Dačić: Pobednika nema, sve je dogovoreno

On je kao netačne odbacio spekulacije da u vrhu vlasti postoji ozbiljno neslaganje oko rešavanja kosovskog problema. Naime, tvrdi da su se svi partneri u vlasti složili oko pojedinih formulacija u dokumentima, a oko kojih su ”postojala različita viđenja”.

Iz konačne verzije platforme izbačeno je nekoliko spornih stavki - odredba o prekidu tehničkog dijaloga, katalonski model, demilitarizacija KiM koju bi garantovale snage EU i vojske Srbije i Albanije - što mnogi vide kao pobedu vaše ”taktike” nad Nikolićevom?

- Ova dokumenta nisu rezultat nikakvog ”nadmetanja”, već dugih razgovora i konsultacija u kojima smo se trudili da pronađemo što bolje formulacije. Konačan tekst je usaglašen sa svim političkim faktorima na vlasti, uključujući i predsednika Tomislava Nikolića. Pojedine odredbe smo prosto formulisali na način za koji smatramo da je najbolji. Nije bilo svađa, nije bilo nesuglasica, već razgovora o tome koju taktiku primeniti da bi platforma ostvarila naš cilj, a to je dobijanje datuma pregovora sa EU. Kažete da u ovim dokumentima Beograd prvi put nudi konkretno rešenje za naše institucije na Kosovu. Ima li razloga za strah Srba iz Pokrajine da će se država povući sa severa i praktično ih gurnuti u krilo prištinskih vlasti?

- Srbija je bila i biće prisutna na Kosovu, to se ne dovodi u pitanje. Nijednog svog građanina, ma gde on živeo, nećemo ostaviti na cedilu i vetrometini. U platformi je predložena jedna vrsta autonomije srpskih opština, odnosno zajednica srpskih opština. One bi trebalo da imaju svoje izvorne nadležnosti. Srbija do sada nikada nije to uradila. Trebalo je ranije raditi na formiranju te autonomije, ali, sad, šta je tu je. Došli smo u situaciju da neko sad traži da ih ukinemo, da to više ne budu institucije Srbije, a ne zna se čiji su to onda organi i kome će da pripadnu.

Hoće li to pitanje biti na dnevnom redu vašeg narednog sastanka sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, u Briselu, 17. januara?

- Da. Pričaćemo i o tome šta se dešava sada sa tim paralelizmom. Potrebne su nam institucije koje će da priznaju i Priština i Srbi na Kosovu.

Kakve su prve reakcije Brisela i međunarodne zajednice na platformu i rezoluciju?

- Usvajanje ovih dokumenata nema za cilj da bilo koga provocira ili natera na nekakve reakcije. Platforma i rezolucija idu u korist pregovora koji se vode u Briselu. Sve što ova vlada radi oko Kosova ide u prilog unapređenja i podsticanja dijaloga, ne njegovog kočenja. Najvažnije u svemu ovome je da idemo dalje u dijalogu, jer jedino kroz razgovore možemo da postignemo ono što želimo.

Kakve instrukcije je naš pregovarački tim u dijalogu sa Prištinom dobio od Vlade u vezi sa naplatom carina i ostalim dažbinama na administrativnim prelazima?

- Naši ljudi se bore u Briselu na sastancima radnih grupa kako bi pronašli što povoljnija rešenja za IBM. Očekujem da se u roku od sedam dana utvrde jasna pravila igre i postigne dogovor oko naplate carina i ostalih dažbina, kao i koliko će se novca vraćati srpskoj zajednici na Kosovu. Do rešenja treba da dođe 17. januara i do sada nije predviđena nikakva promena stanja na terenu. Ukoliko dođe do promene, Srbija je nikada neće prihvatiti.

Ostalo je još nekoliko nedelja do martovske odluke Evropskog saveta o datumu za početak pregovora sa EU? Kolike su realne šanse za to? Hoće li sve ovo što vlada radi biti dovoljno za pozitivnu ocenu?

- I sa i bez rezolucije i platforme, situacija je veoma teška. Tu će se zaista voditi teška borba, ali učinićemo sve da taj ishod bude pozitivan, jer smatram da je to od našeg najvećeg nacionalnog interesa.

Stiče se utisak da ovaj vaš stav ne dele podjednako svi partneri u Vladi i da postoje ozbiljna razmimoilaženja oko nekih od ključnih pitanja, kao što su evropske integracije, borba protiv korupcije... Koliko je koalicija stabilna ili su zaista na pomolu novi izbori?

- Izbori mogu da budu kad god hoćete. Ali, da li iko može i da pomisli da bih kao premijer radio sve ovo što radim, nastavljao razgovore sa Tačijem, a da onda sve to za nekoliko nedelja ili meseci padne u vodu zato što ćemo raspisati izbore? Ova vlada neće pasti ni zbog platforme, ni zbog borbe protiv korupcije, ni zbog Darka Šarića.

Da li spoljna politika Srbije i dalje ostaje ”oslonjena” na četiri najvažnija stuba - EU, Rusija, SAD i Kina - ili ćemo početi da se okrećemo partnerstvima sa još nekim zemljama?

- Imamo više stubova u spoljnoj politici, ali nismo uradili dovoljno ni po jednom. Želimo da obnovimo i razvijemo saradnju sa zemljama koje su nam ranije bile tradicionalni partneri. I dalje postoje zemlje u kojima je ”Tito” i dalje čarobna reč. Na primer, uskoro ćemo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima potpisati krovni sporazum o strateškoj saradnji dveju zemalja, posebno u oblastima vojne i avioindustrije, poljoprivredi, energetici...