bogu i muzu, hvala mu lepo.Takodje ne mislim ni da cu zbog ovoga goreti u paklu.Bog ce sudnjeg dana imati vise posla oko nekih drugih,mnogo krupnijih zvercica.Uostalom, on sve vidi i nista nece ostati skriveno."Mnogo zvanih, malo izabranih". Hristos se rodi i srecan Bozic.

Jedan pametan čovjek je rekao: "Dobri ljudi čine dobre stvari, loši ljudi čine loše stvari. Da bi dobar čovjek učinio lošu stvar potrebna je religija." Mnogi ljudi koji ne vjeruju u bilo kakve nadprirodne entitete stide se da se deklarišu kao ateisti, jer taj termin nosi neke negativne prizvuke i ideološke konotacije. U Americi, gdje se ateisti osjećaju sve ugroženijima promovišu jedna novi termin. Posjetite: http://www.the-brights.net/
http://en.wikipedia.org/wiki/Brights

Recimo da verujem u Boga, ali ne u crkvu kao instituciju. Ne razumem zašto moram da idem u crkvu, da bih "komunicirao" s Bogom. On je, valjda, uvek sa mnom :)

Biti religiozan znaci duhovno uzrastati, preipitivati se, truditi se da budes bolji a ne ucestvovati u cirkusu sa popovima i nakon toga ciniti sve najgore kao vecina naseg naroda danas.. SPC je jedna firma koja mi se iskreno ne svidja, a nivo obrazovanja i duhovnog integriteta popova je tragican.. Nazalost oni vuku mnoge poluge ovog drustva i manipulisu masama uspesno.

Religiozni su pojedinci i to je duboko intimna stvar. Pricati o religioznosti drzave, nacije, razreda, radne organizacije, sportskog kluba, partije . . . potpuno je besmisleno. Odnos prema religiji i smrti (jos jednom da ponovim) potpuno je licna stvar.

Mislim da ovde vecina ljudi previse filozofira sto se tice pitanja "Vere" tu je stvar prosta i jasna (barem za one koji veruju) Vera se nosi u srcu i dusi ,ne mora se ici svaki dan u crkvu ili postiti sve postove, bitno je imati cistocu u srcu i nositi veru u sebi,a ne busati se u grudi i praviti se kao najveci vernik na svetu (a ovamo misliti o drugima u sebi sve najgore)...

vecina nas spada u onu grupu koja bi se mogla nazvati obicajni vernik, odnosno, slavimo slavu i jednom godisnje odemo u crkvu.

Ovo je jako komplikovana tema, u koju se nerado upustaju vodeci svetski naucnici-filozofi-teolozi. Generalno, verovanju i potpunoj religioznosti se okrecu samo oni koji su u bezizlaznoj situaciji (siromasni i bolesni).
Licno smatram da je moje verovanje u Boga licna stvar, i tako bi i trebalo da bude (Hrist je tako hteo), a sto se od svega pravi biznis one ili ove vrste, to je druga stvar. Popovi se i ne razlikuju mnogo od sektasa, mada kad bolje razmislim, priznata religija i sekta se razlikuju samo u nacinju oporezivanja, uostalom, pogledajte South park epizodu o onom liku sto se zamalo nije udavio, pokusavajuci nesto da dokaze.

Postoji jedna prica o kralju koji je svom podaniku savetovao da reku u nedostatku camca predje hodajuci po povrsini i ponavljajuci Bozje ime.Podanik je imajuci potpuno poverenje u svog kralja i veliku veru u Boga upravo to i ucinio.Kralj se jako iznenadio i u neverici i samo pokusao i potonuo.PONEKAD NIJE TOLIKO VAZNO KO NAM JE PRENEO BOZANSKO ZNANJE NEGO NASA VERA U SAM BOZANSKI IZVOR TOG ZNANJA.
Hristos se rodi!

Mi smo svi u sustini komunisti, skloni smo da ne radimo nista a hocemo da imamo (da nam neko da) u konkretnom slucaju Evropska unija, a za religiju se najvise vezujemo ako ima negde neka klopa i da se popije.Setimo se samo komunistickih pregalaca koji su krijuci isli po slavama da se najedu i napiju. A sve one prekomunisticke vrednosti, kao sto su kraljevina, pravna drzava, i ostala dostignuca preziremo jer smo 50 godina trovani komunizmom, a danas imamo najezdu materijalistickog shvatanja zivota, pa smo nezadovoljni iako mozda i imamo koliko nam treba. Ali covekov je mentalitet sakupljacki.

Цео живот сам провео у згради која се налази поред цркве и знам врло добро како функционише религиозност код нашег народа јер сам имао прилике да то пратим. До пре 10ак година ниси могао да видиш никога млађег од 50-60 година за Божић око цркве, а данас, ту је гомила младих којима је сада "ин" да говоре како су религиозни и да прате обичаје о којима не знају ништа. Мука ми је и када чујем како неко каже да пости дан пред Божић, а у суштини није ни свестан да Божићни пост траје од краја новембра (28.) па до 6. јануара. Тих неколико дана "религиозности" и поштовања обичаја неће променити ништа. Или буди прави верник и поштуј све како треба током целе године или немој уопште.

