"Developeru 10.000 EUR neto u Nemačkoj - gluposti"

Početak priče se ne razlikuje mnogo od drugih. On je i u Srbiji bio uspešan IT inženjer, a protekle tri godine radi kao senior developer i vođa tima developera u velikoj međunarodnoj kompaniji koja se bavi finansijama na globalnom nivou.

U inostranstvo je otišao, kako kaže, "slučajno". Nije tražio posao, već su ga pronašli na Linkedinu.

Od odlaska u Nemačku nije promenio firmu, jer je u pitanju jedna od najvećih u trgovini valutama i posredovanju među finansijskim institucijama, a uslovima je od početka bio veoma zadovoljan.

"Generalno, barem kada govorimo o IT populaciji, uslovi u kompanijama su manje-više slični bilo gde da radite, u Srbiji, Nemačkoj ili Americi. Zarada je dobra, radno vreme je fleksibilno, atmosfera na poslu i sa kolegama je opuštena i postoje svi uslovi za uspešno obavljanje posla", kaže Slavoljub.

U IT sektoru je u Nemačkoj prekovremeno plaćeno dvostruko, za "radne subote" se dobijaju i novac i dodatni slobodan dan, odmor je zakonski određen na minimalnih 25 dana, ali u IT kompanijama obično bude 30 i više, a bonusi se nekada ogledaju i u trinaestoj, četrnaestoj plati ili ekvivalentnoj isplati na kraju godine.

Osim toga, tu su i besplatni obroci, članarine za teretanu ili druge sportske aktivnosti, a mnogo se polaže i na dodatno usavršavanje i samousavršavanje, pa su zaposlenima na raspolaganju literatura i mogućnost odlaska na seminare, konferencije...

Kao i u priči iz Švedske, razlika u standardu u odnosu na prosečno stanovništvo je drugačija nego ona u Srbiji.

"Zarada je dobra, ali se mora imati u vidu da odnos prosečne plate i IT plate nikako nije isti kao u Srbiji. U Srbiji će senior developer zaraditi i 5-6, a nekad čak i do 10 puta više od prosečne plate, dok će u Nemačkoj to biti odnos uglavnom oko 2-3 prosečne zarade, tako da ono što često možete da pročitate da developer u Nemačkoj ima 10.000 evra neto, to su gluposti i takve priče nimalo nisu tačne", kaže on.

Foto: Thinkstock

Sagovornik B92.net kaže i da senior developer neće u Nemačkoj živeti mnogo bolje nego u Srbiji i da će komparativni standard biti sličan ili isti.

"Za IT ljude, koji se vode samo zaradom, mislim da zapadna Evropa generalno nije geografski region gde bi mogli da kroz par godina rada steknu neki kapital sa kojim bi bilo dovoljno da na primer u Beogradu kupe porodičan stan i nov automobil, ili da sebi reše egzistenciju na duže staze", kaže Slavoljub.

“Ali to je ako gledate primanja pojedinca, stvari se naravno menjaju ako se selite sa porodicom, i da li vam bračni partner radi ili ne, te sve treba uzeti u računicu.”

Razlike su u drugim stvarima, tako je radna nedelja u Nemačkoj suštinski duža, jer se na poslu provodi devet sati (osam sati rada i sat pauze), ali o tome se ne vodi striktno računa.

"Imaćete dovoljno posla da popunite to vreme, pa niko i ne mora da vas proverava. Odnos poslodavaca prema zaposlenima je vrhunski, veoma se cene stručnjaci i njihov rad, izaći će vam u susret kad god je to potrebno, i tu treba imati u vidu da nemački zakon o radu apsolutno štiti radnika, plus visoko kvalifikovanog IT kadra nigde u svetu nema dovoljno, pa će se potruditi na sve načine da vas zadrže, ako im odgovarate", kaže on.

Najviše menadžerske pozicije su uglavnom rezervisane za Nemce i tako je u "99 odsto kompanija".

"To je nekako i logično. To su multinacionalne kompanije, imaju ogromno prisustvo i ceo region im je veoma bitan za poslovanje, pa je očekivano da na tom nivou imate ljude koji su tu dugi niz godina, koji znaju jezik, načine poslovanja i mentalitet", kaže on.

Mentalitet je reč koja se često spominje u pričama iz inostranstva. Slavoljubovo iskustvo se kosi sa uobičajenim stereotipima. "Ljudi su veoma prijatni, i Nemci nakon što ih upoznate, postaju pravi prijatelji. Vole da se druže, da izađu, obožavaju restorane i pabove, i veoma često prave i kućne proslave, žurke i slično. Dosta se bave i sportom, prate sport, kao i kulturna događanja, i veoma brzo ćete se integrisati u socijalni život sa ljudima sa kojima radite, ili steći druge prijatelje. Očekivao sam da su Nemci mnogo više zatvoreni, ali sam se u ovom pogledu veoma prevario. Naravno, nisam toliko dugo ovde da bih ostvario toliko duboka prijateljstva kao u Srbiji, pa o tome ne mogu da govorim, ali mislim da postoji previše stereotipa o Nemcima kao narodu koji samo radi i nema svoj socijalni život", kaže on.

Što se stambenog pitanja tiče, filozofija u Nemačkoj je iznajmljivanje – razlog je cena kvadrata.

"Ako iznajmljujete stan blizu centra Hamburga, Minhena, Frankfurta, za nekih 50-60 kvadratnih metara treba sa svim troškovima da izdvojite preko 1.000 evra. Ali, ako biste želeli da kupite taj isti kvadrat gde rentirate, takav kvadratni metar bi vas na primer koštao minimum sedam ili osam hiljada evra, a cena kvadrata za popularne lokacije ide i preko deset hiljada za novogradnju. I granica nije tu", kaže on.

