Srpski biro rada zreo za penziju

Njihov broj se, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, iz dana u dan povećava, pa je u poslednjih šest godina "skočio" za 12.047. Radnu knjižicu, prema statistici, očekuje i više od 360.000 osoba od 30 do 49 godina starosti.

Kako naglašavaju u NSZ, prosečna starost onih koji očekuju da dobiju posao preko njihove službe je 39,3 godine. Interesantno je da je najmanje nezaposlenih sa liste do 30 godina starosti, kojih je nešto manje od 200.000, iako bi po logici trebalo da ih bude najviše. Izgleda da se mladi u Srbiji, ipak, kako-tako snalaze za posao. "Na evidenciji nezaposlenih bez radnog iskustva starosti preko 40 leta ima 69.540, od čega je 43.270 u starosnoj dobi 40 do 49 godina, a 26.270 imaju više 50 godina. Od početka ove godine listu najstarijih su proširili i radnici koji su ostali bez posla u preduzećima koja su likvidirana ili su u stečaju. Takvih je, prema statistici, 438 za samo četiri meseca", kažu.

Iako zakonski propisi u Srbiji zabranjuju neposrednu i posrednu diskriminaciju osoba koje traže posao, zakon ne poznaje ovaj pojam, pa ga poslodavci u Srbiji i te kako koriste. Dovoljno je otvoriti bilo koje novinske oglase i shvatiti da do radne knjižice mogu jedino oni koji imaju najviše 35 leta.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji sa srednjim stepenom stručne spreme nalazi se 415.648 nezaposlenih. Od toga su najbrojniji oni sa četvrtim stepenom, nešto više od 220.000, slede oni sa diplomom trećeg stepena - 187.605, dok ih je najmanje sa petim - 6.394.

"Spisak nezaposlenih sa višom ili visokom trogodišnjom školom je 41.651, dok je sa diplomom visokog obrazovanja bez posla 63.675 osoba. Na posao čeka i 88 doktora nauka i 77 magistara. Lista nekvalifikovanih tražilaca posla ima 212.260 imena, dok je polukvalifikovanih 28.664 lica", navode u NSZ.