Stare navike se tesko zaboravljaju, kao sto je recimo nase slavno "bogaranje", ili psovanje boga, sto kod nas, odn. velike vecine srba se koristi kao dobar dan. Licno mislim da su to komunisti osmislili kako bi omalovazili crkvu i religiju olaksavajuci put svoje "ideologije"...U svakom slucaju ljudi treba da shvate da je religija ustvari takode jedna ideologija, stanje uma, koja nas uci pravilima normalnih meduljudskih odnosa i odnosa prema svetu oko nas i da nam daje dusevni mir. A taj dusevni mir moze da cini coveka vrlo progresivnim u stvarima u kojima zeli. Npr. jedna osoba gore je navela da veruje u nauku a ne u religiju. Licno mislim da idu ruku u ruku i da upravo religija je dala mnogim velikanima (i naucnicima) taj dusevni mir u kojima su mogli da razvijaju svoje ideje. Mozda bi se i nas Nikola Tesla mogao navesti kao primer. Uglavnom smatram da je religija za Srbe vrlo vazna jer je ona nasa vekovna tradicija, pokazuje nasu pripadnost, a i mozda kada je ponovo shvatimo, put ka prospiretu. To vazi za smrtnike koji rade u sluzbi u religije, i za smrtnike koji veruju. Hristos se rodi!

Ljudi u Srbiji neznaju sta je vera u Boga. U verskim evropskim zemljama deca dobijaju casove "Bozja sluzba" tako da sa 4-5 godina znaju vec price o Hristu, Adam i Eva, koje su religije i zasto, zbog cega se slavi Bozic itd...Veliki broj dece u Srbiji nije krsten, vecina ljudi koji posecuju crkvu to rade iz pogresnih razloga, ime Boga se koristi vise kao psovka nego molitva. Crkve pre 10 -15 godina nisu bile popularne kao danas, zato mi je smesna ova pozorisna predstava koja se danas slavi.

Dok Artemije,malte, ne kroji politicki zivot Srbije, kako verovati da Srbija nije religiozna?

Pre 15 godina, manje vise, u jeku ratova i verskog budjenja, radio B92 je napravio anketu ispred Saborne Crkve u Beogradu na dan Bozica. Novinari su pitali vise desetina vernika: "Zasto se slavi Bozic?". Samo dve osobe su znale odgovor.

Ja nisam vjernik, ali zivim tako da mirno spavam i ne bojim se izaci pred bozji sud (ako postoji) sa bilo kojim vjernikom bilo gdje!

"...treba razlikovati deklarativnu religioznost, koja više ima veze sa nacionalnom pripadnošću i obnovom tradicionalnih vrednosti, i pravu religioznost, koja se ogleda kroz strogo pridržavanje verskog učenja, ...". Smatram da religija nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnoscu. Covek u toku celoga svoga zivota trazi Boga, cesto menjajuci i crkve, dok ne nadje onu koja mu odgovara. Hrist je preko svoga apostola Pavla pozvao sve ne-Jevreje da se preobrate u Hriscanstvo. Medju vernicima SPC ima i dobar deo oni koji nisu Srbi, te stoga mislim da je gore citirana izjava problematicna.

Pitao me jedan Englez, koji je osamdesetih godina puno radio sa Jugoslavijom: "Mi smo na zapadu smatrali da ste vi najmanje komunisticka zemlja od svih iz istocnog bloka, a da je Tito vas progresivni vodja kojeg volite. Sada kada slusamo sta vi sami pricate ispada da ste vi bili veci komunisti od Rusa, a Tito veci zlikovac od Staljina. Kada ste lagali, tada ili sada?"

Slazem se da je vera oslonac dusi i da u teskim trenucima svi se okrecemo Bogu.Ali isto tako su i nova dostignuca nauke neophodna u savremenom svetu.Nauka i vera moraju zajedno.

Meni je jako zao sto dosta pravih vernika pre nekoliko decenija nije moglo da slobodno pokazuje da su religiozni, ali ja vise ne mogu da se odbranim od novokomponovanih vernika, koji me bukvalno maltretiraju i ispituju debilnim pitanjima kad kazem da sam ateista! Pri tom vecina njih povezuje religiju sa politickim opredeljenjem ili nacijom - a ja mrzim politiku i osecam se gradjaninom celog sveta! Ne razumeju da neko moze da bude npr. Nemac, budista i komunista - ma nista ne kapiraju! A ja tvrdim da sam bolji covek od vecine njih, da ono sto im je tamo napisano kao Bozije zapovesti (PS: postujem sve religije, jer je to pravim vernicima jao vazno) poneko samo postuje jer se plasi Boga, a ne zato sto je istinski, posten, dobar, i iskren! Kako da im objasnim da meni ne treba neko da napise ili zabrani da npr. kradem jer ce da me kazni, ja sam vec dovoljno inteligentna da sama znam da to ne zelim nikada da uradim! Pravi vernici nikada nece na sav glas da potenciraju svoju veru, oni ce da veruju iskreno, u dubini svoje duse, a ovi sto nose krstove od kilo i po, a svasta najgore rade su preterali sve mere! Mene nikada ni jedan pravi vernik nije pitao zasto ne verujem, uvek napirlitane polupismene nafrakane zenice u bundama (ponoseci se sto na sebi nose necije odrano dete koje je muzic 'biznismen' isto veliki vernik kupio za par hiljada evrica)! E od takvih mi je muka! A svim pravim vernicima cestitam njihov veliki praznik Bozic!

