"Realan rast plata 2-3% i to pod uslovom da..."

To će, kako je naveo, značiti realno povećanje od dva-tri odsto.

On je na predstavljanju publikacije "Kvartalni monitor" rekao da će to povećanje plata biti održivo pod uslovom da rast bruto domaćeg proizvoda u 2018. godini bude četiri odsto, a inflacija tri odsto.

"Rast plata mora da prati rast BDP, a penzije moraju rasti manje od plata, oko četiri-pet odsto i najbolje bi bilo da se za povećanje primanja najstarijim prihvati trajna formula", rekao je Arsić i dodao da preporučuje švajcarsku formulu koja podrazumeva da penzije prate rast plata umesto da se usklađuju sa troškovima.

On je rekao i da je cena rada sada previsoka jer čini 50 odsto prosečne zarade, a u Evropi 40 odsto.

Rast BDP bi ove godine, prema njegovim rečima, mogao da bude od 1,5 odsto do dva odsto, a rast od 2,3 odsto, kako predviđa Međunarodni monetarni fond, bio bi, kako je rekao, moguć jedino ako se u drugom delu godine ostvari skok BDP od 3,5 odsto.

Arsić je istakao da je rast BDP od 1,2 odsto u prvom polugodištu daleko ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), gde je prosečan rast 4,2 odsto.

"Zemlje EU su u prvom polugodištu imale prosečan rast od 1,9 odsto, a od Srbije je manji rast BDP imala jedino Makedonija", rekao je Arsić.

Slab rast BDP, prema njegovim rečima, nije samo posledica pada poljoprivredne proizvodnje zbog suše, već i nepovoljnog privrednog ambijenta.

Dodao je da treba suštinski nastaviti, a ne "fingirati reforme" tako što bi se unapredilo pravosuđe, kompetentnost državne administracije, isključilo partijsko zapošljavanje i negativna selekcija, smanjila korupcija, a poboljšala infrastruktura.

"U Srbiji se loše upravlja javnim preduzećima, u Elektroprivredi Srbije zimus se desila institucionalna havarija jer se u zimu ušlo bez zaliha uglja, a kasni se i sa remontima. Rast proizvodnje u pojedinim periodima u toj kompaniji je kratkoročni uspeh", rekao je Arsić.

On je istakao da naredne godine rast BDP u Srbiji može biti četiri odsto, pod uslovom da poljoprivreda ostvari prosečan rast i da se reše problemi u EPS-u do kraja ove godine.

Ocenio je da je nepovoljna okolnost i to što se povećava spoljnotrgovinski deficit, iako su energenti jeftniji, što znači da raste uvoz i potrošnja koji bi trebalo da su posledica a ne pokretač privrednog rasta.

Arsić je rekao da spoljni dug pada uglavnom zbog kursnih razlika, a da dugoročna politika jakog dinara nije dobra za privredu.