Moguća nacionalizacija banaka?

Zakon otvara put državi da preuzme kontolu nad minhenskom bankom Hipo (Hypo Real Estate) uz mogućnost ekspropriacije banke od njenih akcionara kao poslednjoj instanci.

Hipo je primio ukupno 102 milijade evra garancije od države i banaka ali je finansijski položaj banke ostao slab.

Stav da će Vlade razvijenih zemalja verovatno morati "privremeno da nacionalizuju neke banke" da bi dovele u red sada vrlo nestabilan finansijski sistem, izneo je i bivši šef američke Uprave federalnih rezervi (Fed) Alan Grinspen u intervjuu za londonski "Fajnenšel tajms".

Grinspen, koji je decenijama važio za "vrhunskog pristalicu liberalnog kapitalzma", ističe da bi vremenski ograničena nacionalizacija banaka, u sadašnjim teškim okolnosti na globalnoj finansijskoj sceni, mogla da bude "najmanje zlo".

Bolje je obaviti privremenu nacionalizaciju banaka, koje su u teškoćama, nego upotrebiti za rešavanje tog problema druge, složenije mehanizme, smatra Grinspen, koji je u periodu od 1986. do 2006. godine bio na čelu Feda.

Kad je reč o ugroženim američkim banakama, Grinspen takođe preporučuje da se one stave pod neposrednu vladinu kontrolu, putem mehanizma federalne Korporacije za osiguranje depozita ili na neki drugi način.

Raniji čelnik Feda - koga neki analitičari optužuju za izazivanje sadašnje globalne ekonomske krize, jer je dugim zadržavanjem preniske referentne kamate doprineo nagloj kreditnoj ekspanziji - veruje da bi privremeno podržavljenje banaka omogućilo američkoj vladi da ukloni "toksične" akcije iz ugroženih finansijskih organizacija i tako omogući njihovo preživljavanje i dalji rad.

Grinspen tvrdi da treba biti veoma oprezan u vezi gubitaka u bilo kojoj banci pod vladinom kontrolom, jer to može imati uticaja na stare dugove drugih banaka.

Primena svih tekućih mera mora biti usmerena na spasavanje ukupnog finansijskog sistema SAD koji je, zbog sloma hipotekarnog i kreditnog tržišta, sada ugoržen, smatra Grinspen.

Mišljenje Grinspena u "Fajnenšel tajmsu" objavljeno je, inače, neposredno pošto je predsednik SAD Barak Obama potpisao zakon o primeni vladinog 787 milijardi dolara vrednog paketa za podsticanje rasta domaće privrede, kao i najave zvaničnika u Vašingtonu da se radi na novom programu pomoći domaćoj autoindustriji i olakšicama za gradjane koji ne mogu uredno da otplaćuju hipotekarne zajmove.