Bolje bi bilo da se postavi pitanje zbog čega su ljudi religiozni a ne zašto. Posle svih problema koji deluju nerešivi moramo tražiti pomoć od Boga! Tako mnogi misle. Ne vidim ni zašto je problem ako je neko ’’turbo vernik’’. To je sigurno bolje nego da je ’’turbo bogataš’’. Ja lično verujem u Boga mada nisam verski fanatik niti neko ko zna sve što je vezano za hrišćanstvo.

Pa ovde i ne smes da budes nevernik. Odmah si prokazan i anatemisan. Nismo ni svesni da zivimo u klerofasistickoj drzavi. Osvestite se ljudi!

Prilikom popisa svako pripadnost religiji je odredjivana prema nacionalnom opredeljenju, pa sam ja kao Srpkinja dobila pravoslavlje, mada sam ateista. Zato Srbija ima toliko vernika, kao da je Vatikan.

Ako je čovek vernik i veruje u Boga, ne mora da ide u crkvu, niti da postupa po pravoslavnim ili nikim drugim običajima. Pravoslavna crkva je sama dosta kriva što odbija vernike pre svega mlade da odlaze u crkve i hramove. Popovi pevaju na nekom nerazumljivom jeziku, hladno je, treba satima stajati, a da pri tome većini nije jasno šta se i zašto dešava. A i vladike su posebna priča jer kad god vidim Amfilohija sve sam dalje od crkve. O šurovanju sa SPS, SRS, DSS, Karadžićem i ostlima svetlim pravoslavcima neću da govorim na današnji praznik.

Religija je za slabe, za one koji ne mogu da se snađu u ovom svetu, pa pokušavaju da se priklone nekoj natprirodnoj sili da bi im dala smisao životu. To su sve besmislice. Niti Bog postoji, a još manje mu je Hrist sin. To je sve jedna bajka, nešto kao Hans Kristijan Andersen. Ljudi probudite se. Uzmite svoj život u svoje ruke i proživite ga najbolje što možete, naravno poštujući neke moralne norme, a pre svega ne ugrožavajući druge. Pozdrav...

Pre dve godina je RTS snimao na ulici lomljenje pogace gde su se ljudi tukli, da uzmu deo pogace (i naravno da nadju zlatnik), a posle toga su pitali nekoliko prisutnih nekoliko pitanja tipa gde je rodjen Hrist, a jedna zena lepo odgovorila u: Vijetnamu! Jeste da Vitlejem i Vijetnam pocinje slicno ali toliko o tome...Kao i silni politicari sto se kunu a boga, a ne poste i kradu i krse zavete...ali sta drugo ocekivate kada popovi pipkaju decu ili ispracaju tenkove...cast izuzecima.

Samo primer: moja komšinica kojoj nikada nije palo na pamet da spomene crkvu, pre jedo godinu dana me pitala kako treba da se krsti i ponaša u crkvi. Ja to zovem "novokomponovani bogomoljci" ja sam inače ateista.

Slažem se sa ovim zaključcima. Dodao nih da je, po mom mišljenju, vrlo mali broj građana Srbije (manje od 10%) koji imaju čvrsta ubeđenja o svojoj religioznosti i, uopšte, ideološkoj pripadnosti. Da nije tako, ne bi se broj ateista smanjio desetostruko za poslednjih dvadeset godina a broj deklarisanih vernika u istoj meri povećao. To se nije desilo u svim tranzicionim zemljama (u Češkoj i danas ima oko 40% ateista) što ukazuje na nizak civilizacioni nivo građana Srbije.

Valjda ljudi znaju sta osecaju, paternalizam ovih takozvanih strucnjaka je smesan. Crkve su svake godine sve punije i to je dobro. Naravno da crkva nije potrebna da bi se verovalo, ali je vitalna za ocuvanje kulture i tradicije naseg naroda.

U Holandiji su pre par godina uoci 24-25. decembra pitali mlade na ulici zasto se slavi Bozic. Jedna devojka je odgovorila: zato da bismo isli u shopping. Druga, koju je novinar pitao ko je rodjen na taj dan, pocela je da redja sve moguce hiphop zvezde i holivudske glumce, pokusavajuci da nadje barem jednog pevaca ili glumca koji je rodjen u decembru. Toliko o poboznosti mladih zapadnoevropljana, koji su, poput vecine normalnih Srba, takodje razocarani totalnom nesposobnoscu crkve da se ispravno postavi prema nekim novim pojavama u drustvu gde se njihova pomoc itekako ocekuje. Ne moze se u 21. veku ziveti po kanonima Svetog Save prilagodjenim zivotu u 12. veku.

Pa nismo mi krivi sto neverujemo ni u sta. Moja generacija je naucena da veruje u nauku a ne u Boga.

Jedno vreme sam se igrao testirajući "vernike": trebali su da navedu deset Božijih zapovesti. Najbolji su znali 5...
Nemam problema sa Bogom, imam sa njegovom administracijom na zemlji.

Jedan pametan čovjek je rekao: "Dobri ljudi čine dobre stvari, loši ljudi čine loše stvari. Da bi dobar čovjek učinio lošu stvar potrebna je religija." Mnogi ljudi koji ne vjeruju u bilo kakve nadprirodne entitete stide se da se deklarišu kao ateisti, jer taj termin nosi neke negativne prizvuke i ideološke konotacije. U Americi, gdje se ateisti osjećaju sve ugroženijima promovišu jedna novi termin. Posjetite: http://www.the-brights.net/
http://en.wikipedia.org/wiki/Brights

Pa svi ti "veliki" vernici docekuju Bozic uz petarde i vatromet! Sta vise reci?!

