EU sprema novi paket za spas Grčke

Grčkoj, kojoj je na raspolaganje već dato 110 milijardi evra, treba dodatna pomoć u novcu zato što je ostala isključena iz međunarodnog kreditnog tržišta.

Sastanak ministara finansija u Briselu suprostaviće Nemačku, na čijoj strani je nekoliko drugih bogatih država EU, sa Evropskom centralnom bankom (ECB). Nemačka želi da banke i drugi privatni ulagači daju Grčkoj više vremena da im vrati dugove, ali ECB strahuje da bi produzavanje rokova moglo da se shvati kao nesolventnost, što bi teško pogodilo grčke banke i uvuklo druge posrnule zemlje dublje u krizu.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da je zvanični Berlin spreman da Grčkoj odobri dodatnu finansijsku pomoć u sklopu drugog paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, pod uslovom da u tome učestvuju i banke i drugi privatni kreditori.

On navodi da je "uloga privatnog sektora novi element koji će biti deo drugog paketa pomoći“.

Očekuje se da javni dug Grčke ove godine dostigne 350 milijardi evra, što je više od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.

Vlada te prezadužene zemlje nastoji da do početka jula u parlamentu bude usvojen novi paket strogih mera štednje kako bi se osiguralo nastavljanje isplata pomoći.

Novi talas štajkova zapljusnuo Grčku

Nove mere uključuju 28 milijardi evra budžetskih ušteda i povećanja poreza do 2015. i ambiciozni program privatizacije, vredan 50 milijardi evra. Te nove mere su razgnevile radničke sindikate koji su zakazali generalni štrajk.

Vodeće sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru - GSEE i ADEDY - na taj način žele da izraze nezadovoljstvo zbog novog vladinog programa štednje.

U Grčkoj će zbog štrajka biti obustavljen pomorski i kopneni prevoz, a državne službe, škole i prodavnice neće raditi ili će njihov rad biti redukovan. Neće izaći novine, a gradski saobraćaj će raditi povremeno.

Nepopularne mere štednje već menjaju političku mapu Grčke. Prema najnovijem istraživanju javnog mnenja, za opozicionu Novu demokratiju sada se izjašnjava 31 odsto građana - četiri odsto više nego za vladajući PASOK.