Pogrešna procena ugroziće agrar

Većina njih će, međutim, biti izložena surovoj konkurenciji sa proizvođačima čije države decenijama ulažu u agrar i subvencijama svoje poljoprivrednike čine konkurentnim.

Za manje od četiri meseca, u korak sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU počeće da važi i liberalizacija tržišta, kojom će veliki deo roba uvezenih iz Unije biti oslobođen carine.

Teret liberalizacije međutim, pašće na pleća, pre svih, poljoprivrednika, jer će neki uz velike muke i prilagođavanje preživeti teške tranzicione dane, dok će drugi pod teretom jake evropske konkurencije propasti.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže za Danas da je najveća greška učinjena još 2001. za vreme prve vlade posle demokratskih promena, „kada smo želeli što pre da uđemo u EU“. Tada su, zarad liberalizacije tržišta, napominje on, carinske stope za većinu pre svega prehrambenih proizvoda sa 60 ili 70 odsto spuštene na 30 odsto.

"Tako smo dobili nepovoljnu startnu osnovu“, ističe Prostran.

Posle 1. januara 2014. na snagu stupa liberalizacija tržišta, a samo deo proizvoda biće zaštićen carinskom stopom od 30 odsto.

" Zaštitili smo manji deo proizvoda, šećer, ulje, cigarete... Međutim, više od 90 odsto proizvoda posle ovog perioda imaće carinsku stopu od nula odsto, dok će svega nekoliko procenata njih biti zaštićeno stopom od jedan do pet odsto", ističe Milan Prostran.

Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže za Danas da će srpska poljoprivreda od liberalizacije trpeti pozitivne i negativne posledice, ali da će svakako od nje biti više koristi nego štete.

"Poljoprivreda se suštinski menja, ono što se do sada proizvodilo ubuduće se neće proizvoditi ili hoće u mnogo manjoj meri, ono što se sada ne proizvodi kod nas, počeće da se proizvodi", napominje Živkov.

On dodaje da je analiza o iskustvima u poljoprivredi zemalja koje su u poslednjih 10 godina ušle u EU pokazala da se sve menja.

"Na primer, svinjarstvo je u većini, u 11 od 12 zemalja, loše prošlo, isto tako loše prošlo je i povrće poput luka ili krompira", ističe Živkov, koji je bio i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede u vreme kada je Srbija počela da pregovara o SSP.

On kaže da će dobitnici, nakon što se završi period tranzicije u poljoprivredi, koji je počeo pre pet ili šest godina i koji će trajati narednih 10 godina, biti oni koji na vreme shvate pravila, uglavnom veći poljoprivrednici, dok će novi propisi i procedure svakako najlošije uticati na male poljoprivrednike.

Prvi pravi efekat liberalizacije koja stupa na snagu početkom naredne godine biće, smatra Živkov, ulaganje u preradne kapacitete. U svakom slučaju, poljoprivreda neće propasti jer se to nijednoj zemlji na svetu nije desilo. Ono što je dogovoreno sa Briselom u vezi sa liberalizacijom neće se menjati i zato ono na čemu Srbija treba da radi jeste, smatra Živkov, poboljšanje agrarne politike, koja je kod nas na nivou „srednjeg veka“.

Obaveza Srbije, prema SSP, koji je ratifikovan 2008, a počeo da važi pre tri dana, jeste da postepeno ukine carinu na uvoz robe iz Evropske unije u prelaznom periodu od šest godina, koji se završava 1. januara 2014. Od ovoga su izuzeti određeni strateški poljoprivredni proizvodi koji će zadržati carinsku zaštitu sve do ulaska Srbije u članstvo EU.

Trenutno najveći problem koji može da zadesi srpsku poljoprivredu, veći od liberalizacije tržišta, smatraju stručnjaci, jeste da se i pre ulaska Srbije u EU strancima dozvoli kupovina domaćeg poljoprivrednog zemljišta. Dogovor srpskih pregovarača, koje je u to vreme predvodio Božidar Đelić, da se kupovina omogući već 2017. nastao je kao plod velike želje ondašnje vlasti i optimističnih verovanja da Srbija može da uđe u zajednicu evropskih zemalja 2016. Kako se te želje sasvim izvesno neće ostvariti, srpska vlada sada bi trebalo da sa Briselom ozbiljno porazgovara o reviziji tog dogovora, koji bi, ukoliko ostane onakav kakav je sad - bio presedan. Naime, nijedna od država koje su ušle u EU nije pristala na prodaju zemljišta pre nego što uđe u EU.

Za Milana Prostrana to je najsporniji deo u pregovaranju, koji svakako treba rešiti pre nego što Srbija uđe u EU. On smatra da je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima pre ulaska u EU vrlo osetljiva tema i deo sporazuma koji pre svega ostalog treba rešiti.

"Kada se pregovaralo o tome i kada su posle stručnjaci kritikovali taj deo dogovora, vlada, odnosno oni koji su tada pregovarali govorili su da je to bilo stavljeno pred njih, po principu uzmi ili ostavi“, napominje Prostran.

Vlada je tada, pre pet i šest godina, ističe, verovala da je realno da Srbija 2017. već bude u EU.