Ma kakva religioznost kod Srba. Polovina ljudi koja slavi slavu ne veruje u boga i u svece. Ali slava mora da se slavi jer ko zna sta ce reci komsije. Jer kod nasih sirokih narodnih masa vlada misljenje da onaj koji u boga ne veruje i nije pravoslavne vere ne moze biti pravi Srbin. Kod masovnog secenja badnjaka nema niceg religioznog nego je to odlican povod za pijancenje i lumpovanje a pritom se bezpotrebno unistava veliki broj mladica Hrasta.

Mislim da nismo religiozni jer su u crkvama u prvim redovima najveci lopovi iz vremena Josipa Broza i Milosevica koji misle da ce bog da im okaje grehe. Crkva je postala biznis i pomodarstvo i to mi strasno smeta, zato izbegavam svaki razgovor o tome.

Vjera i religioznost su nesto sto je stvar dubokog licnog iskustva i rezultat traganja ljudske duse za odgovrima na sustinska pitanja covjeka, prirode i stvarnosti. Ljudi i ne treba da idu u crkvu radi ovog ili onog popa, koji je bolji ili gori, treba da idu u crkvu da bi se bili blize vjecnoj i beskranoj Ljubavi i sjedinili se sa njom kroz svete tajne (ako je u pitanju Pravoslavna crkva). Ja molim i pozivam ljude koji su nekada u zivotu bili u prilici da ne odu u crkvu jer im se nije svidio svestenik ili nesto drugo, da odu uprkos svemu, da odu na liturgiju, da zatvore oci na prve rijeci molitve i u svojoj dusi pokusaju da osjete mir i prisustvo Bozije. Svestenici, ili Bozija administracija kako rece neko ovdje, su zivi ljudi i nerealno je od njih ocekivati da budu bezgresni. Naprotiv, podlozni su svim gresima - srebroljublju, zavisti, bludu ... Problem je sto se isticu u medijima samo negativni primeri, a malo ko pominje svetle primere, so zemlji i svetionike danasnjice: Decanske, Gracanicke, Devicke monahe i mnoge druge moderne Hristove stradalnike. Hristos se rodi!

Kamo srece da je bar deseti deo od ukupnog broja verujuci. Nebi nam se sve ovo desavalo u zadnjih 15 godina. Crkva mora da iskoristi ovaj trenutak povecanog interesa za tradiciju i identitet i da ga kanalise ka postovanju hriscanskih vrednosti,a da spreci pomodarstvo i pravljenje cirkusa od vere i obicaja. Za pocetak je dobro sto se to pominje u Poslanici P atrijarha i tekstu Bigovica na sajtu SPC. S verom u bolje sutra i nas i nase SPC mnogo pozdrava iz Backe Palanke sa usklikom HRISTOS SE RODI.

Mi Srbi i dalje imamo paganski odnos prema hriscanstvu. Prisutna je i velika doza idolopoklonstva. Slavski sveci su cesto postuju i vise nego i sâm Isus. U crkvi se pale svece za zive i za mrtve (paganizam), na kraju liturgije se nazdravlja (”neka vam je nazdravlje liturgija!”), dzara se i bara se (obredi sa svecenjem, okadjivanjem itd itd).
Svi ti obicaji iako pomalo anahronicni su lepi a bili bi jos lepsi kada bi bili propraceni istinskom verom. Koliko nas je procitalo Bibliju? Koliko nas posti (ne samo jelom nego i delom)? Koliko nas postuje Zapovesti? Koliko nas se suzdrzava, je pomirljivo, solidarno i odupire se iskusenjima (prevare, smicalice, namestanja, ogovaranja, kradje, itd.). Sve to je izraz vere i stepena hriscanstva. Vera nije odlazenje u crkvu, paljenje sveca, badnjaka, razvaljivanje od jela za slave i blagdane. Nego dobrota, postenje, solidarnost, privrzenost zajednici, porodici, bliznjima, prijateljima. Razumevanje i tolerancija. Pogledajte samo srpski parlament, koliko tu ima istinskih vernika? Pogledajte kako saradjuju i kako se ponasaju pa zakljicite sami. Srecan Bozic!

Zasto bi neko uopste trebao da bude kriv ili odgovoran da religiozno prosvecuje narod. Prosao je srednji vek. Crkva treba da se drzi po strani. Ko hoce da ide u crkvu neka ide. Tradicija i obicaji odrzavaju narod, a ne religija i crkva!
Za resavanje zivotnih problema okrenimo se sebi i jedni drugima i ne trazimo boga (jer ga necemo naci).

Čudan mi je ovaj Božić sa svim ovim zastavama, pištoljima i pijankama koji je tako stran Subotici. Nekako se u ovoj velikoj orgiji se zaboravlja na rođenje Isusa Hrista, sina božijeg. 25-og decembra prilikom katoličkog Božića osećao se taj dostoljanstven mir na ulicama koji mi sad tako nedostaje...

