"U Srbiji nisam mogao da radim u struci"

Srđan Ignjatović je završio medicinu u Nišu, ali će anesteziolog postati u Vupertalu, gde živi sa porodicom.

Nakon što je završio Medicinski fakultet u Nišu 2006. godine, Srđan Ignjatović se našao u praznom prostoru. Posao u struci nije našao, pa je počeo da radi kao prodavac lekova za farmaceutsku kuću.

"Nikakve šanse nisam imao da se zaposlim u Kliničkom centru na primer i zato sam aplicirao kod farmaceutskih kuća. Zbog tog posla putovao sam po Srbiji non-stop. U tom trenutku moja plata je bila veća nego što je plata lekara ili lekara specijaliste. Međutim, nisam se za to školovao, nisam za to učio fakultet, i nisam bio zadovoljan. Želeo sam da radim ono za šta sam se školovao”, počinje svoju priču za DW Srđan Ignjatović, danas specijalista anesteziologije u Vupertalu u Nemačkoj.

"Znao sam ja i dok sam studirao da od posla u Nišu nema ništa, to je bilo jasno. Ipak, sve dok traju studije, ti se nadaš da će se ipak nešto promeniti. Pošto se ništa nije promenilo, čak sam planirao da idem u neko selo, bilo gde u Srbiji da radim kao lekar, ali ni to nije bilo moguće. Na kraju, od kolege sa kojim sam studirao saznam da se preselio u Nemačku i da je dobio i specijalizaciju. Tako sam i ja odlučio da uradim isto”, objašnjava Srđan.

Posle prvog razgovora za posao, mladom lekaru bez dana prakse stigao je odgovor – dobio je šansu da uči jezik, dobije posao i željenu specijalizaciju. Kaže da je bio u šoku, jer lekar u Srbiji može da očekuje sve sem posla. Njegova neverica je bila utoliko veća jer u tom trenutku, osim što nikada nije radio kao lekar, nije znao ni nemački jezik.

"U tom trenutku ja nisam obukao mantil godinama, još od fakulteta, to su četiri godine, zatim, nemam praksu u ruci, radio sam nešto sasvim drugo, a o jeziku da ne govorimo. Jer, da sam planirao od početka da odem, učio bih jezik. Ovako, u početku je baš bilo teško, počev od skupljanja papira, trebala mi je viza, a zbog jezika nisam mogao odmah da izađem na ispit i polažem aprobaciju. Prelazio sam iz bolnice u bolnicu u nekoliko nemačkih republika. Tek u trećoj bolnici sam imao malo više sreće da uspem da savladam osnovne stvari u oblasti anestezije i da krenem da radim”, priča nam Srđan.

Od tada je promenio još dve bolnice, pa je od 2015. u Vupertalu, gde su mu se rodila i deca. Srđan kaže da ga je prevelika želja da radi kao lekar naterala da istraje čak i u najtežim trenucima, budući da je otišao u Nemačku ne znajući šta ga čeka. A čekale su ga i promene zakona zbog kojih nije odmah mogao da dobije vizu. Ipak, Srđanov trud je urodio plodom, a 2013. godine mu se pridružila i supruga Biljana, koja još nije stekla uslov da se zaposli u Nemačkoj. Kako je u Srbiji završila Višu poslovnu školu za carinike, moraće, kaže, na prekvalifikaciju.

Iako u ovom trenutku samo Srđan zarađuje i izdržava celu porodicu, ova četvoročlana porodica živi, kako sami kažu, sasvim lep i pristojan život. Osim prijatelja i familije iz Srbije, u Nemačkoj im ne nedostaje baš ništa.

"Radim mnogo, tu su i dežurstva, i to puno njih u toku meseca. Ipak, od plate koju zaradim možemo normalno da živimo, možemo da idemo i na letovanje, i na zimovanje, možemo da putujemo i po Nemačkoj i po Evropi. Svaki Nemac jedva čeka vikend da može da putuje. To je jedan normalan život”, kaže Srđan i dodaje da je svestan da njegove kolege iz Srbije sa svojom platom ne mogu tako da žive.

Novac je jedan od najvažnijih faktora koji lekare odvodi iz Srbije za Nemačku, ali svakako nije jedini. Srđan Ignjatović za DW kaže da je još jedan bitan razlog odlaska lekara – praksa. "U Srbiji iskusni lekari ne žele da uče mlade lekare, znanje čuvaju za sebe ili za svoje (svoju decu). U Nemačkoj te odmah bacaju u vatru i cilj im je da se što pre osamostališ i da sasvim samostalno bez nadzora radiš svoj posao, ono zbog čega si tu”, kaže Srđan.

Mlada porodica Ignjatović ne žali što je otišla iz svoje zemlje, kažu - otišli bi opet. Mnogi prijatelji im zavide, ali postoje stvari koje oni vide kao prednost onih koji su ostali:

"Oni su tu sa svojim roditeljima, u kući u kojoj su odrasli, u ulici u kojoj su odrasli, viđaju prijatelje svakog dana. I mi imamo tamo prijatelje sa kojima se redovno i često družimo, ali ipak je drugačije kada odeš iz svog kraja u kom si odrastao. Druga važna stvar, boli me to što neću biti tu kada budem bio potreban mom ocu ili Biljaninim roditeljima, onda kada onemoćaju. Ja ću tada kao lekar lečiti nekog drugog, a oni će ovde biti sami”, kaže Srđan Ignjatović.

Nišlija Srđan Ignjatović nije ni prvi ni poslednji lekar koji je otišao iz svoje zemlje. Zbog njegovih i drugih iskustava, veliki broj studenata medicine ili svršenih lekara uči jezik kako bi potražili posao u Nemačkoj. Srbija međutim, nema preciznu evidenciju koliko je lekara otišlo iz Srbije. Podaci Lekarske komore, međutim, pokazuju da je u prethodne dve godine izdato više od 2.000 sertifikata dobre prakse koji su potrebni za zaposlenje u inostranstvu.