Zašto se povećava nezaposlenost?

Kako navode u NSZ-u, u odnosu na isti period prethodne godine to je povećanje od 9.652 lica, ali očekuju da će u 2013. godini ovaj broj biti manji.

Od ukupnog broja nezaposlenih, 28 odsto su lica bez kvalifikacija, sa trećim stepenom stručne spreme je 26 odsto, a sa fakultetom oko sedam odsto, kao i 64 doktora nauka.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da se i dalje smanjuje broj zaposlenihu Srbiji jer nema privrednog oporavka.

"Kada imamo probleme u privredi, onda to rezultira smanjenjem broja zaposlenih, a mislim da se ne smanjuju problemi koje imaju rivrednici u Srbiji", rekao je Atanacković agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, da bi se stvarala povoljnija klima za rast zaposlenosti, privrednici treba stalno da traže povoljnije uslove poslovanja, da se poštuju zakoni, da sudski postupci budu jednostavniji i traju kraće, a poreski sistem da bude efikasniji.

"Podsticaji zapošljavanju iz državnog budžeta ne treba da postoje, jer je jedina prava mera za otvaranje radnih mesta da se poslodavcima
omogući da imaju dobre uslove da šire svoj posao", rekao je Atanacković.

On je naveo da će poslodavci zaposliti nove radnike ako procene da mogu da šire poslovanje i ostvare profit, a ne zbog toga što će dobiti podsticaje od države. Atanacković je ocenio da su sadašnji propisi smetnja zapošljavanju novih radnika i predložio izmene radnog zakonodavstva.

"Kada se u Srbiji radnik otpusti zbog nedostatka posla potrebno je da mu se isplati otpremnina za ukupan radni staž, bez obzira ako radi samo godinu dana u poslednjoj firmi, koja više nema potrebu za tim radnikom", objasnio je Atanacković.

Zbog toga se, kako je dodao, poslodavci i ne usuđuju da prime nekog u stalni radni odnos, pa su onda na šteti i radnici i poslodavci.

"Zakon o radu trebalo bi da omogući zapošljavanje na određeno vreme i do tri godine, a ne, kao što je sada, da bude ograničeno na godinudana", kazao je Atanacković.

Smetnje otvaranju novih radnih mesta su, po njegovoj oceni, i sporost administracije, jer se dugo čeka na potrebne dozvole za investiranje.

"Imamo saplitanje na različitim nivoima vlasti, od opštine do republike. Često se na rešenje ili zahtev, koji su neophodni da bi se legalno poslovalo, čeka i po nekoliko meseci, za šta realno nije potrebno više od sedam do 15 dana,", rekao je Atanacković. U NSZ kažu da je pravilo je da registrovana nezaposlenost pocetkom godine raste, a da u drugoj polovini pada i da se ta sezonska oscilacija pokazala kao dosta stabilna.

"Kao i prethodnih godina, broj nezaposlenih lica na evidenciji početkom godine je nesto veći, jer se mnoga lica prijavljuju na evidenciju službe zbog mogućnosti uključivanja u aktivne mere koje sprovodi NSZ, da bi do kraja godine imao trend smanjivanja", dodaju uNSZ-u.

Očekuje se, kažu u službi, da će uz rast BDP-a, sa većim nivoom stranih i domacih ulaganja u privredu, razvojem preduzetnistva i sektora malih i srednjih preduzeca, uvažavanjem potreba poslodavaca u procesu obrazovanja lica, broj nezaposlenih lica u ovoj godini biti manji.

"U 2013. godini neophodna su i bolja planiranja. Moramo da pitamo privredu koji su im profili potrebni, koja znanja i veštine radnici treba da poseduju, pa da onda u tom smeru prilagođavamo programe umesto da proizvodimo kadrove koji su suvišni i neupotrebljivi", ocenjeno je u NSZ-u.

Prema podacima, nezaposlenih lica na evidenciji NSZ za čijim radom je prestala potreba, odnosno koji su tehnološki visak, na kraju marta bilo je 33.749.

Među njima je najviše onih sa završenom srednjom školom 21.458, lica bez stručne spreme i polukvalifikovanih radnika je 8.179, a najmanji broj lica je sa završenom višom školom, visokim trogodišnjim obrazovanjem ili faklutetom - 4.112.