Godišnjica devetomartovskog mitinga

Procenjuje se da su one prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Predsednik Srpskog pokreta obnove i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Vuk Drašković, zapalio je sveće i položio cveće na Trgu Republike, povodom obeležavanja 14 godina od devetomartovskih demonstracija.

Drašković je pred oko 300 građana rekao da je 9. marta 1991. godine protiv Miloševićevog režima, koji je zemlju vodio u propast, “ustala da se bori najlepša Srbija”. “Posle tog udarca Milošević se više nikada nije oporavio”, rekao je Drašković.

Drašković je ocenio da je Srbija "i sada pred velikim iskušenjima - da li da ide putem ili stranputicom". "Svi koji smo od '91. godine do 2000. godine, bez obzira na političke partije i razmirice među nama, bili na jednoj obali reke, demokratskoj i antimiloševićevskoje, obavezni smo da ponovo branimo zemlju od narastajućeg talasa prošlosti koji preti da Srbiju ostavi bez budućnosti", rekao je Drašković ispred spomenika knezu Mihailu na beogradskom Trgu Republike.

"Milošević i njegov režim označeni su tada kao najveća nesreća srpskog naroda u našoj novijoj istoriji, i to u trenutku kada je ogromna većina građana Srbije najtvrđe, zajedno sa policijom i vojskom, njihovim tajnim službama i ekadronima smrti, bukvalno obožavala tog čoveka i ljude oko njega, rekao je Drašković.

Drašković je na Trg Republike došao sa bivšim članom Demokratske stranke Branislavom Lečićem i funkcionerom Građanskog saveza Srbije Ivanom Andrićem, a na postolje spomenika knezu Mihailu položio je venac sa cvećem i upalio je sveće.

Potpredsednik DS-a Dušan Petrović ocenio je ranije, na konferenciji za novinare, da je 9. marta 1991. godine "napravljeno prvo veliko pomeranje u polititčkom životu Srbije", i da je tada prvi put značajno uzdrman režim Slobodana Miloševića.

"Demokratska stranka je sa tadašnjim predsednikom stranke Dragoljubom Mićunovićem i predsednikom Izvršnog odbora Zoranom Đinđićem, kao i drugim članovima, zajedno sa drugim opozicionim strankama, učestvovala u tom značajnom događaju za noviju političku istoriju", rekao je Petrović.

Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake", a tada se protestovalo i zbog uređivačke politike državne Radio-televizije Beograd, koja je po prvi put nazvana "TV Bastiljom". Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.

U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povredjena su 203 demonstranta. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada gradjana. Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo bivše SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice tadašnje JNA izađu na beogradske ulice, a Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović, uhapšeni su nakon demonstracija.