Gardijan: Grčka kriza kao Sarajevski atentat

Urednik ekonomske rubrike Leri Eliot navodi da "odluka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da održi referendum na kojem će se Grci izjasniti o predloženom sporazumu sa poveriocima, ima veliki potencijal da postane novi sarajevski momenat".

List podseća da je pre 101 godine na ulicama Sarajeva ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i ukazuje na to da, iako taj događaj na početku nije privukao veliku pažnju, šest nedelja kasnije Evropa je bila u ratu.

Kriza se ne odnosi samo na bankrotstvo Grčke, iako je to realna pretnja, a nije u pitanju ni činjenica da su kreditori ''preterali'' u pregovorima, iako sigurno jesu. U pitanju je budućnost samog evra.

U narednim danima će se sigurno dosta govoriti o grčkoj situaciji, a tri vodeća evropska pregovarača - predstavnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, Žan Klod Junker iz Evropske komisije i Mario Dragi iz Evropske centralne banke - nadaju se da će Cipras izgubiti na referendumu zakazanom za nedelju.

U tom slučaju, grčka vladajuća koalicija Sirza morala bi da održi izbore, a povratak vlade predvođene recimo Novom demokratijom, partijom desnog centra, otvorio bi mogućnost da Atina pristane na zahteve trojke.

Međutim, ne postoje garancije da će se ovo destiti, navodi list.

Predstavnici trojke su prošle nedelje bili uvereni da će Cipras prihvatiti finalni predlog, ali su pogrešili. MMF, ECB i Evropska komisija su napravili fatalnu pogrešnu procenu i sada nemaju kontrolu nad situacijom.

Prethodnih nedelja grčke banke ostale su otvorene samo zahvaljujući tome što je Dragi obezbedio sredstva za kompenzaciju tokova kapitala, a jučerašnja najava hitnog privremenog zatvaranja banaka i kontrole kapitala pokazuje koliko je situacija ozbiljna.

I dok Nemačka traži hitno okončanje pomoći za likvidnost navodeći da evropski poreski obveznici ne bi trebalo više da budu izloženu riziku izlaska Grčke iz zone evra, ECB okleva da donese odluku, koja bi nedvosmisleno bila politička, a kojom bi se pojačao pritisak na grčke banke.

U svakom slučaju, Grčku očekuje sedmica neizvesnosti. Cipras je juče preduzeo, čini se, neizbežan korak radi obezbeđivanja kontrole banaka i sprečavanja odliva novca iz zemlje, a vlada takođe priprema planove za slučaj napuštanja Evrozone.

Cipras i ministar finansija Janis Varufakis kažu da iako im to nije želja ili namera, ako rezultat referenduma podrži stav vlade, alternative neće biti.

U međuvremenu, počela je i igra svaljivanja krivice. Kreditori tvrde da su ponudili Grčkoj dogovor koji bi joj obezbedio buduće finansiranje u zamenu za reforme i budžetske uštede što bi ubrzalo ekonomski oporavak zemlje.

I dok Kristin Lagard upozorava da Grci neće dobiti drugu ponudu i da isti uslovi neće važiti i nakon referenduma, grčki zvaničnici odbijaju predlog trojke kao "ponižavajući ultimatum".

Da je Grčka izvan Evozone, MMF bi savetovao Atinu da devalvira svoju valutu, a kreditore da pristanu na manju otplatu duga. Ova opcija, međutim, nije moguća za Grčku. Devalvacija nije moguća, a evropske vlade ne prihvataju ideju otpisa dugova, tako da je jedino rešenje za Grčku smanjenje plata i penzija.

I dok u SAD ili Velikoj Britaniji postoji mogućnost prenosa sredstava, recimo iz razvijenijih u manje razvijene oblasti, u Evrozoni to nije moguće, navodi "Gardijan".

Evropskoj uniji su pristupile i one zemlje koje teško mogu da se izbore sa jakim ekonomijama poput Nemačke, a pakt za stabilnost i ekonomski rast, osmišljen radi obezbeđivanja zajedničkih mera budžetske kontrole, loša je zamena za fiskalnu uniju, piše list.

Od samog početka bilo je očigledno da je jedini mehanizam za zemlju u ozbiljnoj ekonomskoj krizi rigorozna štednja. Primer Grčke, kako se ističe, pokazuje šta se desi kada politika nadjača ekonomiju.

Ukoliko Grčka bude napustila Evrozonu, srušiće se ideja o evru kao neopozivoj valuti, a svaka vlada koja zapadne u krizu ubuduće će imati grčku opciju devalvacije kao alternativu rigoroznoj štednji.

Jednako važno je i da će finansijska tržišta to znati, pa će vršiti pritisak na ranjive zemlje. Zbog toga je Grčka zapravo egzistencijalna kriza zone evra.

I mada bi odgovor na to mogao da bude da je Grčka mala, beznačajna zemlja, a evro snažan kao jedinstvena valuta, diplomate u evropskim prestonicama krajem juna 1914. imale su veoma sličan stav, zaključuje list.