Mere Minska prema Moskvi oko gasa

Moskva ne očekuje da će ovo pojačanje trgovinskog sukoba dveju susednih država ugroziti snabdevanje EU sirovim petrolejem, saopštio je Kremlj. "Rusija je u mnogo prilika dokazala da je pouzdan snabdevač i ovde nema opasnosti za isporuke," izjavio je predstavnik Kremlja, Dmitrij Preskov. Istovremeno se beloruski predsednik i verbalno obrušio na povećanje cene ruske energije.

Tranzitne carine i oštre reči novi su plotuni u politički nabijenoj borbi protiv ruskog poteza da stavi tačku na godine posebnog tretmana Belorusije koji je pomogao autoritarnom Lukašenku da održi u životu plansku privredu sovjetskog tipa i svoju vlast.

Do novog  zaoštravanja je došlo pošto je Belorusija izbegla novogodišnji prekid isporuka ruskog gasa tako što se, gunđajući, složila da plati dva puta veću cenu za ovu godinu i mnogo više ubuduće. Minsk, takođe, traži od Rusije da odustane od nove izvozne carine Belorusiji za ovogodišnju naftu.

Belorusija je prestala da uvozi rusku naftu u pokušaju da privoli Moskvu da preispita izvoznu carinu od 180 dolara po toni, tvrdeći da je dodatni namet na kupovinu nafte suviše skup i može teško da ošteti njenu privredu.

"Ako se oni dave u dolarima, a odlučili su da nam nametnu uslove čak teže nego Nemačkoj ili drugim evropskim zemljama, onda treba da tražimo od ovih bogatih Rusa da plate za naše usluge," izjavio je vidno uzrujani predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, često vičući tokom sednice vlade koju je prenosila televiziija.

Kasnije je premijer Sergej Sidorski rekao novinarima da je Belorusija uvela carinu od 45 dolara za tonu ruske nafte u trazitu kroz zemlju, i to od 1. januara.

Prema brojkama vlade, gotovo 79 miliona tona ruske nafte prebačeno je tokom prošle godine kroz beloruski naftovod ka EU i Ukrajini.

Rusija je na to odgovorila da je reč o bilateralnim odnosima između Rusije i Belorusije i da to ne može da ugrozi isporuke energetskih izvora trećim zemljama.

Napetost oko gasa

Trgovinski sukob odražava oštru napetost između dveju bivših sovjetskih repubika, veoma bliskih posle raspada SSSR-a 1991. godine, ali poslednjih godina sve udaljenijih zbog borbe za premoć između Lukašenka i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Belorusija je ključni ruski vojni saveznik i branik pred NATO-om, a dve zemlje su se pre jedne decenije složile da uđu u blisku uniju. Ali, sadašnji energetski pritisci ukazuju da se Kremlj zamorio podržavajući Lukašenka koji se odupire da Moskvi da veću kontrolu nad Belorusijom i njenom privredom.

Tokom dana EU je pozdravila sporazum o ceni prirodnog gasa, koji su Rusija i Belorusija postigle u poslednjem minutu, naglasivši njegovu važnost za pouzdanost isporuka gasa Evropskoj uniji kroz Belorusiju.

EU navodi da ima dovoljno gasa za ovu zimu, delom zato što je do sad bila neobično blaga, ali naglašava potrebu saradnje među zemljama članicama u slučaju privremenog prekida u snabdevanju sa istoka.

"Posle krize između Rusije i Belorusije i prošlogodišnje sa Ukrajinom, sve države članice su naglasile neophodnost snažne saradnje," rekao je predstavnik EU Feran Taredelas Espuni.

Oko 20 procenata evropskog uvoza ruskog gasa ide kroz Belorusiju, uglavnom za Poljsku, Nemačku i Litvaniju.