Nemačka danas kao Amerika nekada

Dnevnik navodi da je Nemačka uspela da se razvije na načelima koje je negovala i Amerika, ali ih je negde očigledno izgubila.

U čemu je tajna? Mali dug, skromne navike - i vlada koja je intenzivno fokusirana na visoku proizvodnju, nisku inflaciju i opsežne socijalne usluge. To je omogućilo sigurnost radnog mesta i dobru zdravstvenu zaštitu i infrastrukturu.

Nemačka je uspela da zauzda budžet i implementira reforme - poput podizanja granice za penzionisanje, dakle stvari sa kojima se neke zemlje evrozone tek sada bore. Takođe, Nemačka je uspela da izbegne smanjenje kreditnog rejtinga koji su doživele druge zemlje evrozone. Stopa nezaposlenosti pala je na najnižu u poslednje dve decenije - 6,8 posto - što je znatno niža stopa u odnosu na ostale zemlje Evrope, ali i SAD. I iako industrijska proizvodnja polako gubi zamah, Nemačka je uspela da održi impresivan trgovinski suficit sa ostatkom sveta, uključujući i Kinu.

Nemačka ekonomija izgleda kao američka jednu generaciju unazad. Godine 1975. na proizvodnju je odlazilo oko 20 posto američkog ekonomskog izvoza ili BDP-a, otprilike koliko Nemačka ima danas. Od tada, američki udeo proizvodnje u BDP-u pao je na oko 12 posto.

Nemački javni deficit pao je prošle godine na svega jedan posto bruto društvenog proizvoda (BDP-a). Toliki je bio i američki deficit 1975. godine. Prošle godine američki deficit iznosio je oko 10 posto.

Američke porodice su u sedamdesetim godinama i ranim osamdesetim obično štedele oko 10 posto svoje plate, koliko danas štede Nemci. Stopa američke štednje ovih se dana računa u niskim, jednocifrenim procentima.

Nemačka, baš kao i Kina, žestoko promoviše svoj izvoz i nerado podiže domaću potrošnju. To izrazito frustrira Vašington, koji želi da proda više američkih proizvoda "preko bare".

Ta nemačka ekonomska praksa i način života duboko su usađeni u kulturu nacije koja se boji duga i inflacije. U mnogim slučajevima, nacija obeshrabruje konzumerizam. Ulice Nemačke nisu prepune ogromnih reklamnih plakata poput američkih, porez na robu i usluge vrlo je visok, a mnoge prodavnice i restorani u Nemačkoj nedeljom ne rade. Neki čak ne primaju kreditne kartice.

Niža stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je rezultat i usmerenosti na formalno stručno osposobljavanje. U programu stažiranja učestvuje jedna četvrtina nemačkih preduzeća, a šest od deset stažista dobije stalan posao. Ta praksa je ključni razlog zašto Nemačka ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti za starosnu skupinu od 15 do 24 godine.