EU u utorak o Južnom toku

To je agenciji Beta prenela Ana Kaisa Itkonen, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Migela Arijasa Kanjetea, a evropski izvori su agenciji Beta rekli da će Srbija, koja nije članica EU, ali je uključena u Južni tok, biti neposredno upoznata s raspravom i zaključcima ovog sastanka.

Junker je, rekavši da EU ne želi da odbaci Južni tok, reagovao na saopštenje ruskog predsednika Vladimira Putina da je EU postavila prepreke za izgradnju Južnog toka i da je Rusija, umesto preko Bugarske, postigla sporazum s Turskom da takav gasovod velikog kapacieta za snabdevanje Južne Evrope gradi ispod Crnog mora do velikog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici.

Osam članica EU, koje su potpisale sporazume s Rusijom o učešću u izgradnji Južnog toka, i potpredsednik EK Šefćović, zadužen za Energetsku uniju EU, u utorak će na margini zasedanja ministara za energetiku evropske dvadesetosmorice temeljito razmotriti da li je i kako moguće projekat ovog gasovoda usaglasiti s propisima EU i Evropske energetske zajednice o slobodi konkurencije na evropskom energetskom tržištu.

Junker je posle susreta s bugarskim premijerom Bojkom Borisom ocenio da je Rusija obustavom izgradnje Južnog toka "ucenila Bugarsku", dok je Putin bio mišljenja da EU Bugarskoj, koja bi od prometa gasa imala godišnju dobit od 400 miliona evra, nije dozvolila da postupi na suverena država.

Predsednik EK je naglasio da se Južni tok može izgraditi uz poštovanje propisa EU i podvukao da će Unija "preduzeti sve nužne korake za poboljšanje naših odnosa s Rusijom, ali to ne zavisi samo od volje EU, Evropske komisije - jer da bi se igrao tango potrebno je dvoje".

"Lopta je u dvorištu Moskve", dodao je Junker, dok je Borisov izrazio nadu da će "za sve te tehničke pojedinosti moći da se nađe rešenje".

Prema izvorima EU, na sastanku ministara za energetiku u utorak će biti razmotreni planovi za upotpunjivanje jedinstvenog energetskog tržišta Unije, sprovođenje strategije ekonomskog napretka EU do 2020. i biće dobijena i informacija Predsedništva EU o "nedavnim razvojima na polju spoljnih energetskih odnosa".

SAD, Poljska i baltičke zemlje, su najoštriji protivnici izgradnje Južnog toka jer smatraju da se time povećava zavisnost Evrope od isporuka ruskog gasa, a isto misli i Ukrajina koja tvrdi da bi to jako umanjilo važnost protoka ruskog gasa u EU preko ukrajinske teritorije.

Ccelnik ruske kompanije Aleksej Miler je posle najave Putina o obustavi projekta Južni tok i izgradnji novog velikog gasovoda do čvorišta na tursko-grčkoj granici saopštio da će Ukrajina time potpuno izgubiti značaj kao tranzitna teritorija za gas.

Viktor Orban, premijer Mađarske, koja je veoma voljna da izgradi deonicu Južnog toka na svojoj teritoriji, ocenio je da je "Evropska unija neumorno radila na tome da podrije projekat Južni tok".