Značaj 5. oktobra

Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su 5. oktobra 2000. u Beogradu. Na poziv tadašnje Demokratske opozicije Srbije okupilo se više stotina hiljada ljudi. Milošević je 6. oktobra priznao izborni poraz i čestitao tada novom predsedniku Savezne republike Jugoslavije Vojislavu Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona, dok je Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Na demonstracijama je povređeno više od 65 ljudi.

DOS podeljen, obeležavanje simbolično

Nekadašnji saborci iz Demokratske opozicije Srbije danas su podeljeni i zavađeni i samo su neki pojedinačno, nekim simboličnim gestom, obeležiti taj datum.

Povodom osme godišnjice od petooktobarskih promena, funkcioneri Demokratske stranke položili su cveće na grob Zorana Đinđića, predstavnici Demokratske stranke Srbije na spomenik poginule učesnice demonstracija Jasmine Jovanović, dok je LDP organizovao akciju u centru grada.

Funkcioneri, članovi i simpatizeri Demokratske stranke, povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena, okupili su se danas na grobu pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića.

5. oktobar je dan kada je Srbija nepovratno krenula putem demokratizacije, modernizacije i razvijanja evropskih vrednosti, saopštila je DS.

Do danas naše je društvo učinilo velike korake u pravcu razvoja demokratije, unapređenja institucija, zaštite ljudskih prava, ali i približavanju Evropskoj uniji, ocenjuje DS.

Spremni smo da dovršimo započete reforme i ispunimo sva obećanja data 5. oktobra 2000. i sačuvamo sećanje na sve one koji su se borili za demokratsku Srbiju, saopštila je Demokratska stranka.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik DS-a Bojan Pajtić ocenio je da je 5. oktobar "simbol rušenja jednog diktatorskog režima i okretanja nove istorijske stranice za Srbiju, ali je i simbol velikog broja propuštenih šansi".

Te šanse su propuštene, pre svega, zbog onog što se dogodilo 12. marta 2003. godine”, rekao je Pajtić i naveo da su tada "zaustavljene reforme društva i približavanje Srbije evropskoj porodici naroda".

"Međutim, istorijska šansa nam se ponovo vratila i na najbolji mogući način je moramo iskoristiti", naveo je Pajtić obraćajući se pokrajinskom odbora DS-a u Vojvodini. Liberalno-demokratska partija organizovala je akciju u centru grada, povodom osme godišnjice petooktobarskih promena.

Prisutnima se obratio član Predsedništva Zoran Ostojić i predsednica političkog Saveta LDP-a Vesna Pešić.

Pešićeva je rekla da veruje da ideja 5. oktobra nije izneverana, jer je to istorijski trenutak za građane Srbije koji prevazilazi aktuelna politička dešavanja.

"Ono što je za mene ohrabrujuće je što mislim da se Srbija više nikada tamo neće vratiti. Ja tako to razumem. A, šta će da rade partije, pa nisu partije alfa i omega nečega što se nama u životu dešava. Znači, kakve god one koalicije pravile, kako god se s kime združivale na nekom lokalu, to nikakve veze nema sa jednim istorijskim događajem, kako ja vidim 5. oktobar", rekla je Vesna Pešić, funkcionerka LDP-a.

Nada Kolundžija, Miloš Aligrudiæ (FoNet, arhiva)

5. oktobar obeležila je i Demokratska stranka Srbije.

U ime lidera ove stranke, funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić položio je venac na spomenik Jasmine Jovanović.

Aligrudić je, po polaganju venca, izjavio da proces demokratizacije u Srbiji još nije završen i da se Srbija i dalje bori za ostvarenje državnih i nacionalnih interesa.

Potpredsednik DSS-a je rekao i da je žrtva Jasmine Jovanović pouka da u Srbiji nikada više zbog unutrašnjopolitičkih sukoba ne sme pasti nijedna žrtva.

Aligrudić tvrdi da ta stranka nije napustila principe zacrtane petog oktobra.

“Mislim da smo na tragu tih očekivanja uvek bili i da smo i danas na istom političkom stanovništu i da se od tada ništa nije promenilo. Na žalost, menjaju se drugi, drugi beže od principa koje smo zajedno zacrtavali, i odlaze u nešto što nije dobro za razvoj cele države. Što se tice DSS-a, mi isto mislimo ono što smo mislili 2000. godine i 5. oktobra”, rekao je Aligrudić.

Žarko Koraæ (Beta, arhiva)

Gostujući u "Dizanju" B92, jedan od učesnika petooktobarskih demonstracija Žarko Korać kaže da je ponosan na 5. oktobar, i da njemu, kao i svima onima koji su učestvovali na demonstracijama smeta ponovno vraćanje na političku scenu najbližih Miloševićevih saradnika.