Jedva cekam da dostignemo zaposlenost i standard dostojan drustva 21 veka pa da se bistre glave i slobodnog uma pozabavimo ozbiljno ovim temama. Doci cemo do interesantnih vidjenja pa cak i onih da cemo istinski religiozne ljude pronaci upravo medju onima koji u ovoj buci od koje se ne cuje muzika, lice na ateiste.
Gde se nalazi humanost, covekoljublje, deljenje, pozitivne misli i pozitivno govorenje i delanje, skromnost, altruizam, solidarnost, bezuslovna ljubav, vera i nada, tu se nalazi i religioznost.

Zaista religioznima nije potrebna crkva gde se ritualima, odnosno spoljašnjim gestovima dokazuje religioznost pred sobom, popovima,drugima, pred komšijama i nacijom. "Dela se broje, a ne reči", piše u knjizi koju su iskrojili tako da se sve može tumačiti kako im odgovara. Ni Isus nije išao u crkvu, a nije ni ratovao ni klečao pred drugim ljudima zbog krsta, vere i nacije. Automatizam kojim se samim svojim rođenjem neko samoproglašava vernikom neke religije je štetna po tu osobu, jer se tako zatvaraju mnogi vidici. Ali, na globalnom planu, ovaj automatski program koji tišti sve narode sveta je doneo mnoga, mnoga zla.

Ljudi u Srbiji neznaju sta je vera u Boga. U verskim evropskim zemljama deca dobijaju casove "Bozja sluzba" tako da sa 4-5 godina znaju vec price o Hristu, Adam i Eva, koje su religije i zasto, zbog cega se slavi Bozic itd...Veliki broj dece u Srbiji nije krsten, vecina ljudi koji posecuju crkvu to rade iz pogresnih razloga, ime Boga se koristi vise kao psovka nego molitva. Crkve pre 10 -15 godina nisu bile popularne kao danas, zato mi je smesna ova pozorisna predstava koja se danas slavi.

Situacija u zemljama kao sto su SAD ili Britanija je da ne vise od 5% ljudi stvarno praktikuje svoje verske obaveze. Uskrs i Bozic su znacajno komercijalizovani i uglavnom sluze kao dobar povod za marketinske kampanje velikih prodajnih lanaca.

Nema ovde pomena o religioznosti. To su isti ljudi koji su danas komunisti, sutra veliki vernici. Pa zar se bozic slavi tako sto se bacaju petarde i puca u vazduh iz pistolja...Sve je to zato da bi se manje radilo a vise slavilo i pijancilo. A crkva zna to da iskoristi. Jer vera jeste opijum za ovce, uostalom ko nema savest, nema ga ni sa bogom ni bez njega. Ljubav i postovanje za druge to je prava vera u boga.

Ovo je jako komplikovana tema, u koju se nerado upustaju vodeci svetski naucnici-filozofi-teolozi. Generalno, verovanju i potpunoj religioznosti se okrecu samo oni koji su u bezizlaznoj situaciji (siromasni i bolesni).
Licno smatram da je moje verovanje u Boga licna stvar, i tako bi i trebalo da bude (Hrist je tako hteo), a sto se od svega pravi biznis one ili ove vrste, to je druga stvar. Popovi se i ne razlikuju mnogo od sektasa, mada kad bolje razmislim, priznata religija i sekta se razlikuju samo u nacinju oporezivanja, uostalom, pogledajte South park epizodu o onom liku sto se zamalo nije udavio, pokusavajuci nesto da dokaze.

Biti religiozan covek, u sustini, znaci ciniti dobra dela. Onda je totalno nebitno kojoj veroispovesti neko pripada. Koliko nasih ljudi moze zaista time da se pohvali? Cini mi se da smo dominantno sujeveran narod (idemo u crkvu kako se nama i nasim porodicama ne bi desilo nesto lose), pre nego istinski religiozni.

Zasto bi meni trebao posrednik izmedju mene i Boga ako sam vernik. Popovi su sami krivi zasto nema vise vernika, a kako se ponasaju sve ce ih manje i biti.

Čitajući ovaj tekst, setio sam se tog perioda kada je ustvari počela ta velika zainteresovanost za religiju i Pravoslavnu crkvu. To je bio period koji je počeo 90-ih godina prošlog veka kada je Srbija bila u dubokoj krizi po svim aspektima. Jasno je bilo da se narod okrenuo Crkvi i religiji jer mu ništa drugo nije preostalo. Nažalost, to naša Pravoslavna Crkva nije adekvatno kanalisala već je sveštenstvo palo na tom ispitu i odalo se najprizemnijim požudama kao što je sticanje bogatstva itd. Bacanje petardi na Božić je mislim dno nepoštovanja običaja, ne mogu da kažem da sveštenstvo ne apeluje da se to nikako ne radi, ali izgleda da naš narod razume na žalost samo jezik sile, pa kada se budu hapsili oni koji Božić doživljavaju kao derbi Partizana i Zvezde onda ćemo u miru ići na bogosluženja na ovaj veliki praznik.

Dok Artemije,malte, ne kroji politicki zivot Srbije, kako verovati da Srbija nije religiozna?

Biti religiozan znaci duhovno uzrastati, preipitivati se, truditi se da budes bolji a ne ucestvovati u cirkusu sa popovima i nakon toga ciniti sve najgore kao vecina naseg naroda danas.. SPC je jedna firma koja mi se iskreno ne svidja, a nivo obrazovanja i duhovnog integriteta popova je tragican.. Nazalost oni vuku mnoge poluge ovog drustva i manipulisu masama uspesno.

