Rezolucija o Srebrenici ublažena

Naime, iz teksta Rezolucije izbačen je deo koji govori o direktnoj podršci vlasti Savezne Republike Jugoslavije politici Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini. Umesto toga, kao pomagač označen je režim Slobodana Miloševića.

Predstavnici srpskog lobija, tzv. kokusa, 26 kongresmena i dva senatora, uticali su i da se u tekstu izbegnu predlozi albanskog kokusa i drugih lobističkih grupa da se protiv Srbije preduzmu neke kaznene mere dokle god se ne uhapse svi odgovrni za Srebrenicu.

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da je bilo moguće da se Srbija osudi za nesaradnju s Haškim tribunalom: "Srpski aktivisti iz srpske zajednice su dosta uticali da se ublaži sam jezik Rezolucije. Znači, bilo je moguće da se Srbija osudi za nesaradnju s Hagom, što se tiče posebno slučaja Karadžića i Mladića, a pod dva da se osudi Srbija u kontekstu da nije dovoljno preduzela da se suoči s tim stvarima. Postoji jako uvreženo mišljenje, pogotovo među nevladinim organizacijama, da Srbija treba da se suoči sa Srebrenicom na neki moralan način i nisu zadovoljni sa stvarima koje se dešavaju u Srbiji, tako da su srpski aktivisti dosta uticali da konačna verzija i u Senatu i u Donjem domu bude mnogo blaža nego što su to mnogi očekivali."

U američkoj Rezoluciji o Srebrenici posebno se ističe da su glavni krivci za masakr u Srebrenici, Radovan Karadžić i Ratko Mladić, još na slobodi. Ukazuje se da je u nacionalnom interesu SAD da osobe odgovorne za ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti, koji su počinjeni u Bosni tokom rata, odgovaraju za svoje akcije.

Rezolucije koje su usvojene u Senatu i Predstavničkom domu američkog Kongresa nemaju obavezujući karakter, ali mogu predstavljati dodatni pritisak na Beograd da ispuni sve svoje obaveze prema Haškom tribunalu.

"Majke Srebrenice" u Novom Sadu

Novi Sad posetile su predstavnice udruženja koje okuplja članove  porodica ubijenih i nestalih Muslimana "Majke Srebrenice i Žepe".

Kako su novinarima u Novom Sadu one rekle, u Bosni se sa punom  pažnjom prati javna rasprava koja se u Srbiji vodi oko određivanja zvaničnih institucija prema  masakru u Srebrenici jula 1995 godine. Zumra Šehomerović, članica ovog udruženja, rekla je da istina o događajima u Srebrenici može samo pomoći u procesu izmirenja dva naroda. "Ako budemo šutali, ako se o zločinu ne govori... nećemo napredovati u  ponovnoj izgradnji naših međusobnih odnosa", rekla je ona.

Ona je ispričala da je pre deset godina izgubila supruga, koji se još uvek vodi kao nestala osoba, iako je u međuvremenu otkriveno više od 300 masovnih grobnica. "U tom masakru stradalo je 570 žena, 417 maloletnih dečaka, a preko deset hiljada dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja. Zato sam odlučila da posetim predsednika Kostreša i da podržim predlog Deklaracije o osudi tog zločina", kazala je ona.

Sabra Kolenović rekla je da se nada  da će, i pored političkih razmirica među strankama koje čine vlast u Vojvodini, biti  postignuta saglasnost i da će deklaracija o Srebrenici biti usvojena. "Nadam se da ćemo zajednički uspeti da dođemo do deklaracije barem u Vojvodini, a odatle da izvrsimo pritisak  na Srbiju. Nama, žrtvama je jako važno da se konačno stvari raščiste. Da se kaže ko je činio zločine...", rekla je Kolenovićeva. "To je za nas majke važno, već deset godina pričamo šta se dešavalo u Srebrenci 1995. godine, a taj masakr još mnogi poriču. U tom masakru stradalo je 28 članova moje familije", navela je Sabra Kolenović.

Vojvodina ipak bez deklaracije

Iako se spekulisalo da bi vojvođanska skupština mogla da usvoji deklaraciju o zločinu u  Srebrenici, do toga na predstojećoj sednici, zakazanoj za sutra, najverovatnije neće doći.

Pitanje usvajanja posebne deklaracije o Srebrenici podelila je vladajuću koaliciju u  vojvođanskom parlamentu. Predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš, nakon razgovora sa predstavnicama udruženja srebreničkih žrtava, ponovo je pozvao svoje koalicione partnere, pre svega iz Demokratske stranke, da se i zvanično izjasne o zločinu u Srebrenici.

Partija sa najviše poslaničkih mesta, Demokratska stranka odbija otvaranje ovog pitanja. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, iz DS-a, rekao je za radio Slobodna Evropa da ponovno otvaranje rasprave o zločinu u Srebrenici otvara mogućnost da se zločin i žrtve ponovo "provuku kroz blato, kao što je to učinjeno u  republičkom parlamentu". Podsetimo, predlog deklaracije o osudi zločina u Srebrenici Izvršnom veću podnele su Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Bojan Pajtić kaže da će Izvršno veće pripremiti jedan akt kojim će se uoči same desetogodišnjice opredeliti prema toj tragediji.

Sa druge strane Liga socijaldemokrata Vojodine i Savez vojvođanskih Mađara  insistiraju na raspravi. Predsednik skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, iz Lige, nada se da razlika među koalicionim partnerima, kada je u pitanju određivanje prema zločinu u  Srebrenici, nije suštinska već da je reč o formi. "Mislimo da se jasnom deklaracijom moramo odrediti prema srebreničkom masakru. Ukoliko koalicioni partneri misle drugačije, posebno ukoliko postoje dileme oko samog zločina, mislim da onda imamo suštinski problem. Ipak, smatram da je reč o formalnom određivanju", rekao je Kostreš.

Pošto, i pored najava, Izvršno veće Vojvodine nije predložilo deklaraciju o tom zločinu, poslaničke grupe LSV i SVM podneće sopstvene predloge. Međutim, bez podrske DS-a gotovo je nemoguće da se predlog uopšte nađe među tačkama dnevnog reda, što znači da se o srebreničkom zločinu pokrajnski parlament najverovatnije u četvrtak neće uopšte izjašnjavati.

Komisija za nestale u Švajcarskoj

Timovi za prikupljanje uzoraka krvi posetiće Švajcarsku kako bi prikupili uzorke krvi od članova porodica nestalih.

Timovi Međunarodne komisije za nestale osobe posetiće Bazel, Ženevu, Iverdon početkom jula. Kako se navodi u saopštenju , ta organizacija aktivno prikuplja uzorke krvi i prošle godine je pokrenula kampanju prikupljanja uzoraka u zemljama van bivše Jugoslavije, budući da veliki broj izbeglica živi u drugim zemljama, prenosi Beta.

Uzorci krvi su neophodni za identifikaciju DNK metodom posmrtnih ostataka nađenih u grobnicama širom bivše Jugoslavije. Izveštaj o podudarnosti DNK upućuje na identitet sa sigurnošću od najmanje 99,95 posto, navodi se u saopštenju.