Ne vredi, Rusija i dalje broj jedan

Ekonomisti francuskog Instituta za stabilnost i međunarodne odnose(IDDR) tvrde da je uloga takozvane gasne revolucije u SAD znatno preuveličana i napominju da Amerikanci ne mogu u Evropi uspešno zameniti ruske i druge velike isporučioce gasa.

Ruski gasni gigant Gasprom je, inače, lani povećao izvoz gasa u Evropu, u poređenju sa 2012. godinom, za 23,8 odsto, na 139,32 milijarde kubika, a operativno rukovodstvo te kompanije najavilo je plan daljeg jačanja prisustva na tom tržištu.

Najveće protivljenje mogućem uvođenju gasno-naftnog embarga Moskvi do sada je iskazala Nemačka. To je i razumljivo ako se zna da prva ekonomska sila Evrope više od četvrtine potreba za tim energentima pokriva uvozom iz Rusije.

Nakon što je većina građana Krima na referendumu održanom 16. marta odlučila da izađe iz sastava Ukrajine i priključi se Rusiji, a zvanična Moskva to odmah prihvatila, EU je kao jednu od mogućih sankcija najavila i embargo na ruski gas "ukoliko ukrajinska kriza eskalira". Stručnjaci IDDR ukazuju u pomenutoj analizi da je proizvodnja gasa u SAD, tokom razdoblja 2005-2013. uvećana za trećinu, uz istovremeni rast produkcije nafte iz škriljaca sa 290 hiljada na 3,48 miliona barela (jedan barel=159 litara) dnevno. Kao rezultat takvog skoka proizvodnje gasa i nafte, uvoz najvažnije energetske sirovine u SAD je opao sa rekordnih 11 miliona barela dnevno u 2007. na osam miliona baerela dnevno u prošloj godini.

Prema oceni eksperata IDDR, nije samo revolucija naftnih škriljaca doprinela navedenoj promeni, već je velikom padu uvoza energenata na tržište SAD doprineo "koktel" sastavljen od dugogodišnje ekonomske krize, povećanja energetske efikasnosti u mnogim proizvodnim pogonima, ali i pada potrošnje energenata u domovima desetina miliona Amerikanaca.

Tako je, na primer, potrošnja energije po glavi stanovnika u SAD tokom 2012. smanjena za pet odsto, uprkos zabeleženom ekonomskom rastu.

Nagli rast proizvodnje gasa i nafte iz vlastitih izvora imao je u proteklom razdoblju mešovite efekte na najveću svetsku ekonomiju i energetske izdatke američkih domaćinstava, tvrde francuski eksperti.

Oni navode da su rashodi za gas po domaćinstvu u SAD opali tokom perioda 2005- 2012. za 150 dolara, na prosečnih 359 dolara, dok su istovremeno izdaci za električnu energiju uvećani za 122 dolara na prosečnih 1.388 dolara.

Još veći rast prosečnih izdataka zabeležen je u prometu benzina, jer su ti troškovi porasli tokom analiziranog razdoblja za 529 dolara na 2.756 dolara.

SAD će, najverovatnije, krajem ove decenije postati neto - eksporter gasa, ali će i dalje morati da uvozi naftu, smatraju eksperti IDDR, i napominju da će revolucija uljanih škriljaca, uprkos svim pozitivnim efektima, ipak imati u periodu do 2040. godine vrlo skroman učinak na rast američke ekonomije.