Van Rompej: Bez evrozone nema ni EU

"Naš opstanak je u krizi... Moramo svi da zajedno radimo kako bismo omogućili da evrozona preživi. Jer, ako evrozona ne preživi, Evropska unija neće opstati", rekao je Van Rompej.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren rekao je da su u toku razgovori Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a u cilju rešavanja velikih problema sa kojima se suočavaju irske banke.

"Komisija pokušava da u saradnji sa Evropskom centralnom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom i predstavnicima irskih vlasti reši velike probleme irskih banaka", rekao je Oli Ren i dodao da očekuje da će evrozona podržati te napore.

Irska i Portugal će možda biti prisiljeni da od Evropske unije zatraže pomoć za posrnulu ekonomiju i bankarski sektor.

Evropska komisija je istakla da je rešavanje fiskalnih problema Irske važno za osiguranje finansijske stabilnosti cele evrozone. Vlasti u Lisabonu istovremeno upozoravaju na "vrlo ozbiljne posledice ako se kriza proširi Evropom".

Evropska unija bi mogla da odobri Irskoj paket finansijske pomoći "težak" od 45 do 90 milijardi evra, u zavisnosti od toga da li će vlada u Dablinu taj novac upotrebiti i za podršku ugroženim domaćim bankama, objavljeno je u Briselu.

Irska vlada saopštava da pregovara sa partnerima iz EU o načinu kako da osigura stabilnost bankarskog sistema, ali i da prilikom razgovora sa zvaničnicima EU nije zatražila finansijsku pomoć.

Irska će tražiti pomoć, pre ili kasnije

Istovremeno, britanski BBC navodi da je i Evropska komisija (EK) ocenila da irski fiskalni problemi izazivaju zabrinutost za stabilnost čitave evrozone i dodaje da finansijska kriza u Portugalu i Irskoj izaziva sve veću zabrinutost i strah da će i te dve zemlje biti prisiljene da od Evropske unije (EU) zatraže pomoć, kako bi podstakle svoju posrnulu ekonomiju i bankarski sektor. BBC navodi da je rešavanje fiskalnih problema Irske, kako je istakla EK, važno za obezbeđivanje finansijske stabilnosti čitave evrozone.

I vlasti u Lisabonu su upozorile na vrlo ozbiljne posledice ako se ova kriza proširi širom Evrope. Portugalski ministar finansija Fernando Teišeira doš Santoš je rekao da se zaraza "širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone nije bezbedna".

Dopisnik BBC-ja u Dablinu Mark Simpson, međutim, ističe da će irske vlasti, pre ili kasnije, morati da zatraže pomoć od EU, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz u situaciji ekonomskog kolapsa.

"Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone. Bez obzira na to da li će u narednih nekoliko nedelja Irska zatražiti pomoć, jedna stvar je sada u centru pažnje, a to je novi budžet, idućeg meseca, koji će biti najdrastičniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje", ukazuje BBC.

"Ogromnom štednjom vlada će pokušati da nekako popuni crnu rupu u ekonomiji. Irci su vrlo ponosni ljudi, dvadesetih godina prošlog veka izborili su se za nezavisnost, i ne bi im bilo lako da zatraže pomoć od Evrope - zato će učiniti sve kako bi to izbegli", objavio je taj britanski medij.

Ovdašnji ekonomisti, međutim, ocenjuju da nije pitanje da li će irska vlada biti naterana na takav potez, već kada će do toga doći.

BBC je zbog alarmantne finansijske situacije u pojedinim članicama evrozone postavio i pitanje o tome "koliko je uopšte sam evro - valuta koju koriste države sa tako velikim razlikama na ekonomskom planu, izvor problema evrozone?".

Ekonomski analitičar Sajmon Tilford iz Centra za evropske reforme odgovara da se, "kada je uvedena zajednička evropska valuta, nije u dovoljnoj meri shvatalo da je za njen uspeh neophodan veliki stepen političke i ekonomske integracije".

"Monetarna unija koja dobro funkcioniše mora da bude integrisana u najvećoj mogućoj meri i zato je neverovatno da se neke vlade članica evrozone i dalje protive većoj ekonomskoj integraciji. Preduslov za dugoročni opstanak evra jeste da ekonomija evrozone postane jedna i jedinstvena ekonomija", smatra Tilford.

Aktuelni problemi u nekim zemljama evrozone ukazali su i na još neke propuste, ističe sagovornik BBC-ja i kaže da je sada već poznato da članice evrozone moraju mnogo bolje da koordiniraju svoju politiku.

"Nije moguće da jedna članica sprovodi politiku koja može da bude uspešna samo na račun neke druge zemlje - u ovom slučaju mislim na Nemačku, koja je tokom godina osigurala lavovski deo na tržištu evrozone i sada ima ogroman trgovinski suficit. A suficit za jednu zemlju podrazumeva deficit za drugu", kaže on.

"Neravnoteži koja vlada među zemljama evrozone nije se do sada poklanjalo dovoljno pažnje, a sada kada je ona izbila na površinu, veliko je pitanje da li štetne posledice mogu da se ublaže", stav je tog ekonomskog stručnjaka.