Evropa u šoku, zašto beže petrodolari?

To je, kako ocenjuje agencija Rojters, još jedan znak da se petrodolari povlače sa svetskih tržišta.

Azijski fondovi su, u međuvremenu, nastavili da povećavaju evropske udele, prema podacima savetodavnog servisa tehnološkog indeksa Nasdak, koji pravi analize o aktivnostima akcionara i investitora.

Od maja ove godine, monetarne vlasti Saudijske Arabije prodale su 1,2 milijarde dolara vredne akcije iz široke Nasdakove datoteke evropskih klijenata. To čini 13 odsto njenog udela, vrednog 9,2 milijarde dolara, koje drži u evropskim preduzećima a koje prati Nasdak.

Norveška banka za upravljanje investicijama prodala je 1,1 milijardi dolara - oko 2,0 odsto od njenog 57,5 milijardi dolara vrednih tržišnih udela, dok su investicione vlasti Abu Dabija smanjile svoje udele vredne 3,6 milijardi dolara u evropskim kompanijama za oko 300 miliona dolara.

"Tokom 2015. godine, sva tri najveća naftno zavisna suverena fonda smanjuju svoje vlasničko učešće u regionu, ubrzavajući taj trend u drugom i trećem kvartalu ove godine", izjavio je Aleksandar Fri, analitičar iz Nasdakovog savetodavnog servisa.

Podaci se temelje na uzorku od 159 evropskih kompanija, s tržišnom vrednošću od 1,87 biliona dolara, i obuhvataju akcije firmi počev od maloprodaje i telekoma do finansijskih institucija i komunalnih preduzeća.

Pad cena nafte (sirova nafta "brent" je pojeftinila za više od 60 odsto od leta 2014.) vrši pritisak na proizvođače "crnog zlata" da zauzdaju potrošnju ili da likvidiraju imovinu.

Ove godine će izvoznici imati na raspolaganju do 750 milijardi dolara zarađenih od nafte i za dodatnih 100 milijardi dolara posegnuti kod centralnih banaka i državnih ratnih fondona, navodi se u studiji banke "JPMorgan".

Suvereni fondovi i oni koji upravljaju deviznim rezervama smanjiće kupovinu obveznica za dve godine, zaključno sa 2015, za 90 milijardi dolara, dok će kupovina akcija pasti za 200 milijardi dolara, ocenio je "JPMorgan" u saopštenju objavljenom krajem prošle nedelje.

Centralna banka Saudijske Arabije, koja služi kao fond vodećeg svetskog izvoznika nafte, smanjuje svoje rezerve od kraja 2014. Njena neto aktiva u inostranstvu smanjila se za 6,6 milijardi dolara u avgustu, pošto su investicije likvidirane kako bi se zapušile budžetske rupe.

"To je prilicno zastrašujuća situacija", naveo je Aleksandar Fri.

Očekuje se da će Norveška ove godine posegnuti za neto sredstvima iz svog suverenog fonda ove godine, prvi put o njegovog osnivanja, kako bi nadoknadila nedostajuća sredstva zbog smanjenja poreza, mere koju je kreirala kako bi stimulisala ekonomiju.

Norveški suvereni fond, vredan 830 milijardi dolara, najveći je na svetu, i u njegovom vlasništvu je oko 1,3 procenta svih akcija u svetu.