Mi smo svi u sustini komunisti, skloni smo da ne radimo nista a hocemo da imamo (da nam neko da) u konkretnom slucaju Evropska unija, a za religiju se najvise vezujemo ako ima negde neka klopa i da se popije.Setimo se samo komunistickih pregalaca koji su krijuci isli po slavama da se najedu i napiju. A sve one prekomunisticke vrednosti, kao sto su kraljevina, pravna drzava, i ostala dostignuca preziremo jer smo 50 godina trovani komunizmom, a danas imamo najezdu materijalistickog shvatanja zivota, pa smo nezadovoljni iako mozda i imamo koliko nam treba. Ali covekov je mentalitet sakupljacki.

Recimo da verujem u Boga, ali ne u crkvu kao instituciju. Ne razumem zašto moram da idem u crkvu, da bih "komunicirao" s Bogom. On je, valjda, uvek sa mnom :)

Цео живот сам провео у згради која се налази поред цркве и знам врло добро како функционише религиозност код нашег народа јер сам имао прилике да то пратим. До пре 10ак година ниси могао да видиш никога млађег од 50-60 година за Божић око цркве, а данас, ту је гомила младих којима је сада "ин" да говоре како су религиозни и да прате обичаје о којима не знају ништа. Мука ми је и када чујем како неко каже да пости дан пред Божић, а у суштини није ни свестан да Божићни пост траје од краја новембра (28.) па до 6. јануара. Тих неколико дана "религиозности" и поштовања обичаја неће променити ништа. Или буди прави верник и поштуј све како треба током целе године или немој уопште.

Da li je Srbija religiozna? Ha!Ako je suditi po politicarima onda je Velja pravi pokazatelj.Na jednoj strani price o ovcama i slicne prostoce, a posle celiva ikone i ruke popovima.Izgleda da je ovom narodu strasno vazna forma i prezentacija.Megalomansko slavljenje Bozica(tuca za badnjak), Uskrsa(grabljenje za vrbov prut),slava (sada se slavi po restoranima, uz "zivu" muziku).Ako Srbi veruju u Boga zasto ne osude svestenike pedofile?Ili se zapovest "ljubi bliznjeg svog bas odnosi na decu?Ako veruju u Boga zasto ne pognu glavu nad zrtvama Srebrenice? I ti ljudi su deca Bozija.Pa zar nisu i Legija i njemu slicni veliki vernici?Verovatno i u zatvoru poste.Smeta mi kada se odnos prema pojedincima iz redova svestenstva poistovecuje sa Bogom.Smeta mi sve to pomodarstvo i sto se niko ne zapita zasto su Srbi jedini hriscanski narod koji liturgiju ne slusa na govornom jeziku,vec nekom davno zaboravljenom.Da li se i na taj nacin pastvi daje do znanja da je tu da slusa i krsti se kada treba?Razni obredi i obicaji vezani su za ruralno, patrijarhalno drustvo kod kojeg se velicaju vrline sada vec malo prevazidjene.Ne mislim da to treba izbaciti, ali crkva mora da prihvati promene i cinjenicu da ni ljudi 21. veka nisu kao oni iz 16.Verujem u Boga , ali ako mi danas neko brani da nosim pantalone ili preporucuje da pokrijem glavu kao znak postovanja prema Bogu i muzu, hvala mu lepo.Takodje ne mislim ni da cu zbog ovoga goreti u paklu.Bog ce sudnjeg dana imati vise posla oko nekih drugih,mnogo krupnijih zvercica.Uostalom, on sve vidi i nista nece ostati skriveno."Mnogo zvanih, malo izabranih". Hristos se rodi i srecan Bozic.

Pre 15 godina, manje vise, u jeku ratova i verskog budjenja, radio B92 je napravio anketu ispred Saborne Crkve u Beogradu na dan Bozica. Novinari su pitali vise desetina vernika: "Zasto se slavi Bozic?". Samo dve osobe su znale odgovor.

Pitanje religioznosti, vere i Crkve ne treba banalizovati. Za religioznost nije bitno ko je u prvom redu u crkvi. Stajanje u prvom redu nije nužno i pokazivanje jer za verujuće je crkva hram Božji, tu su najbliži Bogu. Broj deklarisanih vernika je velik jer se naši ljudi izjašnjavaju - Srbin, pravoslavac, ne ulazeći u suštinu. Broj stvarno verujućih je daleko manji, a onih koji tu veru praktikuju u svakodnevnom životu još manji. Pravljenje cirkusa od verskih praznika samo je posledica primitivizma koji je u svim sferama našeg života zavladao u poslednjih 15-20 godina. Izvorna tradicija je sačuvana u selima i porodicama koje još neguju neke vrednosti u vremenu opšeg gubitka istih. Hristos se rodi!

