Nemci u škripcu: Uz azil daju stan, hranu i 350 €

Iako je Nemačka osmislila plan finansiranja za izbeglice, sredstva namenjena saveznim državama i opštinama su nedovlljna i oni traže da se teret ravnomernije rasporedi između njih i savezne vlade.

U Nemačku je prošle godine, prema procenama, došlo više od milion izbeglica, a nemačko Ministarstvo finansija računa da će za zbrinjavanje izbeglica do 2020. godine biti potrebno 93,6 milijardi evra.

Taj novac biće izdvojen za smeštaj, integraciju, ali i za borbu protiv razloga zbog kojih ljudi napuštaju ratna područja, prenosi Radio Dojče vele.

Ministarstvo finansija procenjuje da će ove godine u Nemačku doći 600.000 izbeglica. Iduće godine, taj broj bi trebalo da iznosi 400.000, a sledećih godina 300.000 godišnje. Prošle godine je u Sistemu za registraciju i raspodelu izbeglica (EASY) registrovano više od milion izbeglica. Od toga je 477.000 zatražilo azil, navodi se u prilogu nemačkog radija.

Nemačkim zakonom je regulisano da potražioci azila dobijaju sve što im je potrebno za život: hranu, odeću, lekove i aparate za domaćinstvo. U prihvatnim centrima samci umesto toga mesečno dobijaju 135 evra. Ukoliko tražioci azila više ne žive u prihvatnim centrima, mesečno dobijaju 354 evra. Osim toga, država preuzima stanarinu i ostale troškove.

Od novembra 2015. godine tražioci azila i osobe koje imaju tzv. „trpljeni boravak“ (Duldung) i koje imaju „dobre perspektive da dobiju pravo boravka“ imaju mogućnost pohađanja kurseva integracije.

Ti kursevi, se, dodaje Dojče vele, sastoje od kursa nemačkog jezika, 600 školskih časova, kao i tzv. kursa orijentacije, koji traje 60 školskih časova. Polaznici kursa integracije na kraju bi trebalo da govore nemački jezik na tom nivou da mogu bez problema da počnu da rade u nekom preduzeću.

U međuvremenu je daleko više zainteresovanih za te kurseve nego što ima slobodnih mesta.

Troškove zbrinjavanja izbeglica u Nemačkoj snose savezna vlada i savezne pokrajine koje novac dalje prosleđuju gradovima i opštinama koji finansiraju ustanove za prihvatanje izbeglica, školovanje dece izbeglica ili brigu o maloletnim izbeglicama koje su u Nemačku stigle same.

Budžeti mnogih opština su kroz te izdatke veoma opterećeni, navodi se u tekstu.

Prošlog septembra nemačka vlada je obećala da će saveznim pokrajinama, paušalno, po izbeglici, da izdvoji po 670 evra. Taj iznos biće isplaćivan sve dok ta osoba prima pomoć regulisanu zakonom o pomoći koja se pruža potražiocima azila.

Međutim, ubrzo se ispostavilo da ta suma nije dovoljna i da je saveznim pokrajinama potrebno više novca

Sa 670 evra se pokriva samo 20 odsto sume koju za izbeglice izdvajaju savezne pokrajine, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel kada se u aprilu sastala s premijerima nemačkih saveznih pokrajina.

Zato je, kako se navodi, ispravan predlog saveznih pokrajina i opština o pravednoj i fer raspodeli tereta.

Savezne pokrajine, naime, traže da savezna savezna vlada preuzme polovinu troškova, a odgovor na pitanje hoće li tako i biti trebalo bi da bude donesen na sastanku koji će biti održan 31. maja.

Pod posebnim su teretom veliki gradovi, prenosi Dojče vele.

Urbana područja i veliki gradovi posebno privlače izbeglice, jer tamo žive njihovi sunarodnici i tamo imaju bolje šanse na tržištu rada.

U glavnom gradu Berlinu, koji je ionako u finansijskim problemima, smatraju da će ove godine za zbrinjavanje izbeglica morati da izdvoje 900 miliona evra. Gradski senat je u budžetu planirao samo 600 miliona i nada se pomoći savezne vade.

To ipak ne znači da će država morati da se zadužuje, jer su prihodi od poreza u Nemačkoj u porastu i mogu da pokriju troškove za zbrinjavanje izbeglica, navodi Dojče vele.