Prosečna nemačka bruto plata za 2017. je oko 45.000 evra, pa se kuće i stanovi kupuju van velikih gradova, u manjim mestima, gde su cene poprilično niže, ali i dalje približne ceni najskupljih stanova u Beogradu. Pronaći stan za rentiranje nije nimalo jednostavno.

"Veoma je teško naći stan, i po dolasku u Nemačku sigurno je potrebno jedno dva do četiri meseca da se nađe stan, ako ne i više, zavisno od lokacije, jer je ponuda daleko manja od potražnje. Takođe, unapred se daju prve tri kirije, za potpisivanje ugovora treba da imate ugovor o radu, dokaz o tri primljene plate (ili ušteđevina koju ste deponovali na račun), i još druga dokumenta koju vaš potencijalni stanodavac može da vam traži. Treba napomenuti da su stanovi u najvećem broju slučajeva prazni. Imaju samo kuhinju, ali ne sa svim potrebnim uređajima. Ikea je tu, ali naravno, treba imati par hiljada evra 'u šteku' za ceo poduhvat useljenja u stan", kaže on.

Hrana je skuplja za 20 do 30 odsto u odnosu na Srbiju, iako su jeftiniji mleko i mlečni proizvodi, slatkiši i gotova i prerađena hrana.

Foto: Thinkstock

"Meso, povrće i voće, jaja solidno su skuplji nego kod nas, naročito ako želite organski da se hranite, tad cena ide i te kako i prevazilazi spomenutih tridesetak odsto. Komunalije su skuplje, za stan od pedesetak kvadrata struja, grejanje i ostale komunalije su od 150 do 200 evra, prevoz je isto tako skuplji. Za gradske zone mesečna karta je oko 80-90 evra, za vangradske zone ide i do 120 evra mesečno, ali kad se sve sabere, čak i sa prosečnom platom se veoma lepo živi, i prosečan Nemac može da plati sve račune, i da mu ostane dovoljno novca za garderobu, putovanja, zabavu, čak ni posedovanje automobila nije luksuz, jer je benzin jeftiniji nego kod nas, a cene registracija i obaveznog osiguranja su skoro pa iste, možda blago veće u Nemačkoj", kaže on.

Još jedan deo života u Nemačkoj koji nije u skladu sa uobičajenim pričama "iz druge i treće ruke", jeste zdravstvo. Državno osiguranje je mahom izbor za porodice, dok je privatno čest izbor pojedinaca.

"Sa privatnim imate mnogo bolju negu, brže dolazite do lekara i 'više brinu' o vama, ali vi ćete imati više peripetija oko naplate, jer sa privatnim morate unapred da pokrijete sve troškove, a onda vam se refundiraju. Generalno, državno je sasvim dobro, ali zbog manjeg broja lekara, ipak se čeka na posebne usluge, ako vam je potreban specijalista, po par meseci, ako niste hitan slučaj, što zna poprilično da iznervira. A ako vam nakon toga treba drugo mišljenje, opet ćete čekati nekoliko nedelja, jer se to računa kao kompletno novi pregled i prolazite kroz ceo proces. Sa druge strane, prehlade, grip i te sitne bolesti, za takve stvari odaberete sopstvenog lekara, uglavnom privatnu praksu u vašem kraju, i oni će vas brzo primiti i zbrinuti, i što je veoma važno, dati vam dokumentaciju koju nosite na posao da biste pokazali da ste bolesni - ceo taj proces funkcioniše veoma efikasno, kao i hitni slučajevi koji se odmah zbrinu u najkraćem roku", kaže on. Njegov zaključak je da je situacija mnogo bolja nego u Srbiji, ali ne i savršena, kako se često misli kod nas.

"U Srbiji ako imate novca, vrlo lako ćete doći do najboljih specijalista u privatnim bolnicama, dok u Nemačkoj tu opciju nemate ako ste se odlučili za državno osiguranje. Zato je važno dobro promisliti. Treba imati u vidu da situacija u zdravstvu većine zapadnoevropskih zemalja i Amerike nije idealna, te ako razmišljate o preseljenju, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Skandinavija, Kanada i još neke zemlje ipak ovde mogu najviše da ponude", kaže on.

Zubarske usluge nisu uključene u državno osiguranje, pa je jasno zašto ogroman broj naših ljudi koji radi u Nemačkoj popravlja zube u Srbiji.

Što se jezika tiče, za ljude iz IT sektora on nije neophodan za posao, ali jeste za život, pa Slavoljub kaže da što više znanja treba poneti iz Srbije.

Na kraju, dolazi i do povratka. Razloga ima više i ne može da se uperi prst u samo jedan. Ključ svakako nije finansijska situacija, a ni Nemačka i Nemci kao takvi, jer se dobro uklopio, ipak reč jeste i o novcu, i o mentalitetu, hrani, nostalgiji...

"Vraćam se zbog pokretanja svog posla, koji je po meni lakše uraditi iz Srbije, nego iz Nemačke, ako ste u IT sektoru i planirate globalno poslovanje. Takođe, uslovi u mom poslu, rekao bih, isti su i u Nemačkoj i u Srbiji, što se tiče odnosa zarade i standarda, pa zato i za ljude koji su informatički kadar ne mogu da kažem da je preseljenje 'win-win' opcija", kaže on.

Ne isključuje opciju da ponovo negde, možda opet "slučajno" ode, ali zasad ga u Srbiju vuku poslovni planovi, porodica i prijatelji.

Na kraju, ono što mnogi misle, a retko se govori: "U Srbiji postoji mogućnost za odličan život ako su vam finansije sređene i ako ne dopuštate da na vas utiče svakodnevna politička situacija".