Stare navike se tesko zaboravljaju, kao sto je recimo nase slavno "bogaranje", ili psovanje boga, sto kod nas, odn. velike vecine srba se koristi kao dobar dan. Licno mislim da su to komunisti osmislili kako bi omalovazili crkvu i religiju olaksavajuci put svoje "ideologije"...U svakom slucaju ljudi treba da shvate da je religija ustvari takode jedna ideologija, stanje uma, koja nas uci pravilima normalnih meduljudskih odnosa i odnosa prema svetu oko nas i da nam daje dusevni mir. A taj dusevni mir moze da cini coveka vrlo progresivnim u stvarima u kojima zeli. Npr. jedna osoba gore je navela da veruje u nauku a ne u religiju. Licno mislim da idu ruku u ruku i da upravo religija je dala mnogim velikanima (i naucnicima) taj dusevni mir u kojima su mogli da razvijaju svoje ideje. Mozda bi se i nas Nikola Tesla mogao navesti kao primer. Uglavnom smatram da je religija za Srbe vrlo vazna jer je ona nasa vekovna tradicija, pokazuje nasu pripadnost, a i mozda kada je ponovo shvatimo, put ka prospiretu. To vazi za smrtnike koji rade u sluzbi u religije, i za smrtnike koji veruju. Hristos se rodi!

Moja vera je moja savest.

Mislim da ovde vecina ljudi previse filozofira sto se tice pitanja "Vere" tu je stvar prosta i jasna (barem za one koji veruju) Vera se nosi u srcu i dusi ,ne mora se ici svaki dan u crkvu ili postiti sve postove, bitno je imati cistocu u srcu i nositi veru u sebi,a ne busati se u grudi i praviti se kao najveci vernik na svetu (a ovamo misliti o drugima u sebi sve najgore)...

U vreme jugoslovenskog komunizma, bilo je nezamislivo javno izražavanje religioznosti. Sada, u ovom pljačkaškom kapitalizmu, čudno je kad ne pokazuješ religioznost. Kakva je, onda, razlika između ova dva perioda? Nikakva. I jedan i drugi sistem pokušavaju da ukalupe duhovnu sferu naroda kako bi ga (narod) lakše kontrolisali.Ne mislim da priče iz Biblije imaju ikakvu vrednost osim folklorne. Ne zaboravite da su pod firmom verske čistote počinjeni najveći zločini u istoriji-Krstaški ratovi, Inkvizicija, Alkaida, Jasenovac i dr.(uostalom, i pod komunizmom je bilo sličnih "poduhvata"). Mislim da je strašnije ne znati ko je npr. napisao operu Aida,ili roman Rat i mir,ili ne znati pravopis sopstvenog jezika, nego ne znati zašto se slavi Božić. Razlozi za druženja i porodična okupljanja uvek mogu da se nađu i bez njihovog povezivanja sa religijom.U eri svemirskih putovanja i manipulacije genima, smešno je verovati u neku svemoćnu silu (to je danas SAMO Amerika), koja se NE MOŽE dokazati. Sve dobro i zlo ISKLJUČIVO je posledica ljudskog delovanja.

Bolje bi bilo da se postavi pitanje zbog čega su ljudi religiozni a ne zašto. Posle svih problema koji deluju nerešivi moramo tražiti pomoć od Boga! Tako mnogi misle. Ne vidim ni zašto je problem ako je neko ’’turbo vernik’’. To je sigurno bolje nego da je ’’turbo bogataš’’. Ja lično verujem u Boga mada nisam verski fanatik niti neko ko zna sve što je vezano za hrišćanstvo.

Postoji jedna prica o kralju koji je svom podaniku savetovao da reku u nedostatku camca predje hodajuci po povrsini i ponavljajuci Bozje ime.Podanik je imajuci potpuno poverenje u svog kralja i veliku veru u Boga upravo to i ucinio.Kralj se jako iznenadio i u neverici i samo pokusao i potonuo.PONEKAD NIJE TOLIKO VAZNO KO NAM JE PRENEO BOZANSKO ZNANJE NEGO NASA VERA U SAM BOZANSKI IZVOR TOG ZNANJA.
Hristos se rodi!

Srbija jeste religiozna ali kvazi. Vise se ne zna sta je iskonsko verovanje i ucenje hriscanstva. Tolerantnost je smanjena na najmanju mogucu meru. Prihvatamo obicaje i odredjene radnje, i ne znamo zbog cega. U ime Hrista i Boga se cine takve zastrasujuce stvari. Setimo se Boga 2 puta u godini kada "postimo" a sta je sa ostalim danima? Koliko vredjamo jedni druge, koliko mrzimo i sebe i druge? Prevare, afere, zlocini svakim danom u novinama. Sta je sa ljubavi, kreativnoscu i razvojem? Sve vise gladnih, sve vise beskucnika. Sa zlatom zlocinackog porekla "vernici" ulaze u Bozju kucu, sa oruzijem za pojasom, demonstrirajuci pred Bozjim slugama moc i raskos. U Boga se kunemo i istog bar 10 puta dnevno opsujemo. Izivljavanje na nejakima i drugacijima pokazuje "istisnke narodne obicaje". Bog je u svakom u nas, i gleda i sudi za sve sto cinimo. I pre nego opsujemo, zapitajmo se da li su nam drugi krivi?

Vazno je postovati bozije zapovesti, a ne znati ih nabrojati, vazno je biti dobar covek, a ne poznavati Hristov zivot, religioznost podrazumeva dobrotu, prastanje i postenje u svakom momentu, lako je otici u crkvu i pricestiti se, tesko je pomoci drugome. Svako moze izjaviti da veruje u Boga, samo istinski religiozni ce se iskreno pokajati kad uvrede drugog coveka.

vecina nas spada u onu grupu koja bi se mogla nazvati obicajni vernik, odnosno, slavimo slavu i jednom godisnje odemo u crkvu.

