Argentina na ivici novog haosa?

Vlada u Beunos Airesu reagovala je na nestašice tako što se odlučila da zamrzne cene, na šta ekonomisti ne gledaju blagonaklono.

U argentskim trgovinama sa polica nestaju šećer, brašno, ali i tradicionalni nacionalni napitak mate čaj. Neki marketi su se odlučili da prodaju šećer u manjoj ambalaži ili da ograniče prodaju na jedno pakovanje po osobi.

Supermarketi koji nisu uveli ovakvu praksu, već duže vreme zjape prazni - u njima više nema ništa da se kupi.

Argentinsko Ministarstvo privrede reagovalo je početkom nedelje i naložilo zamrzavanje cena životnih namirnica i kućnih potrepština u sledećih 60 dana.

“Šminkanje” podataka o inflaciji

Vlada se istovremeno suočava sa optužbama da već godinama “ulepšava” podatke vezane za stopu inflacije. Dok Zavod za statistuku navodi da je inflacija u 2012. Godini iznosila 10,8 odsto, nezavisni instituti objavljuju kako je reč o oko 25,6 odsto.

”2007. godine vlada je na ključne pozicije u Zavodu za statistiku postavila osobe u koje ima poverenja“, kaže ekonomista Federiko Foders.

Vredi manje nego što tvrde - argentinski pezos (sxc.hu)

Stručnjaci za Latinsku Ameriku iz Instituta za svetsku ekonomiju u nemačkom Kilu, s druge strane, tvrde kako već samo zamrzavanje cena predstavlja priznanje argentinske vlade da se zemlja zaista nalazi u škripcu. Da inflacija nije ekstremno visoka, ne bi bilo nikakvog razloga za ovakvo ponašanje.

I Međunarodni monetarni fond već duže vreme kritikuje ovu praksu. U službenom pismu argentinskoj vladi od 1. februara ove godine, ova institucija je ponovno kritikovala vladu u Buenos Airesu zbog neverodostojnih podataka na području ekonomije.

Prema rečima Federika Fodersa, predsednici zemlje Kristini Kiršner nije stalo samo do „uljepšavanja brojki“.

”Pretpostavljam kako se radi i o drugim, konkretnim motivima. S jedne strane mesečne plate koje se orijentišu prema stopi inflacije, neće tako brzo rasti. S druge strane vlada na ovaj način želi da štedi“, objašnjava on.

Argentinske državne obveznice sadrže naime tzv. bonus kamate koje su povezane s inflacijom. To znači da kako novac postaje manje vredan, država tako mora svojim poveriocima da isplaćuje sve veće kamate.

Nezavisnim analitičarima preti zatvor

Kristina Kiršner ovakvu politiku očigledno toliko ozbiljno sprovodi da je u međuvremenu objavljivanje podataka vezanih za inflaciju postalo krivično delo zbog kojeg ne preti samo novčana kazna već i ona zatvorska.

Ne interesuje borba sa inflacijom - Kristina Kiršner (Beta, arhiva)

Privatni instituti i banke ove kazne mogu zaobići jedino tako što podatke koje normalnim putem ne smeju da objave, na raspolaganje stave zastupnicima u parlamentu. Oni naime uživaju pravo na imunitet i svoje informacije smeju da iznose u javnost, a da za to ne odgovaraju pred zakonom.

No, zašto argentinska vlada jednostavno ne pokuša nekim delotvornim sredstvima da deluje protiv inflacije?

”Argentinska vlada već godinama sprovodi jednu ekspanzivnu novčanu politiku. To ne može tek tako da se promeni“, kaže Foders.

Međutim, prema njegovom mišljenju vlada Kristine Kiršner ne pokazuje dovoljno interesovanja za zauzdavanje inflacije.

”Vlada sprovodi jednu populističku politiku s mnogim subvencijama i državnim transferima. Malo važnosti pridaje stabilnosti cena“, objašnjava on.

Potezi vlasti vode dublje u provaliju

No, inflaciju ne mogu dugoročno da speče čak ni kontrole cena. Police u trgovinama, već samo pet dana nakon uvođenja ”zamrzavanja cena“, postaju sve praznije i praznije.

”To je logična posledica kontrole cena. Poduzeća proizvode manje i trgovci tako imaju menje toga da ponude i prodaju. Uostalom niko ne želi da prodaje proizvode ispod cene“, objašnjava Foders.

Upravo iz tog razloga mnogi već sada najavljuju kako će se uskoro pojaviti ilegalna tržišta na kojima će se svi proizvodi moći da se kupe, ali po znatno višoj ceni. Već sada se na primer pokazuju velike razlike pri menjanju deviza – uprkos strogim pravilima koja postoje. Tako američki dolar zvanično vredi 4,99 argentinskih pezosa, dok se na crnom tržištu za jedan dolar već sada traži gotovo 7 pezosa.

Kontrole cena u Argentini su uvedene u već nekoliko navrata – na primer tokom recesije 2001. i 2002. godine koja je završena državnim bankrotom.

Trenutno se ova kontrola odnosi samo na prodaju na malo, ali stručnjaci najavljuju kako bi to ubrzo moglo da se promeni i da kontrola cena zahvatiti i druga područja.

Međutim, Argentinci još uvek ne gube nadu. Nju polažu prvenstveno u svoje najjače izvozne proizvode poput soje i kukuruza. No, hoće li se tako ponovo napuniti police u trgovinama, za sada je vrlo neizvesno.