Strah se širi: Srbija prati Albaniju - skok 300 %

To je izazvalo strahovanje da će nestati planinske reke i raznovrsrtan biljni i životinjski svet.

Albanija je na čelu sa 81 branom u izgradnji, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina grade 71 hidrocentralu, a samo Srbija planira još 800 projekata.

Britanski "Gardijan" danas piše da je u zoni koja se proteže od Slovenije do Grčke u planu oko 2.800 brana od kojih 37 odsto u zaštićenim zonama prirode - nacionalnim parkovima i u područjima kja je EU zaštitila mrežom "Natura 2000".

Teške mašine već prave nove vodotoke na 187 gradilšta, dok ih je 2015. godine bilo samo 61, pokazalo je straživanje "Fluviusa", konsultanta za projekte uz podršku UN i EU.

Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann), direktor nevladine organizacije "RiverVoč" (RiverWatch) koja je naručila istraživanje, kaže da je većina projekata mala i mahom u planinama, što ima pogubne posledice po prirodu.

"Oni preusmeravaju vodu u cevovode i korita reka ostavljaju prazna", rekao je Ajhelman i upozorio: "To je katastrofa za lokalno stanovništvo i životnu sredinu. Za mnoge vrste riba i insekata, kao što su vilini konjici i proletnjaci, to je kraj".

Jedna od vrsta proletnjaka - Isoperia Vjosae, otkrivena je jedino u albanskoj reci Vjosa ove godine tokom ekspedicije u kojoj je učestvovalo 25 naučnika.

Oni su našli i jednu ribu za sada bez naziva koja ranije nije uopšte bila poznata nauci.

Od onoga što Ajhelman zove "cunamijem brana", već su u opasnosti dunavski losos i prespanska pastrmka.

Naučnici su reku Vjosu opisali kao jedistveno i dinamično eko-utočšite za mnoge vodene vrste koje su nestale širom Evrope.

"Većina tih održivih zajednica, kako se očekuje, nepovratno će nestati kao posledica izgrađe brana za hidrocentrale", istakao je direktor "RiverVoča".

Međutim, ministar energetike Albanije, Damijan Điknuri (Damian Gjiknuri) rekao je za "Gardijan" da će dve planirane veće hidroelektrane na Vjosi omogućavati "prolaz ribama preko obilaznice za ribe".

"To rešenje je zasnovano na najboljoj ekološkoj praksi koja se danas pimenjuje sa ciljem smanjenja uticaja velikih brana na kretanje vodene faune", istakao je Điknuri.

Albanski ministar je osporio nalaze iz istraživanja, rekavši da se u Albaniji grade samo dve "visoke brane".

Po njegovim rečima, većina ostalih su male brane, bez akumulacija, koje zavise od sezonskog priliva vode. Takve hidroelektrane proizvode manje od 10 MW struje i stoga za njih nisu potrebne procene uticaja na životnu sredinu.

Međutim, kod malih brana se često ne planira budžet za ublažavanje uticaja na prirodu, a dozvoljava se postavljanje turbina u pravilnim razmacima duž vodenih tokova što, kako su ocenili u Svetskom fondu za prirodu, ima veliki zbirni negativan uticaj.

Brane nisu pretnja samo vodenom svetu, već i ljudima.

Od 2012, prema istraživanju koje je finansirala EU, sukobi zbog izgradnje brana između velikih energetskih kompanija i poljoprivrednika koji žive pored reka, za posledicu su imali jedno ubistvo i jedan pokušaj ubistva.

Istraživanje je ukazalo i na tri smrti povezane s radovima na branama i više desetina hapšenja, povezanih s "talasom" projekata hidroelektrana u Albaniji.

Điknuri je rekao i da se albanska vlada obavezala da područje uzvodno od planirane brane Kalivači, visoke 50 metara, na reci Vjosi, proglasi za nacionalni park i tako spreči dalju izgradnju hidroelektrana.