Naš je problem što nam je vera u Boga postala folklor, zbir sujeverja, običaja, čak i okultizma; a Boga ne poznajemo. Čini mi se da to i ne želimo, jer makar podsvesno znamo da to iziskuje odgovornost i promenu života: odbacivanje nekih nama veoma dragih navika. Sveto pismo ne čitamo, jer se bojimo da nam ne progovori i izazove našu savest. Ovako je lakše i lepše: slavimo verske praznike, usput jedemo (da ne kažem, žderemo), pijemo, lumpujemo, zabavljamo se... imamo osećaj da smo zadovoljili ljude, crkvu, a pomalo i Boga. Istovremeno držimo Boga na sigurnoj distanci, jer ne daj Bože, da moramo da činimo Njegovu volju umesto svoju.

Slazem se da je vera oslonac dusi i da u teskim trenucima svi se okrecemo Bogu.Ali isto tako su i nova dostignuca nauke neophodna u savremenom svetu.Nauka i vera moraju zajedno.

Kod Srba je sve (sve!) stvar poze i neumerenog ispoljavanja povisenih emocija pa tako i u ovom konkretnom slucaju. Ateista sam (ili barem agnostik) i sa religijom nemam apsolutno nista ali iz ljubavi prema ostatku porodice kao i prema svom nasledju postujem - mada bez velikog entuzijazma - najosnovnije pravoslavne kanone, a svoja nacela i moralne principe sam izgradio sam i tu mi pravoslavlje zbilja nije bilo niti ce ikada biti potrebno ili od koristi. Uprkos tome, Hristos se rodi, pozdrav svima i lepo i u miru provedite praznik.

"...treba razlikovati deklarativnu religioznost, koja više ima veze sa nacionalnom pripadnošću i obnovom tradicionalnih vrednosti, i pravu religioznost, koja se ogleda kroz strogo pridržavanje verskog učenja, ...". Smatram da religija nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnoscu. Covek u toku celoga svoga zivota trazi Boga, cesto menjajuci i crkve, dok ne nadje onu koja mu odgovara. Hrist je preko svoga apostola Pavla pozvao sve ne-Jevreje da se preobrate u Hriscanstvo. Medju vernicima SPC ima i dobar deo oni koji nisu Srbi, te stoga mislim da je gore citirana izjava problematicna.

Sta ocekivati od naroda koji Bozic slavi tako sto puca u vazduh iz vatrenog oruzja?

Religiozni su pojedinci i to je duboko intimna stvar. Pricati o religioznosti drzave, nacije, razreda, radne organizacije, sportskog kluba, partije . . . potpuno je besmisleno. Odnos prema religiji i smrti (jos jednom da ponovim) potpuno je licna stvar.

Pitao me jedan Englez, koji je osamdesetih godina puno radio sa Jugoslavijom: "Mi smo na zapadu smatrali da ste vi najmanje komunisticka zemlja od svih iz istocnog bloka, a da je Tito vas progresivni vodja kojeg volite. Sada kada slusamo sta vi sami pricate ispada da ste vi bili veci komunisti od Rusa, a Tito veci zlikovac od Staljina. Kada ste lagali, tada ili sada?"

Meni je jako zao sto dosta pravih vernika pre nekoliko decenija nije moglo da slobodno pokazuje da su religiozni, ali ja vise ne mogu da se odbranim od novokomponovanih vernika, koji me bukvalno maltretiraju i ispituju debilnim pitanjima kad kazem da sam ateista! Pri tom vecina njih povezuje religiju sa politickim opredeljenjem ili nacijom - a ja mrzim politiku i osecam se gradjaninom celog sveta! Ne razumeju da neko moze da bude npr. Nemac, budista i komunista - ma nista ne kapiraju! A ja tvrdim da sam bolji covek od vecine njih, da ono sto im je tamo napisano kao Bozije zapovesti (PS: postujem sve religije, jer je to pravim vernicima jao vazno) poneko samo postuje jer se plasi Boga, a ne zato sto je istinski, posten, dobar, i iskren! Kako da im objasnim da meni ne treba neko da napise ili zabrani da npr. kradem jer ce da me kazni, ja sam vec dovoljno inteligentna da sama znam da to ne zelim nikada da uradim! Pravi vernici nikada nece na sav glas da potenciraju svoju veru, oni ce da veruju iskreno, u dubini svoje duse, a ovi sto nose krstove od kilo i po, a svasta najgore rade su preterali sve mere! Mene nikada ni jedan pravi vernik nije pitao zasto ne verujem, uvek napirlitane polupismene nafrakane zenice u bundama (ponoseci se sto na sebi nose necije odrano dete koje je muzic 'biznismen' isto veliki vernik kupio za par hiljada evrica)! E od takvih mi je muka! A svim pravim vernicima cestitam njihov veliki praznik Bozic!

Ja nisam vjernik, ali zivim tako da mirno spavam i ne bojim se izaci pred bozji sud (ako postoji) sa bilo kojim vjernikom bilo gdje!

Prilikom popisa svako pripadnost religiji je odredjivana prema nacionalnom opredeljenju, pa sam ja kao Srpkinja dobila pravoslavlje, mada sam ateista. Zato Srbija ima toliko vernika, kao da je Vatikan.

Pa ovde i ne smes da budes nevernik. Odmah si prokazan i anatemisan. Nismo ni svesni da zivimo u klerofasistickoj drzavi. Osvestite se ljudi!