"Osećam se vrlo loše, kao i većina učesnika petooktobarskih promena, s tim što tu ima jedan poseban problem. Tu su, u stvari, ljudi koje je sam Dačić i rukovodstvo SPS-a sklonilo, a sad, pošto loše stoje u svom biračkom telu, ili smatraju da stoje, oni vraćaju kadrove koj su sklonjeni. Znači, Gorica Gajević i svi ovi ljudi koji se pojavljuju, to su ljudi koji više nemaju nikakvu ulogu u SPS-u. Iz taktičkih razloga on vraća one ljude koje on, u stvari neće, mislim ne on, mislim rukovodstvo sadašnje, tako da je stvar još gora", rekao je Korać.

Ključni događaj ili neznatne promene

Mišljenja o 5. oktobru se razlikuju - dok je za neke to i dalje ključni događaj u novijoj istoriji, drugi misle da su promene bile znatno manje nego što se u početku mislilo.

Danas je teško da bi se nekadašnjih 18 stranaka DOS-a složilo o značaju 5. oktobra. Neki od njih nisu bili raspoloženi da uopšte govore o tome, a interesantno je da, kako godine, prolaze opada broj zainteresovanih sagovornika.

(FoNet)

Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije i predstavnik građanske i propevropske opcije kaže da je nesumnjivo reč o veoma značajnom događaju koji je promenio Srbiju.

"Treba građani ipak da se podsete kako je Srbija izgledala. To je bio jedan masovni revolt kojim se Srbija jednim, velikim delom iskupila za veliku podršku Slobodanu Miloševiću devedesetih godina", kaže Korać. "Međutim, takav događaj uvek stvori nade kod ljudi, posebno kad se gleda u odnosu na to kako je Srbija izgledala prethodnih godina i onda ljudi, kada o tome govore, nekada osećaju izvesno razočarenje. Dodao bih da je ogroman udarac toj Srbiji ubistvo premijera Zorana Đinđića", navodi on.

"Srbija je danas zemlja koja se teško, sa velikom mukom demokratizuje, ali sve to ne bi bilo moguće da nije bilo 5. oktobra. Koliko god to izgleda neverovatno, verujem da bi Milošević i dalje bio na vlasti i Srbija bi propadala i ne želim ni da mislim kako bi to izgledalo", kaže Žarko Korać.

Sa druge strane, čovek slavljen pre osam godina kao heroj, Velimir Ilić, lider Nove Srbije i predstavnik opozicione narodnjačke koalicije, smatra da se skoro ništa nije promenilo, tj. da su promene bile samo površinske.

"Evo, sada se ne zna ko je koga pobedio 5. oktobra, u Vladi imamo i jedne i druge. Sve je isto, samo Slobe nema", kaže Ilić.

"Ne radi se o socijalistima, već o nekim drugim ljudima koji su tada postali moćni i kontrolisali i te socijaliste. Socijalisti su, ima tu i finih ljudi, ali mi znamo koje firme, koji su pojedinci tada imali moć i sve kontrolisali i to i sada rade. Svi dolaze na poklonjenje kod njih, oni kreiraju i spoljnu i unutrašnju politiku i finansijsko tržište i sve kompletno", navodi Ilić. "Oni tajkuni koji su bili pre toga, za vreme JUL-a, sada su još bogatiji, jači, moćniji i kompletnu politiku države stavili su pod svoju kontrolu", dodaje Velimir Ilić.

Inače, prve tri godine Ilić je obeležavao 5. oktobar dolazeći sa grupom Čačana i nekoliko kamiona u Beograd, što nije nailazilo na širi odziv njegovih kolega iz DOS-a.

Istoričar Predrag Marković kaže da svako društvo ima neke datume oko kojih se okuplja, ali da kod nas izgleda ni o tome ne može da se postigne konsenzus.

"Nastala je velika borba među samim učesnicima 5. oktobra, jedan deo je pokušao da monopolizuje 5. oktobar i da tvrdi da su oni jedini pravi baštinici. Nekako, njima je neprijatno da to dele sa Veljom Ilićem i Koštunicom ili sa nekim drugim", kaže Marković.

"Ne postoji ni konsenzus oko učesnika. Jedan deo pokušava da optuži drugi deo da se samo lažno borio protiv režima, a da ne govorimo o tome da sada postoji drugačiji politički odnos u državi, podela na revolucionare i kontrarevolucionare", dodaje Predrag Marković.