Volstrit se priprema za bankrot SAD

Na Volstritu, međutim, i dalje vlada mišljenje da će političari u Vašingtonu, ipak, uspeti da u poslednjem trenutku postignu sporazum o povećanju limita za dug i time spreče bankrot, koji bi, kako je upozorio predsednik SAD Barak Obama, predstavljao ekonomsku "apokalipsu".

"Čuo sam da počinju da preduzimaju mere za slučaj da se to desi", izjavio je za francusku agenciju AFP neimenovani zvaničnik američke Uprave federalnih rezervi (Fed) koji ima intezivne kontakte sa bankarskim sektorom. Banke "Benk of Amerika", "Vels Fargo" i "Sitigrup" su potvrdile da prave planove za minimiziranje štete od mogućeg banrokta vlade ili sniženja rejtinga, ali nisu iznele pojedinosti o svojim strategijama.

Obama je izjavio da Kongres mora da poveća vladinu granicu za dug, koja sada iznosi 14,29 biliona dolara, do 2. avgusta kako bi se sprečio bankrot, ali su demokrate i republikanci sinoć ostali oštro podeljenih mišljenja oko povećanja poreza i smanjenja budžeetskih izdataka.

Časopis "Volstrit džornal" je prošle sedmice objavio da velike američke banke troše stotine sati na pripremu planova za slučaj najgoreg scenarija.

Pojedine od njih prave planove za pribavljanje gotovine kako bi povećale likvidnost za slučaj krize, ukazao je glavni ekonomista u kompaniji "Rigtson ICAP" Lou Krandal. Američke banke su, međutim, u tolikoj meri izložene vladinom dugu ili zavise od njega, da malo šta mogu uraditi.

Obveznice američkog ministarstva finansija su decenijama smatrane maksimalno bezbednom aktivom i banke su veliki deo svog kapitala držale u tim obveznicama ili drugim vrednosnim hartijama američke vlade. Banke ih takođe široko koriste kao kolateral u različitim transakcijama, podsetio je AFP.

Američke banke su u junu imale u vlasništvu 1,66 biliona dolara vrednih američkih vladinih hartija od vrednosti, pokazali su podaci Fed-a. Radi poređenja, Kina je u maju bila vlasnik 1,16 biliona dolara vrednih obveznica vlade SAD.

Teorijski gledano, banke imaju nekoliko opcija za zaštitu vrednosti svog vlasništva nad američkim vladinim vrednosnim hartijama.

One, na primer, mogu kupovati kreditne difolt svopove (CDS), finansijske instrumenate kojima se investitori štite od mogućih rizika, koji su ključni ugovori osiguranja za slučaj bankrota. Cena CDS za jednogodišnje američke vladine obveznice je udvostručena od sredine maja, ali je i dalje na veoma niskom nivou.

Banke takođe mogu računati na slabljenje dolara koji bi verovatno znatno pojeftinio posle tehničkog bankrota ili sniženja rejtinga.

Analitičari, međutim, naglašavaju da bi bankrot, pa čak i sniženje rejtinga, mogli naneti veliku štetu finansijama banaka i da su njihove opcije za zaštitu od takvog scenarija ograničene.

"Šta one mogu učiniti? Ništa", ukazao je bankarski analitičar u kompaniji "Ročdejl sekjuritis" Dik Bovi. "To bi jednostavno upropastilo američki bankarski sistem i sve što oni mogu da učine je da sede i čekaju", ocenio je on .